Hidroelektrane u Srbiji
Hidroelektrane u Srbiji proizvode godišnje oko 9.930 GWh, što je oko 25,5% ukupne godišnje proizvodnje električne energije[1]. Njihova instalisana snaga iznosi 2831 MW, što je 34 % od ukupnih instalisanih elektroenergetskih potecijala za proizvodnju struje.
Istorija hidroelektrana[uredi | uredi kod]
Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 1900. godine i to sa Teslinim sistemom višefaznih struja, elektrocentrala „Pod gradom“ u Užicu na Đetinji. Zaustavljena 1970, pa ponovo pokrenuta 2000. i radi i danas.
Druga hidrocentrala je puštena na rečici Vučjanka u blizini Leskovca 1903. godine. Radi i danas. Za ove dve i još mnoge hidrocentrale sagrađene pre Prvog svetskog rata u Srbiji zaslužan je Đorđe Stanojević.
Spisak[uredi | uredi kod]
Hidroelektrane u Srbiji su:
| Vrste i snage hidroelektrana | ||||||
| naziv | broj generatora | aktivna snaga | vrsta | godišnja proizvodnja | zapremina jezera | Ukupno |
| Dunav | ||||||
| Đerdap I | 6 | 176,3 MW | branska | 5489 GWh | 2800 mil m³ | 1026 MW |
| Đerdap II | 10 | 27 MW | rečno-protočna | 1504 GWh | 716,5 mil m³ | 270 MW |
| Drina | ||||||
| Zvornik | 4 | 24 MW | predbransko-protočna | 550 GWh | 89 mil m³ | 96 MW |
| Bajina Bašta | 4 | 91,5 MW | pribranska | 1819 GWh | 340 mil m³ | 366 MW |
| RH Bajina Bašta | 2 | 307 MW | reverzibilna | 501 GWh | 170 mil m³ | 614 MW |
| Lim | ||||||
| Uvac | 1 | 36 MW | derivaciona | 213 mil m³ | 36 MW | |
| Kokin Brod | 2 | 11 MW | pribranska | 250 mil m³ | 22 MW | |
| Bistrica | 2 | 51 MW | akumulaciona | 7,6 mil m³ | 102 MW | |
| Potpeć | 3 | 17 MW | pribranska | 27,5 mil m³ | 51 MW | |
| Zapadna Morava | ||||||
| Ovčar Banja | 1 1 |
2,2 MW 3,3 MW |
derivaciona | 1,5 mil m³ | 5,5 MW | |
| Međuvršje | 1 1 |
2,5 MW 4,5 MW |
protočna | 13 mil m³ | 7 MW | |
| Vlasina | ||||||
| Pirot | 2 | 40 MW | akumulaciona | 87 GWh | 180 mil m³ | 80 MW |
| Vrla 1 | 2 2 |
11,2 MW 14,2 MW |
akumulaciona | 165 mil m³ | 50 MW | |
| Vrla 2 | 1 1 |
10,7 MW 13,3 MW |
akumulaciona | 51 GWh | 0,1 mil m³ | 24 MW |
| Vrla 3 | 1 1 |
12,8 MW 16,6 MW |
akumulaciona | 73 GWh | - | 29,4 MW |
| Vrla 4 | 1 1 |
11,2 MW 14,2 MW |
akumulaciona | 63 GWh | 0,1 mil m³ | 25,4 MW |
Od 1988. godine, kada je puštena u rad hidroelektrana Đerdap II, u Srbiji nije građena nijedna nova elektrana značajnijeg kapaciteta.
Revitalizacija[uredi | uredi kod]
Obzirom da je veći deo hidroenergetskih objekata i postrojenja starije od 40 godina, u planu je revitalizacija postojećih kapaciteta. Procena je da se modernizacijom može snaga postojećih generatora povećati za 128 MW (oko 4,5%) i dodati novih 50 MW. Samo na Đerdapu se očekuje novih 66 MW, u Bajinoj Bašti za 28 MW, u Zvorniku za 25 MW a na Vlasinskim hidroelektranama još 5 MW.
Takođe se planira dodavanje petog agregata na HE Bajina Bašta i Zvornik.
Nove elektrane[uredi | uredi kod]
U planu je skora izgradnja sledećih hidroelektrana: HE Ribarići, HE Vrutci, RHE Ribarići a možda i HE Svođe, HE Brodarevo, HE Pakleštica i HE Arilje. Za neke lokacije postoji interesovanje stranih investitora[2].
Takođe je utvrđeno da je na postojećim elektranama i vodoprivrednim akumulacijama moguće izgraditi male hidroelektrane MHE Jezero, MHE Mala Vrla 1, MHE Zavoj i MHE Pirot.
Hidroenergetski potencijal[uredi | uredi kod]
Hidroenergetski potencijal u Srbiji je analiziran u Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije iz 1996. godine koju je izradio institut „Jaroslav Černi“. Bruto potencijal od voda koje otiču vodotokovima u Srbiji iznosi 27,2 TWh/god. Okvirne vrednosti bruto potencijala po rekama su
| Reka | bruto potencijal |
| Dunav | 10.000 GWh/god |
| Drina | 5.678 GWh/god |
| Lim | 1.584 GWh/god |
| Beli Drim | 1.230 GWh/god |
| Velika Morava | 1.090 GWh/god |
| Ibar | 998 GWh/god |
| Uvac | 937 GWh/god |
| Južna Morava | 797 GWh/god |
| Zapadna Morava | 767 GWh/god |
| Sava | 464 GWh/god |
| Nišava | 430 GWh/god |
| Toplica (reka) | 278 GWh/god |
| Timok | 274 GWh/god |
| Vlasina | 265 GWh/god |
| Veliki Rzav | 202 GWh/god |
| Mlava | 201 GWh/god |
| Ivanjička Moravica | 201 GWh/god |
| Temštica | 200 GWh/god |
| Studenica | 152 GWh/god |
| Crni Timok | 151 GWh/god |
| Kolubara | 147 GWh/god |
| Lepenac | 134 GWh/god |
| Rasina | 134 GWh/god |
| Pek | 131 GWh/god |
| Resava | 80 GWh/god |
| Svrljiški Timok | 77 GWh/god |
| Jerma | 74 GWh/god |
| Raška | 66 GWh/god |
| Veternica | 54 GWh/god |
| Jablanica | 53 GWh/god |
| Vrla | 52 GWh/god |
| Aleksinačka Moravica | 48 GWh/god |
| Đetinja | 48 GWh/god |
| Jošanica | 48 GWh/god |
| Jadar | 43 GWh/god |
| Skrapež | 30 GWh/god |
| Kamenica | 26 GWh/god |
| Pusta reka | 23 GWh/god |
| Crnica | 16 GWh/god |
| Preševska Moravica | 5 GWh/god |
Od ovoga, tehnički iskoristivi potencijal iznosi 19,8 TWh/god. Do sada je već iskorišćeno 10,3 TWh/god ovog potencijala. Od neiskorišćenih 9,5 TWh/god je deo i ekonomski isplativ[3].
Postoje planovi za iskorišćenje ostatka hidro potencijala. Postoji određeno više od 50 lokacija sa određenim potencijalom preko 10 MW i više od 850 lokacija na kojima je moguće ukupno instalirati oko 450 MW (malih elektrana u rasponu od 100 kW do 10 MW). Među većim potencijalnim hidroelektranama se pominje HE Novi Sad koja bi na Dunavu iskoristila oko 1,1 TWh/god. Hidroelektrane na gornjem toku Drine i Limu predstavljaju značajan potencijal, ali postoji više varijanti i svaka se može realizovati isključivo saradnjom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske[4]. Stoga je ovaj deo najproblematičniji za planiranje i nejasan povodom izbora konačnog rešenja. Drina u srednjem toku ima još 1,5 TWh/god, a u donjem toku još 1,4 TWh/god neiskorišćene energije. Na Velikoj Moravi se može sa 6 ili 7 kaskada iskoristiti do 830 GWh/god. Svi ostali slivovi su skromnijih mogućnosti.
Međutim, nisu sva akumulaciona jezera predviđena za hidroelektrane. Neka od njih su namenjena snabdevanju regionalnh vodovoda. Takve su akumulacije Veliki Rzav, Lepenac, Rasina, Studenica itd.
Reverzibilne hidroelektrane su nešto drugačija vrsta energetskog objekta. One se mogu posmatrati kao veliki akumulatori, spremnici energije, koji služe da karakterističnu dnevnu veću potrošnju struje nadoknade na račun noćne manje potrošnje čuvajući noćnu energiju za dnevnu potrošnju. Postojao je projekat iz 1973. godine da se blizu Golupca napravi reverzibilna hidroelektrana, ali je ceo projekat ostao zaboravljen sve do 25. januara 2009. kada je objavljena vest da se vode razgovori o izgradnji Đerdapa 3[5]. Projektovana snaga bi trebala biti 2400 MW i planirana investicija je oko 3 milijarde evra.
Klasifikacija[uredi | uredi kod]
Prema važećim pravilima se u hidroelektrane računaju proizvodni kapaciteti većih snaga od 10 MW. Manje snage se kategorizuju u minihidroelektrane (od 100 kW do 10 MW) i mikrohidroelektrane (do 100 kW).
Male hidroelektrane[uredi | uredi kod]
U Srbiji je identifikovano 856 mesta gde je moguće napraviti malu hidroelektranu snage do 10 MW. Procena je da se na ovim lokacijama tehnički može iskoristiti do 450 MW, odnosno da se godišnje može proizvesti oko 1600 GWh električne energije.
Spisak reka i karakteristike lokacija za elektrane je moguće videti na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike[6].
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Izveštaj za 2007. godinu[mrtav link], Elektroprivreda Srbije
- ↑ Kanađani hoće da grade HE u Srbiji, B92, 11. april 2008.
- ↑ Struje neće biti dovoljno, treba ulagati u hidropotencijal[mrtav link], Tanjug, 22. jun 2008.
- ↑ RS i Srbija će zajedno graditi nove hidroelektrane, E kapija, 28. februar 2007.
- ↑ "Đerdap 3" šansa Srbije Arhivirano 2009-02-24 na Wayback Machine-u, Večernje Novosti, 25. januar 2009.
- ↑ „male hidroelektrane na sajtu Ministarstva energetike i rudarstva”. Arhivirano iz originala na datum 2010-01-19. Pristupljeno 2010-01-27.
Eksterni linkovi[uredi | uredi kod]
- O hidroelektranama na sajtu Elektroprivrede Srbije Arhivirano 2009-08-10 na Wayback Machine-u
- Najstarija hidroelektrana Srbije Kompletan vodič kroz Srbiju
- Studija instituta "Jaroslav Černi", Hidroenergetski potencijali Jugoslavije