Hermesijanakt
Hermesijanakt (starogrčki: Ἑρμησιάναξ), iz grada Kolofona u Maloj Aziji, bio je grčki elegijski pesnik koji je živeo tokom helenističkog razdiblja. Bio je mlađi prijatelj i učenik Filete s Kosa.[1] Tačne godine njegovog rođenja i smrti nisu poznate, a Pausanija naslućuje da je živeo za vreme Filipa II i Aleksandra Velikog i da više nije bio živ kad je Lizimah porušio Kolofon (302. pne.).[2] Danas se pretpostavlja da se Hermesijanakt rodio negde oko 340. pne.,[3] odnosno da je živeo početkom 3. veka pne.[4]
Glavno Hermesijanaktovo delo bila je zbirka elegija u tri knjige, koju je posvetio svojoj dragoj, koja se zvala Leontija, pa je pesnik celoj zbirci dao naslov Leontija (Λεόντιον).[5] Od te je pesme u Atenejevoj Gozbi sofista sačuvan jedan fragment od nekih stotinu stihova.[6] Stihovi odišu melanholijom i popisuju mitske i historijske pesnike i filozofe koji su pre njega voleli i slavili žene.[1] Među njima su Orfej, Fileta s Kosa, Pitagora, Sokrat i Aristip, zatim Homer (koji je u pesmi "uparen" s Penelopom), Hesiod (s "Eejom"), te Anakreont i Alkej, koji se, dakako anahrono, nadmeću za Sapfinu ljubav.[4] U odlomku se zapažaju neke tipične karakteristike helenističke poezije, kao što je zanimanje za retke reči i izraze, za ljubav, posebno nesrećnu, te za etiologiju.[4] Hermesijanaktova poezija, koju karakteriše smena jakih emocija i nežnih tonova, uživala je veliki ugled kod savremenika, a visoko su je cenili i rimski pesnici Avgustovog doba. Hermesijanakta navode i Pausanija,[7] Partenije[8] i Antonin Liberal.[9]
Na drugom mestu Pausanija kaže da je Hermesijanakt napisao i jednu elegiju o kentauru Euritionu.[10] Nije pouzdano utvrđeno je li ovaj Hermesijanakt i autor pesme pod naslovom Persijska povest (Περσικά), koja se spominje na jednoj sholiji uz Nikandrove Životinjske otrove ili, se, pak radi o nekom mlađem pesniku istog imena.[5]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Đurić 1990, str. 669
- ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 9, 8.
- ↑ Lightfoot 2009, str. 148
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Hornblower & Spawforth 2003, s.v. Hermesianax
- ↑ 5,0 5,1 Smith 1867, s.v. Hermesianax (1)
- ↑ Atenej, Gozba sofista, IX, 401e sqq.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 17, 5; VIII, 12, 1; IX, 35, 1.
- ↑ Partenije iz Nikeje, Ljubavne tužaljke, 22. (en)
- ↑ Antonin Liberal, Metamorfoze, 39.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 18, 1.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003). The Oxford Classical Dictionary. New York: Oxford University Press.
- Lightfoot, J.L. (2009), Hellenistic Collection: Philitas, Alexander of Aetolia, Hermesianax, Euphorion, Parthenius, Loeb Classical Library, no. 508, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99636-6.
- Smith, Philip (1867), „Hermesianax (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston