Haron iz Lampsaka
Haron iz Lampsaka (starogrčki: Xάρων Λαμψακηνός) bio je starogrčki logograf, tj. jedan od jonskih historiografa "koji su pisali ono što se pripoveda" (λόγος = "pripovest").[1] Tertulijan navodi da je Haron bio stariji od Herodota,[2] a Suda kaže da je bio sin Pitoklov i da je živeo (γενόμενος) tokom grčko-persijskih ratova, tačnije za vreme Darija Velikog u 79. olimpijadi (oko 464. pne.),[3] no, kako je Darije umro 485. pne., izneta je teorija da broj ξθ' u Sudi treba čitati οθ', što bi značilo da je vrhunac Haronovog stvaralaštva padao u 69. olimpijadu (oko 504. pne.).[4] U svakom slučaju, 464. pne. još uvek je bio živ, budući da Plutarh kaže da je Haron u svom delu pisao o Temistoklovom bekstvu u Persiju 465. pne.[5] Pausanija kaže da se Haronov otac zvao Pitej.[6]
Dela[uredi | uredi kod]
Suda spominje ova Haronova dela: Etiopske povesti (Αἰθιοπικά), Persijske povesti (Περσικά, 2 knjige), Helenske povesti (Ἑλληνικά, 4 knjige), O Lampsaku (Περὶ Λαμψάκου, 4 knjige), Libijske povesti (Λιβυκά), hronika Lakedemonski pritani ili arhonti (Πρυτάνεις ἢ Ἄρχοντες οἱ τῶν Λακεδαιμονίων), Osnutak gradova (Κτίσεις πόλεων, 2 knjige), Kritske povesti (Κρητικά, 3 knjige) s opisom zakona koje je uveo Minos, te Plovidba iza Heraklovih stubova (Περίπλους ὁ ἐκτὸς τῶν Ἡρακλείων στηλῶν).[3] Persijske povesti možda su predstavljale nastavak Persijske historije za Darija (Τὰ κατὰ Δαρεῖον Περσικά), koju je napisao Dionisije iz Mileta, savremenik Hekatejev, što bi značilo da je u tom delu Haron opisivao i događaje koje je sam doživeo: jonski ustanak i sukobe s Persijancima do svoga vremena.[7]
Atenej spominje i i jedno delo pod naslovom Lampsačke međe (Ὅροι Λαμψακηνῶν),[8] ali su moderni filolozi izneli tezu da ispravno čitanje tu glasi ὧροι, odnosno da je naslov bio Lampsački letopisi[4] i da se radilo o književno obrađenoj hronici piščevog zavičaja: o osnivanju kolonije, za koje je, kao kod mnogih takvih osnivanja, bila vezana jedna ljubavna povest, te o borbama naseljenika sa starosedelačkim stanovništvom, a sve popraćeno i historijom drugih naseobina u okolini Propontide i Helesponta.[7]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Đurić 1990, str. 375
- ↑ Tertulijan, O duši, XLVI, 4.
- ↑ 3,0 3,1 Suda, s.v. Χάρων (χ 136)[mrtav link].
- ↑ 4,0 4,1 Elder 1867, s.v. Charon (3)
- ↑ Plutarh, Temistokle, XXVII, 1.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 38, 11.
- ↑ 7,0 7,1 Đurić 1990, str. 379
- ↑ Atenej, Gozba sofista, 475c.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Elder, Edward (1867), „Charon (3)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston