Haron iz Lampsaka

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Haron iz Lampsaka (starogrčki: Xάρων Λαμψακηνός) bio je starogrčki logograf, tj. jedan od jonskih historiografa "koji su pisali ono što se pripoveda" (λόγος = "pripovest").[1] Tertulijan navodi da je Haron bio stariji od Herodota,[2] a Suda kaže da je bio sin Pitoklov i da je živeo (γενόμενος) tokom grčko-persijskih ratova, tačnije za vreme Darija Velikog u 79. olimpijadi (oko 464. pne.),[3] no, kako je Darije umro 485. pne., izneta je teorija da broj ξθ' u Sudi treba čitati οθ', što bi značilo da je vrhunac Haronovog stvaralaštva padao u 69. olimpijadu (oko 504. pne.).[4] U svakom slučaju, 464. pne. još uvek je bio živ, budući da Plutarh kaže da je Haron u svom delu pisao o Temistoklovom bekstvu u Persiju 465. pne.[5] Pausanija kaže da se Haronov otac zvao Pitej.[6]

Dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Suda spominje ova Haronova dela: Etiopske povesti (Αἰθιοπικά), Persijske povesti (Περσικά, 2 knjige), Helenske povesti (Ἑλληνικά, 4 knjige), O Lampsaku (Περὶ Λαμψάκου, 4 knjige), Libijske povesti (Λιβυκά), hronika Lakedemonski pritani ili arhonti (Πρυτάνεις ἢ Ἄρχοντες οἱ τῶν Λακεδαιμονίων), Osnutak gradova (Κτίσεις πόλεων, 2 knjige), Kritske povesti (Κρητικά, 3 knjige) s opisom zakona koje je uveo Minos, te Plovidba iza Heraklovih stubova (Περίπλους ὁ ἐκτὸς τῶν Ἡρακλείων στηλῶν).[3] Persijske povesti možda su predstavljale nastavak Persijske historije za Darija (Τὰ κατὰ Δαρεῖον Περσικά), koju je napisao Dionisije iz Mileta, savremenik Hekatejev, što bi značilo da je u tom delu Haron opisivao i događaje koje je sam doživeo: jonski ustanak i sukobe s Persijancima do svoga vremena.[7]

Atenej spominje i i jedno delo pod naslovom Lampsačke međe (Ὅροι Λαμψακηνῶν),[8] ali su moderni filolozi izneli tezu da ispravno čitanje tu glasi ὧροι, odnosno da je naslov bio Lampsački letopisi[4] i da se radilo o književno obrađenoj hronici piščevog zavičaja: o osnivanju kolonije, za koje je, kao kod mnogih takvih osnivanja, bila vezana jedna ljubavna povest, te o borbama naseljenika sa starosedelačkim stanovništvom, a sve popraćeno i historijom drugih naseobina u okolini Propontide i Helesponta.[7]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Đurić 1990, str. 375.
  2. Tertulijan, O duši, XLVI, 4.
  3. 3,0 3,1 Suda, s.v. Χάρων (χ 136).
  4. 4,0 4,1 Elder 1867, s.v. Charon (3).
  5. Plutarh, Temistokle, XXVII, 1.
  6. Pausanija, Opis Helade, X, 38, 11.
  7. 7,0 7,1 Đurić 1990, str. 379.
  8. Atenej, Gozba sofista, 475c.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]