Gramatika srpskohrvatskog jezika
Srpskohrvatski jezik je južnoslovenski jezik sa donekle kompleksnim glagolskim i imeničkim sistemima. Gramatika srpskohrvatskog jezika se deli na morfologiju (sa tvorbom reči), fonetiku (sa fonologijom) i sintaksu. Gramatika se inače deli na morfologiju, fonologiju i sintaksu, ali se ponekad izučava zajedno sa fonetikom, semantikom i pragmatikom.
U jeziku postoji deset vrsta reči, od kojih je pet promenjivih a pet nepromenjivih. Promenjive su imenice, zamenice, brojevi, glagoli i pridevi. Nepromenjive su prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce.
Kod promenjivih reči postoji stroga distinkcija između:
- tri roda: muški, ženski, srednji
- sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ
- dva broja: jednina i množina
Kategorija animiteta je važna za izbor akuzativa jednine imenica o-osnove i zamenice. Animične imenice imaju oblik akuzativa isti kao genitiv, a neanimične isti kao nominativ. Ovo je takođe važno za prideve i brojeve koji se slažu po padežu sa imenicama muškog roda.
Srpskohrvatski jezik ima tri osnovna tipa deklinacije, koji se nazivaju a-tip, e-tip i i-tip respektivno, nazvanih prema njihovom završetku u genitivu jednine.
Ovaj tip odražava praslovenski o-koren, i karakterišu ga završeci (-o • -o), (-e • -e), ili je bez završetka (-Ø) u nominativu jednine, i -a • -a u genitivu jednine. Sadrži mnoge imenice muškog roda i sve imenice srednjeg roda. Ovaj tip imenice ima dva završetka za padeže: jedan za muški rod i drugi za srednji rod:
|
Nulti (nepostojeći) završetak -Ø je za imenice muškog roda koje se završavaju suglasnikom u nominativu jednine, i za imenice srednjeg roda koje se završavaju sa -e koji je deo korena reči. Alternativni završeci u NVI jednine su određeni suglasnikom na kraju korena ako je u pitanju palatalni suglasnik koristi se prvi završetak, u suprotnom ako nije palatal u pitanju koristi se potonji završetak. |
Imenice muškog roda koje pripadaju ovom tipu deklinacije su one koje nisu hipokoristici, i one koje se ne završavaju se -a • -a, koje pak podležu deklinaciji tipa e-.
Prema obliku nominativa jednine one se dele u 2 kategorije:
- imenice bez završetka (-Ø) u nominativu jednine (12 deklinacionih obrazaca)
- imenice koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e u u nominativu jednine (2 deklinaciona obrasca)
|
|
|
Obrazac 4 | Imenice koje se završavaju na -k • -k | Imenice koje se završavaju na -g • -g | Imenice koje se završavaju na -h • -h | |||
Padež | Jednina | Množina | Jednina | Množina | Jednina | Množina |
---|---|---|---|---|---|---|
N | vòjnīk • vòjnīk | vojníc-i • vojníc-i | bùbreg • bùbreg | bùbrez-i • bùbrez-i | tr̀buh • tr̀buh | tr̀bus-i • tr̀bus-i |
G | vojník-a • vojník-a | vojník-ā • vojník-ā | bùbreg-a • bùbreg-a | bȕbrēg-ā • bȕbrēg-ā | tr̀buh-a • tr̀buh-a | tȑbūh-ā • tȑbūh-ā |
D | vojník-u • vojník-u | vojníc-ima • vojníc-ima | bùbreg-u • bùbreg-u | bùbrez-ima • bùbrez-ima | tr̀buh-u • tr̀buh-u | tr̀bus-ima • tr̀bus-ima |
A | vojník-a • vojník-a | vojník-e • vojník-e | bùbreg-a • bùbreg-a | bùbreg-e • bùbreg-e | tr̀buh-a • tr̀buh-a | tr̀buh-e • tr̀buh-e |
V | vȍjnīč-e • vȍjnīč-e | vojníc-i • vojníc-i | bùbrež-e • bùbrež-e | bùbrez-i • bùbrez-i | tr̀buš-e • tr̀buš-e | tr̀bus-i • tr̀bus-i |
L | vojník-u • vojník-u | vojníc-ima • vojníc-ima | bùbreg-u • bùbreg-u | bùbrez-ima • bùbrez-ima | tr̀buh-u • tr̀buh-u | tr̀bus-ima • tr̀bus-ima |
I | vojník-om • vojník-om | vojníc-ima • vojníc-ima | bùbreg-om • bùbreg-om | bùbrez-ima • bùbrez-ima | tr̀buh-om • tr̀buh-om | tr̀bus-ima • tr̀bus-ima |
Obrazac 5 - Imenice koje se završavaju na -(a)k • -(a)k | ||
Padež | Jednina | Množina |
---|---|---|
N | čvór-a-k • čvór-a-k | čvórc-i • čvórc-i |
G | čvórk-a • čvórk-a | čvȏr-ā-k-ā • čvȏr-ā-k-ā |
D | čvórk-u • čvórk-u | čvórc-ima • čvórc-ima |
A | čvórk-a • čvórk-a | čvórk-e • čvórk-e |
V | čvȏrč-e • čvȏrč-e | čvórc-i • čvórc-i |
L | čvórk-u • čvórk-u | čvórc-ima • čvórc-ima |
I | čvórk-om • čvórk-om | čvórc-ima • čvórc-ima |
Obrazac 6 - Imenice koje se završavaju na palatalni suglasnik | ||||||
Padež | Jednina | Množina | Jednina | Množina | Jednina | Množina |
---|---|---|---|---|---|---|
N | pȃnj • pȃnj | pánj-ev-i • pánj-ev-i | ráž-a-nj • ráž-a-nj | rážnj-i • rážnj-i | prȋšt • prȋšt | príšt-ev-i • príšt-ev-i |
G | pánj-a • pánj-a | pánj-ēv-ā • pánj-ēv-ā | rážnj-a • rážnj-a | ráž-ā-nj-ā • ráž-ā-nj-ā | príšt-a • príšt-a | príšt-ēv-ā • príšt-ēv-ā |
D | pánj-u • pánj-u | pánj-ev-ima • pánj-ev-ima | rážnj-u • rážnj-u | rážnj-ima • rážnj-ima | príšt-u • príšt-u | príšt-ev-ima • príšt-ev-ima |
A | pȃnj • pȃnj | pánj-ev-e • pánj-ev-e | ráž-a-nj • ráž-a-nj | rážnj-e • rážnj-e | prȋšt • prȋšt | príšt-ev-e • príšt-ev-e |
V | pȃnj-u • pȃnj-u | pánj-ev-i • pánj-ev-i | rážnj-u • rážnj-u | rážnj-i • rážnj-i | prȋšt-u • prȋšt-u | príšt-ev-i • príšt-ev-i |
L | pánj-u • pánj-u | pánj-ev-ima • pánj-ev-ima | rážnj-u • rážnj-u | rážnj-ima • rážnj-ima | príšt-u • príšt-u | príšt-ev-ima • príšt-ev-ima |
I | pánj-em • pánj-em | pánj-ev-ima • pánj-ev-ima | rážnj-em • rážnj-em | rážnj-ima • rážnj-ima | príšt-em • príšt-em | príšt-ev-ima • príšt-ev-ima |
|
|
|
|
|
|
|
|
Imenice muškog roda koje se završavaju na -o • -o ili -e • -e predstavljaju specijalne slučajeve. Uglavnom su to lična imena, hipokoristici ili pozajmice iz stranih jezika. |
jednina | množina | |
---|---|---|
Nominativ | -o/e | -a |
Genitiv | -a | -a |
Dativ/Lokativ | -u | -ima |
Akuzativ | -o/e | -a |
Vokativ | -o/e | -a |
Instrumental | -om/em | -ima |
Kod nekih imenica srednjeg roda dodaje se 'n' ili 't' pre samog deklinovanja.
jednina | množina | |
---|---|---|
Nominativ | -e | -(n/t)a |
Genitiv | -(n/t)a | -(n/t)a |
Dativ/Lokativ | -(n/t)u | -(n/t)ima |
Akuzativ | -e | -(n/t)a |
Vokativ | -e | -(n/t)a |
Instrumental | -(n/t)om | -(n/t)ima |
Ovaj tip imenica odražava praslovenski a-koren, i karakteriše ga završetak -a • -a u nominativu jednine i -ē • -ē u genitivu jednine. Sadrži većina ženske imenice i neke muške imenice.
singular | plural | |
---|---|---|
Nominativ | -a | -e |
Genitiv | -e | -a |
Dativ/Lokativ | -i | -ama |
Akuzativ | -u | -e |
Vokativ | -o/a | -e |
Instrumental | -om | -ama |
Ovaj tip imenica odražava praslovenski i-koren, i karakterističan je po tome šte nema završetak u nominativu jednine i završetak -i • i u genitivu jednine. Sadrži ostale imenice ženskog roda koje nisu e-tima (a-koren).
singular | plural | |
---|---|---|
Nominativ | - | -i |
Genitiv | -i | -i |
Dativ/Lokativ | -i | -ima |
Akuzativ | -0 | -i |
Vokativ | -i | -i |
Instrumental | -i/ju | -ima |
Kod nekih imenica ženskog roda (pretežno stranih ličnih imena) deklinacija ne postoji već su svi oblici jednaki u svim padežima i brojevima.
Lične zamenice
Padež | 1. lice jedn. | 2. lice jedn. | 3. lice jedn. (m/ž/sr) | 1. lice mn. | 2. lice mn. | 3. lice mn. |
---|---|---|---|---|---|---|
Nominativ | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona |
Genitiv | mene | tebe | njega / nje / njega | nas | vas | njih |
Dativ | meni | tebi | njemu / njoj / njemu | nama | vama | njima |
Akuzativ | mene | tebe | njega / nju / njega | nas | vas | njih |
Vokativ | -- | ti | -- | -- | vi | -- |
Instrumental | (sa) mnom | (sa) tobom | (sa) njim / njom / njim | (sa) nama | (sa) vama | (sa) njima |
Lokativ | (o) meni | (o) tebi | (o) njemu / njoj / njemu | (o) nama | (o) vama | (o) njima |
Neke deklinacije prideva su iste kao i za imenice, pa mogu i da se rimuju: velika kuća (nom. jedn.), veliku kuću (akuz. jedn.). Druge mogu da odstupaju: jednim klikom (instr. jedn. m. rod.).
Spojeno se pišu brojevi od 200 do 900: dvesta, trista, četristo, petsto, šeststo, sedamsto, osamsto, devetsto.
Kao i u drugim slovenskim jezicima, i ovde glagoli imaju osobinu gramatičkog vida : perfekat i imperfekat. Postojanje vida glagola kompenzuje relativni nedostataka glagolskih vremena koja postoje npr. u germanskim i romanskim jezicima: glagol već sadrži informaciju da li je akcija svršena ili traje.
Glagoli u slovenskim jezicima u globalu imaju relativno mali broj osnova od kojih se mnoštvo značenja postiže dodavanjem prefiksa.
Indikativ ima sedam glagolskih vremena: prezent (sadašnje vreme), perfekat (prošlo vreme), futur prvi i drugi (buduće i predbuduće vreme), pluskvamperfekat (davno prošlo vreme), aorist (pređašnje svršeno vreme) i imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme). Potonja dva nisu često u upotrebi u svakodnevnom govoru , a pogotovu imperfekat. Prezent, aorist i imperfekat se menjaju inflekcijom, dok su ostala vremena perifrastična:
- Perfekat se gradi od prezenta glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. sam radio (ili radio sam, gde redosled zavisi od rečenice).
- Futur prvi se gradi od krnjog prezenta glagola htjeti zajedno sa infinitivom, npr. ćemo kuhati (ili kuhaćemo, kada se infinitivni marker -ti elidira, a osnova se spaja sa prezentom glagola hteti u jednu reč).
- Futur drugi (predbuduće vreme ili egzaktni futur) se gradi od futur perfekta glagola biti (jedini glagol sa prostim futurom ) zajedno sa participom perfekta, nrp budu išli.
- Pluskvamperfekat, koji se ne koristi često, se gradi od složenog prošlog vremena glagola biti zajedno sa participom perfekta, npr. bio sam došao, ili (arhaično) od imperfekta glagola biti sa participom, npr. bijah došao.
Osim indikativa, koristi se i imperativ (zapovedni način), potencijal (mogućni način), i optativ. Oblik imperativa varira u zavisnosti od vrste glagola, i gradi se dodavanjem odgovarajuće morfeme na glagolsku osnovu. Potencijal I (sadašnji) se gradi od aorista glagola biti zajedno sa participom perfekta (osim u slučaju trećeg lica množine), dok se potencijal II (prošli) gradi od participa perfekta i aorista glagola biti, zajedno sa participom perfekta glavnog glagola. Neki udžbenici gramatike svrstavaju futur II kao kondicional glagolsko vreme, ili čak i kao poseban glagolski način.
Optativ je prema svojoj formi identičan participu perfekta. Koristi se kada govornik želi da izrazi jaku želju, npr. Živio predsjednik!, Sjeme ti se zatrlo! (arhaična kletva iz pojedinog dijalekta), itd.
Neki autori<!date=May 2010> smatraju da postoji glagolski način subjunktiv, koji se gradi pomoću da i prezenta indikativa, ali mnogi udžbenici gramatike ga tretiraju kao prezent indikativa.
Glagolski vid je kao u svim slovenskim jezicima, ugrađen u sam glagol, za razliku od nekih drugih gramatika koje ga izražavaju različitim glagolskim vremenima.
Glagolski vid se smatra najzahtevnijim deo gramatike jezika. Iako postoji u svim ostalim slovenskim jezicima, čak i onima koji znaju neki od drugih slovenskih jezika se može desiti da nikada ne nauče da ispravno upotrebljavaju ovaj oblik, iako je moguće razumeti ih sa možda pokojim problemom. Iako postoje dvoaspektni glagoli, uglavnom oni izvedeni pomoću sufiksa -irati ili -ovati, za većinu glagola ne postoji takvo pravilo nego su ili svršeni (perfektivni) ili nesvršeni (imperfektivni). Skoro svi jednoaspektni glagoli su članovi para perfektivni/imperfektivni. Kada se uči jezik, mora se naučiti njegov glagolski vid, kao i odgovarajući glagol suprotnog glagolskog vida, npr. prati (nesvršeni) je par sa oprati (svršeni glagol). Uparivanje međutim nije uvek jednoznačno: neki glagoli prosto nemaju svog suparnika u glagolskom vidu, kao npr. izgledati ili sadržati. U nekim drugim slučajevima glagola postoje alternative sa nešto drukčijim značenjem.
Dve su paradigme u formiranju glagolskih parova. U jednoj osnovni glagol je nesvršen kao npr. prati, i tada se svršeni glagol formira dodavanje prefiksa u ovom slučaju 'o-' pa se dobija oprati. Druga nalaže da je koren glagola perfektivan, i onda se nesvršeni glagol dobija ili izmenom korena: dignuti→dizati ili ubacivanjem interfiksa stati→stajati.
Obrazac koji se često sreće može se ilustrovati primerom glagola pisati. Pisati je nesvršen glagol, tako da se njemu dodaje prefiks u ovom slučaju na- da bi se dobio svršeni napisati. Ali ako mu se dodaju neki drugi prefiksi koji menjaju značenje, osnovni glagol postaje svršeni: zapisati ili prepisati. Pošto su i ovi osnovni glagoli svršeni, treba im dodati interfiks da bi se formirali nesvršeni glagoli: zapisivati i prepisivati.
Postoje tri tipa konjugacije glagola:
- 'a': skoro svi glagoli ovog tipa se završavaju na '-ati'.
- 'e': glagoli koji se završavaju na '-nuti' i nepravilni glagoli. Glogali koji se završavaju na '-ovati', '-ivati' prelaze u '-uje-' kada se konjuguju (trovati, postaje trujem, truje itd.)
- 'i': skoro svi glagoli koji se završavaju na '-jeti' ili '-iti' su ovg tipa.
Lice | čitati | prati (irregular) | vidjeti (-jeti or -iti) | |||
---|---|---|---|---|---|---|
jednina | množina | jednina | množina | jednina | množina | |
Prvo lice | čitam | čitamo | perem | peremo | vidim | vidimo |
Drugo lice | čitaš | čitate | pereš | perete | vidiš | vidite |
Treće lice | čita | čitaju | pere | peru | vidi | vide |
Glagol jesam se često smatra glagolom "biti" u sadašnjem vremenu. To je defektni glagol. Nema svoj oblik infinitiva. Oblik jesam je prvo lice jednine prezenta ovog glagola. i ima samo oblike u prezentu:
Zamenica | Prezent | Prezent (odrečni oblik) | |
---|---|---|---|
Dugi (naglašeni) oblik | Kratki (nenaglašeni) oblik | ||
Ja | jesam | sam | nisam |
Ti | jesi | si | nisi |
On, Ona, Ono | jeste | je | nije |
Mi | jesmo | smo | nismo |
Vi | jeste | ste | niste |
Oni, One, Ona | jesu | su | nisu |
Kao što je navedeno glagol jesam se često smatra glagolom "biti" u sadašnjem vremenu. Ako se tako posmatra onda bi se moglo reći da se njegov kratki oblik (ali i dugi u nešto izmenjenom značenju) koristi kao kopula u izjavnim rečenicama tipa: "On je učenik". S druge strane upotreba "pravog oblika" glagola biti u prezentu je ograničena - na pravljenje egzaktnog futura (futura drugog) ili u [[[uslovne rečenice|uslovnim rečenicama]] kad se odnose na buduće vreme Gramatičari su u stvari odlučili da uvedu glagol jesam kao drugi pomoćni glagol (glagol htjeti je treći) da bi razrešili zabunu oko toga da jedan glagol ima u prezentu dve različite konjugacije.
Glagol biti jedan od najčešćih nepravilnih glagola konjuguje se na sledeći način:
Zamenica | Prezent | Futur | Prošlo vreme | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
prvi | drugi | perfekat | aorist | imperfekat | pluskvamperfekat | ||
Ja | budem | ću biti / biću | budem bio/la | sam bio/la; bio/la sam | bih | bijah / bejah / beh | bio/la sam bio/la |
Ti | budeš | ćeš biti / bićeš | budeš bio/la | si bio/la; bio/la si | bi | bijaše / bejaše / beše | bio/la si bio/la |
On, Ona, Ono | bude | će biti / biće | bude bio/la/lo | je bio/la/lo; bio/la/lo je | bi | bijaše / bejaše / beše | bio/la/lo je bio/la/lo |
Mi | budemo | ćemo biti / bićemo | budemo bili/le | smo bili/le; bili/le smo | bismo | bijasmo / bejasmo / besmo | bili/le smo bili/le |
Vi | budete | ćete biti / bićete | budete bili/le | ste bili/le; bili/le ste | biste / beste | bijaste / bejaste / beste | bili/le ste bili/le |
Oni, One, Ona | budu | će biti / biće | budu bili/le/ | su bili/bile/bila; bili/le/la su | bi/ biše | bijahu / bejahu / behu | bili/le/la su bili/le/la |
Sistem konjugacije pravilni glagoli je donekle kompleksan. Postoji nekoliko kategorija glagola koje se razlikuju na osnovu odlika zajedničkih za glagole te kategorije.
Glagol raditi
Zamenica | Prezent | Futur | Prošlo vreme | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
prvi | drugi | perfekat | aorist | imperfekat | pluskvamperfekat | ||
Ja | radim | ću raditi | budem radio/la | sam radio/la; radio/la sam | rad+ah>rađah | bio/la sam radio/la | |
Ti | radiš | ćeš raditi | budeš radio/la | si radio/la; radio/la si | rad+aše>rađaše | bio/la si radio/la | |
On, Ona, Ono | radi | će raditi | bude radio/la/lo | je radio/la/lo; radio/la/lo je | rad+aše>rađaše | bio/la/lo je radio/la/lo | |
mi | radimo | ćemo raditi | budemo radili/le | smo radili/le; radili/le smo | rad+asmo>rađasmo | bili/le smo radili/le | |
Vi | radite | ćete raditi | budete radili/le | ste radili/le; radili/le ste | rad+aste>rađaste | bili/le ste radili/le | |
Oni, One, Ona | rade | će raditi | budu radili/le/la | su radili/radile/radila; radili/le/la su | rad+ahu>rađahu | bili/le/la su radili/le/la |
Ovaj metod se odnosi na glagole kao što su:
videti
hodati
pričati
morati
Nepravilni glagoli su složenije konjugacije nego pravilni glagoli. Evo primera glagola
moći
Zamenica | Prezent | Futur | Prošlo vreme | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
prvi | drugi | perfekat | aorist | imperfekat | pluskvamperfekat | ||
Ja | mogu | ću moći | budem mogao/la | sam mogao/la; mogao/la sam | mogoh | mogah | bio/la sam mogao/la |
Ti | možeš | ćeš moći | budeš mogao/la | si mogao/la; mogao/la si | može | mogaše | bio/la si mogao/la |
On, Ona, Ono | može | će moći | bude mogao/la/lo | je mogao/la/lo; mogao/la/lo je | može | mogaše | bio/la/lo je mogao/la/lo |
Mi | možemo | ćemo moći | budemo mogli/le | smo mogli/le; mogli/le smo | mogosmo | mogasmo | bili/le smo mogli/le |
Vi | možete | ćete moći | budete mogli/le | ste mogli/le; mogli/le ste | mogoste | mogaste | bili/le ste mogli/le |
Oni, One, Ona | mogu | će moći | budu mogli/le/la | su mogli/mogle/mogla; mogli/le/la su | mogoše | mogahu | bili/le/la su mogli/le/la |
Srpskohrvatski jezik ima bogatu rečeničnu strukturu koja se ogleda u deklinaciji imenica i prideva. Ovo čini sintaktička pravila često zanemarljiva i omogućava veliku slobodu u redosledu reči rečenice. U engleskom se na primer razlika između Man bites dog (Čovek ujeo psa) i Dog bites man (Pas ujeo čoveka) ogleda u sintaksi. U srpskohrvatskom u rečenicama Čovjek ujede psa i Čovjeka ujede pas imaju isti red reči, ali značenja se menjaju imeničkim završecima. Bilo koji redosled ovih triju reči je gramatički ispravan, ali značenje je jasno na osnovu deklinacije. Međutim, uobičajeni red reči je subjekat-glagol-objekat.
Postoji izvestan broj reči koji nemaju akcenat (enklitika) koje moraju da dođu na određeno mesto u rečenici. One su redom:
- upitne rečce (samo li),
- glagoli: enklitički oblici glagola "biti" osim je (sam, si, smo, ste, su, bih, bi, bismo, biste), i "htjeti" (ću, ćeš, će, ćemo i ćete)
- lične zamenice u dativu (mi, ti, mu, joj, nam, vam, im),
- povratna zamenica u akuzativu (samo se), povratna zamenica u dativu (samo si)
- lične zamenice u akuzativu (me, te, ga, je, ju, nas, vas, i ih),
- enklitički oblik trećeg lica jednine prezenta glagola "biti" (je).
Enklitike moraju skoro uvek da budu na drugoj poziciji u rečenici, osim u upitnim rečenicama ili ako se upotrebljava kombinacija više enklitika. Prvi deo mora biti sama reč ili subjekatska fraza, npr. "Taj se čovjek vara," ili "Taj čovjek se vara." No i u slučajevima kada ne zauzimaju samo drugu poziciju u rečenici, moraju biti i na trećem ili i četvrtom mestu, pa čak i na prvom mestu u izvesnim upitnim rečenicima ili u kolokvijalnom govoru.
Fonetika srpskohrvatskog jezika proučava nastanak glasova, opisuje glasove kao proizvod rada govornih organa, glasovne podele i promene. Fonologija proučava glasove kao govone jedinice za obeležavanje razlike Srpskohrvatski jezik ima trideset glasova i to (azbučnim redosledom): A, B, V, G, D, Đ, E, Ž, Z, I, J, K, L, LJ, M, N, NJ, O, P, R, S, T, Ć, U, F, H, C, Č, DŽ, Š. Za pisanje se mogu koristiti dva pisma ćirilica i latinica. Oba pisma imaju po 30 slova, s tim što se u latinici tri glasa pišu kombinacijom dva znaka. U latinici glasovi imaju abecedni redosled: A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž.
Osnovna podela glasova je na samoglasnike (vokale) i suglasnike (konsonante). Ova podela može se i drugačije napraviti: samoglasnike (vokale), glasnike (sonante ili neutralne suglasnike) i suglasnike (konsonante). Suglasnici mogu da se dele na nekoliko načina: prema zvučnosti, prema mestu izgovora i prema načinu izgovora.
Čestoća pojavljivanja pojedinog glasa (slova) u srpskohrvatskom jeziku vidi se u sljedećim grafikonima koji prikazuju kakvo je stanje sa samoglasnicima (koji zajedno čine 45% svih pojavljivanja slova), a kakvo sa suglasnicima (koji čine preostalih 55% pojavljivanja slova):
U jeziku postoji nekoliko glasovnih promena koje se vrše nad glasovima prilikom tvorbe reči, konjugacije, deklinacije i drugih promena reči. Između ostalih to su:
- Jednačenje suglasnika po zvučnosti
- Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
- Jotovanje
- Prelazak L u O
- Palatalizacija
- Sibilarizacija
- Uprošćavanje suglasničkih grupa i gubljenje suglasnika
- Gubljenje glasa A (tzv. nepostojano A)
- Asimilacija i sažimanje samoglasnika
Standardni akcenat (naglasak) zasniva se na sistemu novoštokavskih govora - četiri akcenta i neakcentovani kvantiteti. Od četiri akcenta u jeziku postoje dva kratka i dva duga, a mogu biti silaznog ili uzlaznog karaktera: kratkosilazni, dugosilazni, kratkouzlazni i dugouzlazni. Akcenti se u jeziku označavaju iznad naglašenog glasa i to na sledeći način:
- kratkosilazni - obeležava se znakom ‶ ( nȍge )
- dugosilazni - obeležava se znakom ⁀ ( rȗke )
- kratkouzlazni - obeležava se znakom ‵ ( nòga )
- dugouzlazni - obeležava se znakom ′ ( rúka )
Naglašene jednosložne reči mogu imati samo silazni akcenat, kratki ili dugi (pȁs, jȃz, gȁd, glȃd itd). S izuzetkom nekih složenih i stranih reči, naglasak nikad nije na poslednjem slogu (bȁba, ž̀ena, mȃjka, k̀oleno, ̀uzdārje). Akcenti unutrašnjih slogova reči mogu biti samo uzlazni.
- O gramatici srpskog jezika[mrtav link] na sajtu Vokabular (neka poglavlja u izgradnji)
- O gramatici srpskog jezika na sajtu Srpski jezički atelje (neka poglavlja u izgradnji)