Grčko evanđelje po Egipćanima

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Grčko evanđelje po Egipćanima
{{{slika}}}
Nastanak 100-150
Mesto Aleksandrija
Jezik grčki
Pripisano enkratitima
Izvori crkveni oci u fragmentima
Rukopisi nisu sačuvani
Auditorij egipatski hrišćani
Tematika razgovor Isusa i Salome, celibat, povratak u androgino stanje

Grčko jevanđelje po Egipćanima je apokrifno hrišćansko evanđelje. Ono se potpuno razlikuje od pogrešno nazvanog Koptskog jevanđelja po Egipćanima.

Grčko evanđelje po Egipćanima je nastalo u Egiptu između 100. i 150. godine.[1] Originalno jevanđelje nije sačuvano, već je poznato samo preko pojedinih fragmenata sačuvanih kod crkvenih otaca (Klement, Hipolit, Epifanije i drugi).[1]

Sadržaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Spis ima oblik dijaloga između Isusa i Salome, koja je ovde prikazana kao njegova bliska učenica. Isusu se ovde pripisuje zastupanje celibata, što je učenje koje su zastupali enkratiti.[1]

Saloma: "Dokle će smrt vladati?"

Isus: "Dokle god žene budu rađale. A ja sam došao da okončam ženske radnje."
Saloma: "Onda sam dobro učinila što nisam rodila."[2]

Neki ranohrišćanski pisci su tumačili da pod "djelima ženskosti" podrazumeva požudu, rađanje i truljenje.[2] Kod nekih autora je fragment prenesen u nešto drukčijem obliku:

Saloma: Dokle će ljudi umirati?


Isus: Dokle god žene budu rađale.
Saloma: Onda sam dobro učinila što nisam rodila?
Isus: Svaku biljku ti jedi, ali onu što ima gorčine ne jedi.[2]

Isusov čuveni odgovor je odjekivao u apokrifima 2. i 3. veka. Na njega su se posebno pozivali oni hrišćani koji odbacuju brak i hvale celibat, odnosno "prihvataju seksualni asketizam kao sredstvo razbijanja smrtonosnog kruga rođenja i prevazilaženja navodne grešne razlike između muškog i ženskog, omogućavajući svim osobama povratak na ono što je shvaćeno kao njihovo iskonsko i androgeno stanje."[3]

Među sačuvanim fragmentima Evanđelja po Egipćanima nalazi se i jedna Isusova izreku koja ima paralele u Jevanđelju po Tomi. Na Salomino pitanje kada će im stvari o kojima ga pitahu biti znane, Isus je odgovorio:

Kada zgazite haljine stida, i kada dva postanu jedno, a muško i žensko niti muško niti žensko.[2]

Pomeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Epifanije se u ‘Panarionu’ kritički osvrće na izvesno ‘Egipatsko evanđelje’ govoreći o sabelijanima, antitrinitarnim modalistima:

»A sva njihova zabluda i sila njihove zablude potiče od nekakvih apokrifa, a osobito iz tako­zvanog 'Egipatskog evanđelja' /Aigyptíoy eyaggelíoy/, takvo su mi neki dali. Jer u njemu se izlaže, mnogo slično ovom, dosta tajanstveno; u njemu se o licu Spasitelja govori tako što, kao da On sam objašnjava svojim učenicima da su jedno Otac, Sin i Duh Sveti. A kada se neki od najdobrodušnijih ili neisku­snih susretnu sa ovim učenjem, i koji nemaju znanja o Bo­žanskim pisanijama, te na prvi pogled dovode u sumnju sle­dećim rečima: Šta da kažemo? Jednoga li, ili tri Boga imamo? Kada to čuje bogobojazni čovek, ali nesavršeno siguran u Istini, tada se, smućen umom, saglašava sa nji­hovom zabludom, i pokazuje se kao onaj koji odbacuje Boga, i pokazuje se i kao onaj koji odbacuje biće postojanje Sina i Svetog Duha.« (Haer., 62, 2)

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Gospel of the Egyptians (Egypt, 100-150 CE)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 The Gospel of the Egyptians
  3. Cameron, Ron, 1982. The Other Gospels : Non-Canonical Gospel Texts (Philadelphia, PA: The Westminster Press)

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]