Grčko evanđelje po Egipćanima
Grčko evanđelje po Egipćanima | |
---|---|
{{{slika}}} | |
Nastanak | 100-150 |
Mesto | Aleksandrija |
Jezik | grčki |
Pripisano | enkratitima |
Izvori | crkveni oci u fragmentima |
Rukopisi | nisu sačuvani |
Auditorij | egipatski hrišćani |
Tematika | razgovor Isusa i Salome, celibat, povratak u androgino stanje |
Grčko jevanđelje po Egipćanima je apokrifno hrišćansko evanđelje. Ono se potpuno razlikuje od pogrešno nazvanog Koptskog jevanđelja po Egipćanima.
Grčko evanđelje po Egipćanima je nastalo u Egiptu između 100. i 150. godine.[1] Originalno jevanđelje nije sačuvano, već je poznato samo preko pojedinih fragmenata sačuvanih kod crkvenih otaca (Klement, Hipolit, Epifanije i drugi).[1]
Spis ima oblik dijaloga između Isusa i Salome, koja je ovde prikazana kao njegova bliska učenica. Isusu se ovde pripisuje zastupanje celibata, što je učenje koje su zastupali enkratiti.[1]
Saloma: "Dokle će smrt vladati?"
Isus: "Dokle god žene budu rađale. A ja sam došao da okončam ženske radnje."
Saloma: "Onda sam dobro učinila što nisam rodila."[2]
Neki ranohrišćanski pisci su tumačili da pod "djelima ženskosti" podrazumeva požudu, rađanje i truljenje.[2] Kod nekih autora je fragment prenesen u nešto drukčijem obliku:
Saloma: Dokle će ljudi umirati?
Isus: Dokle god žene budu rađale.
Saloma: Onda sam dobro učinila što nisam rodila?
Isus: Svaku biljku ti jedi, ali onu što ima gorčine ne jedi.[2]
Isusov čuveni odgovor je odjekivao u apokrifima 2. i 3. veka. Na njega su se posebno pozivali oni hrišćani koji odbacuju brak i hvale celibat, odnosno "prihvataju seksualni asketizam kao sredstvo razbijanja smrtonosnog kruga rođenja i prevazilaženja navodne grešne razlike između muškog i ženskog, omogućavajući svim osobama povratak na ono što je shvaćeno kao njihovo iskonsko i androgeno stanje."[3]
Među sačuvanim fragmentima Evanđelja po Egipćanima nalazi se i jedna Isusova izreku koja ima paralele u Jevanđelju po Tomi. Na Salomino pitanje kada će im stvari o kojima ga pitahu biti znane, Isus je odgovorio:
Kada zgazite haljine stida, i kada dva postanu jedno, a muško i žensko niti muško niti žensko.[2]
Epifanije se u ‘Panarionu’ kritički osvrće na izvesno ‘Egipatsko evanđelje’ govoreći o sabelijanima, antitrinitarnim modalistima:
»A sva njihova zabluda i sila njihove zablude potiče od nekakvih apokrifa, a osobito iz takozvanog 'Egipatskog evanđelja' /Aigyptíoy eyaggelíoy/, takvo su mi neki dali. Jer u njemu se izlaže, mnogo slično ovom, dosta tajanstveno; u njemu se o licu Spasitelja govori tako što, kao da On sam objašnjava svojim učenicima da su jedno Otac, Sin i Duh Sveti. A kada se neki od najdobrodušnijih ili neiskusnih susretnu sa ovim učenjem, i koji nemaju znanja o Božanskim pisanijama, te na prvi pogled dovode u sumnju sledećim rečima: Šta da kažemo? Jednoga li, ili tri Boga imamo? Kada to čuje bogobojazni čovek, ali nesavršeno siguran u Istini, tada se, smućen umom, saglašava sa njihovom zabludom, i pokazuje se kao onaj koji odbacuje Boga, i pokazuje se i kao onaj koji odbacuje biće postojanje Sina i Svetog Duha.« (Haer., 62, 2)