Goč (muzički instrument)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte članak Tapan (Njujork).
Goč

Goč ili tapan je muzički instrument, sličan bubnju, koji spada u udaraljke.[1]

Veliki, široki, prstenast obruč od orahovog drveta zatvoren kožom, sa jedne strane kozjom (viši ton), a sa druge ovčijom, telećom, pa i magarećom (dublji ton). U deblju kožu se udara debljom palicom („čukan“), a u tanju kožu tankim drenovim prutom („prčka“, „praćka“). Balkanska škola sviranja tapana podrazumeva sviranje (a ne pratnju) melodije, pri čemu se tankim prutom izobražava sve što svirač želi da kaže, dok se čukanom samo punktiraju odrećena melodijska mesta.[2]

Tapan je vekovima bio nezamenljiv na seoskim veseljima (svadbe, kućne i seoske slave), sa zurlama, gajdama ili u većim instrumentalnim sastavima, a često i kao solo instrument.

Takodje postoji Goč sa plastikama koji se koriste uz trubackim orkestrima u jedan deo plastike se udara pruckom a drugom pofilcovanom maljicom ili drvenom prucka koja se koristi je od drena jer dren ima odredjenu jacinu i savitljivost.

Plastike su razlicitih razmera od pocetnickih pa do profesionalnih velicina:

Pocetnicke velicine su od:

45 pa do 54

a profesionalne su od 55 pa do 64.

Ova vrsta goca koristi se i u folklorima u Srbiji postoje dve folklorne grupe koje koriste ovu vrstu goca gde su takodje i formirali orkestar sa harmonikom,trubom, klarinetom i goc.

To su folklorne grupe Gkud Sevdah Vranje i Kud kolo Bujanovac.

Plastike na gocu se zatezaju sipkama koje odredjuju jacinu zvuka na debljoj plastiki se pstavlja koza od po pet do osam para poredjanih od najveceg do najmanjeg.

Ljudi koji se bave izradom Goca su veoma retki postoje samo dvoje izradjivaca ovih insturmenata koji su na Jugu Srbije u Vladicinom Hanu i u Crnom Lugu.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]