Globalna afera prisluškivanja

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Glavna baza NSA u Fort Meade, Maryland
Glavna baza GCHQ u Cheltenham, Velika Britanija

Globalna afera prisluškivanja (NSA afera) je nastala nakon objavljivanja strogo povjerljivih (en. top secret) tajnih dokumenata američke obavještajen službe National Security Agency (NSA). Američki Whistleblower i bivši agent Edward Snowden je 13. juna 2013 iznio u javnost da su SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo od 2007. u globalnom obimu skupljali podatke i prisluškivali neovisno da li konkretna sumnja postoji. Kao opravdanje je navedeno da su time spriječeni teroristički napadi.

Podaci koji su sakupljeni su trajno pohranjeni na serverima. U zgradama i zastupništvima EZ-a i UN-a su pronađeni skriveni mikrofoni. Brojni čelnici savezničkih zemalja su prisluškivani. Masivno su kompromitovane E-Mail šifre. U toku te afere su objavljene aktivnosti i ostalih država. Došlo je i do diplomatskih napetosti, premijerka Brazila Dilma Rousseff je otkazala posjetu SAD-u. U nekoliko zemalja su organizovane demonstracije kao znak protesta.

Tok događaja[uredi - уреди | uredi izvor]

Edward Snowden je 20. maja sletio u Hongkong nakon što se ukrcao na Hawaiima. Tu je zatražio azil. Od 1-6.juna Snowden je u Hongkongu reporterima Guardiana Glenn Greenwaldu i Ewen MacAskillu, snimateljica dokumentaraca Laura Poitras je bila također prisutna, dao intervju i uručio razne dokumente.[1] Tokom intervjua je obrazložio šta se nalazi u tim dokumentima kao i svoje povode.[2] Snowden je pomoću Webcrawlera sakupio oko 1.7 miliona raznih dokumenata.[3]

U toku prvih objavljivanja su britanske dnevne novine The Guardian i američki The Washington Post navele imena do tada nepoznatih programa prisluškivanja: PRISM i Boundless Informant.[4] 8. juna The Guardian objavljuje detalje o Boundless Informant.[5][6] Prema ovom listu postoji oko 70.000 dosijea koji su sastavljeni na osnovu prisluškivanja.[7]

9. juna Snowden je objelodanio da je pod lažnim identitetom bio uposlen kod Booz Allen Hamilton na Hawaima kao IT administrator, dok je u stvari, radio za NSA. Tu NSA ima zastupništvo Kunia Regional SIGINT Operations Center.[4]

U Hongkongu je Snowden 12.juna dao intervju za South China Morning Post gdje je priložio dokumente gje stoji da je NSA u Hongkongu i Kini probio glavni telefonski kabel (Backbone), čime su došli do miliona SMS poruka.[8][9] 23. juna Snowdne sleće na aerodrom Moskva-Šeremetjevo, gdje ostaje nekolik sedmica u „Kompakt-Hotel“, koji se nalazi u tranzitnom (prolaznom) području.

Njemačke novine Der Spiegel je 7.juna objavio intervju koje je Snowdend dao Jacob Appelbaumu und Lauri Poitras. Intervju je vođen preko Lavabit stranice koja šifrira komunikaciju. Tu je skrivao identitet dok se nije izjasnio kao Whistleblower. Tokom intrevjua je priznao da su "Njemci također upetljani".[10]

Programi i sustavi prisluškivanja[uredi - уреди | uredi izvor]

U toku razotkrivanja naveden je niz programa i sustava: PRISM, Boundless Informant, Tempora, XKeyscore, Mail Isolation Control and Tracking, FAIRVIEW, Genie, Bullrun i CO-TRAVELER Analytics.

Globalno automatsko nadgledanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Sjedinjene američke države[uredi - уреди | uredi izvor]

U američkoj saveznoj državi Utah, južno od gradića Bluffdale nalazi se Utah Data Center koji je još u izgradnji. Kompleks zgrada pripada NSA-u i treba da potpomogne Comprehensive National Cybersecurity Initiative (CNCI).[11] Veličina memorije koja je tamo pohranjena varira od 1 YB (1 YB = 1024 Bajt;)[12]i 5 ZB (1 ZB = 1021 Byte = 1 milijarda Terabyta; Izvor: NPR)[13] ili pak samo 3–12 EB (1 EB = 1018 Byte = 1 million Terabyte; izvor: Forbes).[14] Ako se uzme u obziz svo stanovništvo na Zemlji, onda na svakog dolazi 140 gigabajta ili 1.4 megabajta ovisno koja je procjena tačna. Time je načinjen korak ka totalnom nadzoru.

Količina podataka koji dnevno dolaze iznosi oko 29 petabajta.[15][16]

U SAD-u postoji tajni FISA sud koji je dao odredbu u skladu sa USA PATRIOT Act da američko preduzeće Verizon Communications dostavlja NSA-u sve metapodatke svojih korisnika. Ta odredba važi 90 dana i nakon isteka se rutinski produži.[17][18] 29. augusta 2013 FISA sud je potvrdio da ova odredba, dokle god se radi o metapodacima, nije protivna američkom Ustavu te nije potreban ni sudski zahtjev za pretres.[19]

Prema New York Timese je 2010. NSA je počela rekonstrukciju socijalnih mreža na osnovu murapodataka uz upotrebu podataka iz javnih, komercijanih i drugih izvora. Cilj je bio spojiti veze između određenih osoba.[20]

U novembru 2013 je objavljeno da je NSA komprimitovala oko 50.000 raznih računarskih mreža koristeći trojance, cilj je bio obuhvatiti oko 85.000 mreža.[21]

Five Eyes (UKUSA)[uredi - уреди | uredi izvor]

Die „Five eyes“ (sh. "pet očiju") Australija, Kanada, Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD

Britanska služba GCHQ se je priključila na preko 200 optičkih vlakana za globalnu komunikaciju. Navodno je GCHQ 2012 bio u stanju dnevno obraditi 600 miliona telefonskih poziva. Pretpostavlja se da su britanski provajderi,Vodafone Cable, British Telecommunications (BT), Verizon Business, Level 3, Interoute, Viatel Global Crossing, odlukom vlade morali sarađivati.[22][23]

Time je obavještajne služba GCHQ imala teoretski pristup svakoj komunikaciji na relaciji Evrope i Sjeverne Amerike,koja se odvija putem podmorskih kablova TAT-14 i Atlantic Crossing 1, a isto tako i u Evropi posebno Njemačkoj.

Od posebna važnosti za Evropu je podmorski kabel Pan-European-Crossing PEC. SEA-ME-WE 3, koji vodi sa sjevera Njemačke do Gibrltara preko Egipta, Džibutija, preko Singapura do Japan i Australija, time je značajan za komunikaciju između Evrope, Istočne Afrike i azijskh država u na području Pacifika.

Australijska obavještajna služba Defence Signals Directorate pomaže u okviru UKUSA sporazuma (Five Eyes) kod prikopčavanja kabla SEA-ME-WE-3-K. Ovdje sarađuju službe Singapura (kraj kabla SEA-ME-WE-4) i Australije.[24][25] U Australiji postoje i drugi sistemi prisluškivanja kao Pine Gap i Shoal Bay Receiving Station koje razmjenjuju podatke sa NSA.U Kanadi je Communications Security Establishment obavlja slične zadatke.[26]

Osim toga službe Kanade (Communications Security Establishment Canada) i Novog Zelanda (Government Communications Security Bureau) se ubrajaju u „Five Eyes“.

Njemačka Savezna služba za zaštitu ustava (njem.Bundesverfassungsschutz) je 2012. dostavio britanskom GCHQ u oko 657 slučajeva vlastite podatke.[27]

Prema Snowdenovim dokumentima je NSA je bila u stanju da kompromituje mejlove koje se šalju s Blackberryem. U Belgacom skandalu se saznalo da je GCHQ imao pristup svim centralnim Roaming-routerima koji su pripadali provajderu Belgacom, gdje su štaviše vršili kriptinaltički napad Man-in-the-middle (sh."Čovjek u sredini") .[28]

Njemački magazin „Der Spiegel“ je objavio da je NSA bio u stanju upravljati mrežom podmorskog kabla SEA-ME-WE4.[29][30]

Brazil[uredi - уреди | uredi izvor]

NSA je prema navodima brazilskih novina O Globo "godinama sistemtski" došao do pristupa svim lokalnim provajderima. Presretnuto je nekoliko miliona mejlova i telefonskih razgovora. Jedan od autora u O Globou je Glenn Greenwald. Obim podataka je bio ogroman, čime je Brazil bio među prvim zemljama Latinske Amerike.[31] Brazil je reagovao time što je sazvao Ujedinjene nacije. Treblao je naći bolji način zaštite privatnih podataka.[32] Nije još razjašnjeno da li se radi o konkretnim podacima iz Brazila ili je Brazil samo komunikacijski čvor gdje se slijevaju informacije iz drugih zemalja.[33]

Francuska[uredi - уреди | uredi izvor]

Postrojenja SIGINT francuskog DGSE-a u Domme na Jugozapadu Frnacuske, koji pripada programu Frenchelon

Francuske dnevne novine Le Monde su u julu 2013 objavile da je francuska obavještajna služba Direction Générale de la Sécurité Extérieure (DGSE) u velikom obimu skupljala metapodatke (elektronska komunikacija i internet) francuskih građana koji su pohranjivani i poslije stavljeni u pristup francuskim državnim administracijama i drugim službama.[34] Prema Snowdenovim dokumentima Francuska je zaključila poseban sporazum sa „Five Eyes“ pod nazivom „Lustre“ prilikom čega se, prema njemačkim novinama Süddeutschen Zeitung,sistematski dostavljaju informacije na iste.[35] Krajem oktobra 2013 je kroz Snowdenove dokumente objavljeno da je NSA imala pristup svim podacima, sakupljenih kroz "Lustre", što je u Francuskoj izazvalo oštre javne proteste. NSA direktor je par dana kasnije izjavio da se radi o 70 miliona telefonskih razgovora koje je francuski DGSE dostavio i da se radi o inostranim (pozivi van Frnacuske) razgovorima.[36]

Španija[uredi - уреди | uredi izvor]

Pored prisluškivanja članova španske vlade, koje se dešavalo krajem decembra 2012. i početkom januara 2013., snimljeno je oko 60.5 miliona telefonskih razgovora i skupljeni podaci sa socijalnih mreža (Facebook, Twitter) te mejlova.[37][38]

Keith B. Alexander, NSA direktor je izjavio pred američkim kongresom, da su podaci dostavljeni NSA-u od strane španske obavještajne službe i da se radi o inostranim telefonskim razgovorima.[36]

Njemačka[uredi - уреди | uredi izvor]

Američke obavještajne službe su već dugo bile u Njemačkoj aktivne, ranije je napravljena mreža saradnje. Još za vrijeme Adenauera potpisan je sporazum koji je američkim službama dozvoljavao uvid u inostrane PTT usluge. Njemački BND ima isklučivo pravo na razmjenu tih podataka s NSA.[39] Njemački Der Spiegel je pisao još u februaru 1989:

"četiri godine nakon što je George Orwell izdao distopijski roman „1984“ su SAD već 1952. osnovali u Evropi organizaciju orvelskog formata. Ta ogranizacija je mogla raditi šta joj je bilo po volji. Zaštita privatne sfere ne važi u BRD-u. Tko god između Sjevernog mora i Alpa uzme telefon u ruke mora znati da NSA sluša očigledno uz dozvolu i znanjem njemačke vlade. Njemački stručnjaci su saglasni da se Zapadna Njemačka prisluškuje."[40]

Kod takozvanog "prisluškivanja bez indicija" je današnja Njemačka važan partner NSA i uvezanih preduzeća. Istovremeno se Nijemci prisluškuju od strane svojih saveznika sa Zapada. Der Spiegel piše dalje:

"Iz jedne povjerljive klasifikacije se vidi da se Njemačka smatra istovremeno partnerom i ciljem prisluškivanja. Prema tome Njemačka je partner tzv. treće klase. Izuzimaju se isključivo Kanada, Australija, Velika Britanija i Novi Zeland koji se navode kao partneri druge klase. Mi možemo uhvatiti elektronske signale većine naših partnera treće klase - što i činimo‘, navodi se u jednoj prezentaciji."[41][42]

Lokacije NSA u Njemačkoj[uredi - уреди | uredi izvor]

Radomfeld u stanici Bad-Aibling

U bavarskom gradu Bad Aibling je od 1952. u pogonu NSA baza za prisluškivanje Field Station 81 .[43] Ovo postrojenje, koje koriste također njemačke i britanske tajne službe, je pod pritiskom EZ 2004. moralo biti zatvoreno. Pojedina odjeljenja su samo prebačena u druge baze:Dagger Complex, August-Euler-Flugplatz. Dijelove uređaja koristi i danas Savezna njemačka obavještajna služba (njem. Bundesnachrichtendienst, BND). Prema Snowdenu "u kasarni Mangfall postoji centrala za komunikaciju u rukama NSA."[42]

Dana 7. jula 2013 je njemački Spiegel upozorio na to da američke trupe, stacionirane u Wiesbadenu, izgrađuju Consolidated Intelligence Center (sh: „Centar ujedinjenih obavještajnih službi“ koji bi trebao do kraja 2015. biti završen. NSA će nakona izgradnje preuzeti kontrolu nad objektom.[44]

Planirano je osoblje iz Dagger Complexa prebaciti u Consolidated Intelligence Center. U tom sastavu je oko 1100 „Intelligence Professionals“ (sh. obavještajnih stručnjaka) i „Special Security Officers“ (sh. oficira za sigurnost)[45][46]

Saradnja BND i NSA[uredi - уреди | uredi izvor]

Protesti protiv PRISM programa održani 13. juna 2013 tokom Obamine posjete Berlinu. Proteste je organizovala Piratska stranka Njemačke

Spiegel navodi dalje da je BND, u velikom obimu, dostavio NSA-u metapodatke koji je prethodno sakupio. Radi se o vremenskom oznakama telefonskih razgovora, mejlova, SMS poruka i chat stranica. Primjera radi dostavljeno je dužina trajanja telefonskog razgovora, te brojeve korisnika ili dužinu posjete nekoj chat stranici. Prema statistici, u koju je redakcija Spiegela imala uvid, dnevno se pohrani oko 20 miliona telefonskih veza i 10 miliona internet pristupa. Samo u decembru 2013 je skupljeno preko baze u Bad Aiblingu oko 500 miliona metapodataka. Vrhunac je postignut 7.januara 2013 kada je NSA za jedan dan ustanovila 60 miliona telefonskih veza.[41][42][47]

Njemačka tajna služba za međunarodne aktivnosti (njem. Auslandsgeheimdienst) je potvrdila dostavu podataka uz to da su prethodno lični podaci uklonjeni. Njemački Zeit je objavio da su izbrisane sve mejl adrese s domenom .de kao i telefonski brojevi sa pozivnim +49. 28. aprila 2002 sklopljen je između BND i NSA „Memorandum of Agreement”, čiji sadržaj nije poznat javnosti, ali koji određuje buduću saradnju osnivanja zajedničke SIGINT lokacije u Bad Aiblingu.

Ovaj sporazum se dogodio u sklopu izmjena njemačkih zakona u okviru rata protiv terorizma i predstavlja osnovu saradnje BND i NSA.[48][49][50]

Prema istraživanjima NDR-a i Süddeutschen Zeitung izjave azilanata o sigurnosom stanju u njihovim zemljama skupljaju se od strane „Hauptstelle für Befragungswesen“ (sh. Glavno mjesto za davanje izjava) šalju BND-u.[51] a također i službama Velike Britanije i SAD-a. Te izjave se koriste u svrhu ubijanja bespilotnim letjelicama (dronama) na područjima Iraka ili Somalije.[52][53][54]

Spiegel je u štampanom izdanju 25/2014 pisao da se na području Njemačke nalazi trenutno (juni 2014) 200 američkih agenata, s akrediticijama diplomata, od kojih su neki i u Bad Aiblingu . Zahvaljujući jednoj iznimci, dobili su pravo da uhode njemačke građane, ukoliko je od njih prijetila opasnost. Iz Snowndenovih dokumenata proizilazi da su u izvještaju NSA januara 2005. izričito pohvaljena saznanja iz Njemačke. Ista su upotrijebljena za hapšenje odnosno ubijanje 40 osoba osumnjičenih za terorizam.[55][56]

Prema navodima Süddeutsche Zeitung, NDR i WDR, objavljenih krajem juna 2014, da BND prisluškuje internet čvorove (en. internet exchange point) na području Frankfurta. Velika količina sakupljenih podataka je u periodu 2004-2007 dostavljena NSA. Podaci njemačkih građana su prethodno uklonjeni. Ernst Uhrlau tadašnji šef BND je 2007. na inicijativu biroa kancelara i protiv volje NSA zaustavio ove aktivnosti.[57][58] Kod ove operacije očigledno nisu bili uključeni niti parlamentarni nadzorni gremij (njem. Parlamentarische Kontrollgremium) niti komisija Bundestaga (njem. Bundestagskommission).[59]

Saradnja njemačkog Verfassungsschutza und NSA[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema navodima Süddeutschen Zeitung od 13 septembra 2013, njemački Savezni biro za zaštitu ustava (sh. "Bundesamt für Verfassungsschutz", BfV) isporučuje redovno povjerljive podatke NSA-u i sarađuje s još 8 američkih službi. Prema jednom povjerljivom zapisu, BfV je 2012. dostupio 864, 2013. 1163 a 2014. 400 protokola NSA-u.[60] Zauzvrat BfV je dobio oko 4700 podataka. BfV radi trenutno testove sa softverom XKeyscore za nadgledanje. Süddeutsche Zeitung piše dalje:

"Ako BfV redovno koristi softver, obavezao se je rezultate dostaviti NSA-i."

Hans-Georg Maaßen, direktor BfV, dao je NSA-u osiguranje za ovo. Službenici BfV i NSA se redovno sastaju, obično jednom sedmično u „BfV podružnici Berlin-Treptow“. Sastanci se obavljaju redovno i u Dagger-Complexu Darmstadt. Parlamentarni kontrolni gremij njemačkog Bundestaga bio je "sveobuhvatno" (njem. "vollumfänglich") o tome obaviješten.[61][27]

Analitičko djelovanje američkih preduzeća[uredi - уреди | uredi izvor]

Objava američko-njemačko sporazuma o imunitetu i olakšicama preduzeća "Lockheed Martin Integrated Systems, Inc." und "Booz Allen Hamilton, Inc." može se vidjeti u Saveznom zakonskom papiru (njem. "Bundesgesetzblatt") iz 2009 (Nr. DOCPER-AS-61-02, Nr. DOCPER-AS-39-11)[62] Pravna osnova je Član 72 (njm. "Artikel 72") dodatnog sporazuma o statusu NATO trupa

U štampanoj verziji protokola 17/5586 sa sjednice u njemačkom Bundestagu, gdje je 14. aprila 2014 parlamentarac Paul Schäfer dao upit, njemačka vlada je potvrdila da je u periodu januara 2005 do februara 2011 292 američko preduzeće dobilo olakšice. Olakšice su bile uglavnom izuzimanje od primjene njemačkih propisa o poslovanju zanata i trgovine, s tim da su prava radnika ostala na snazi.[63]

Preduzeće za IT usluge Computer Sciences Corporation (CSC),čiji su klijenti između ostalih CIA i NSA, ima u Njemačkoj kćerku-preduzeće CSC Deutschland Solutions GmbH s glavnim sjedištem u Wiesbadenu. CSC je bilo umiješano u kidnapovanja i mučenja osumnjičenih. Od 1990. CSC Deutschland Solutions GmbH dobijalo je poslove od njemačkih saveznih organa u obimu od 300 miliona evra gdje je postojao i pristup povjerljivim podacima. CSC je imao pristup projektu sigurnog mejla za njemačke savezne organe, (De-Mail),uveden od njemačke pošte (njem. Deutsche Post).Pored toga CSC je vodio zaseban registar za oružja u Njemačkoj, učestvovao kod testova tzv. državnog trojanca (njem. "Staatstrojaner")[64] kao i uvođenja nove lične karte.CSC Deutschland Solutions GmbH i Ministarstvo unutrašnjih poslova Njemačke (njem. "Bundesministerium des Innern") odbili su u novembru 2013 dati komentar.[65][66][67]

Druge države[uredi - уреди | uredi izvor]

Razotkriveno prisluškivanje "pet očiju", koje traje od 2007., je omogućeno nizom sporazuma s raznim državama. U štampi su spomenute sljedeće zemlje: Austrija, Danska, Francuska, Holandija,[68] Italija,[35] Izrael, Njemačka, Singapur,[25][35] Španija,[36] Švedska i Švicarska.[69][70]

Saradnja preduzeća i obavještajnih službi[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema štampi britanska obavještajna služba GCHQ je od 2009. u saradnji sa:[71]
Preduzeće Kodno ime Branša
British Telecom Remedy Telekommunikation
Global Crossing Pinnage mrežni operater
Interoute Streetcar mrežni operater
Level 3 Little mrežni operater
Verizon Dacron telekomunikacije
Viatel Vitreous mrežni operater
Vodafone Cable Gerontic telekomunikacije

Početkom 2013. prema izveštajima Süddeutsche Zeitunga i NDR-a američke i britanske obavještajne službe su imale zakonsko pokriće za pristup podacima telekomunikacijskih preduzeća. Neka preduzeća su aktivno pomagala, uz određenu novčanu naknadu, prilikom razvijanja softvera za prisluškivanje. 2013. NSA je platila 278 miliona dolara američkim provajderima za pristup glavnim internet kablovima (eng. Backbone).Ostala američka preduzeća nisu dobijala novac. Dodatnih 56,6 miliona dolara bili su namijenjeni stranim preduzećima i kao službama (eng. Foreign Partner Access).[72][71][73][74]

Optičko vlakno (pasivna komponenta za pristup internetu)

Preduzeće Level 3 ima u Njemačkoj nekoliko računarskih centara i internet čvorova. 1. augusta 2013 Level 3 je indirektno priznao da je NSA-u dao pristup najvećem internet čvoru DE-CIX u Frankfurtu na Majni.[75][76] Interoute posjeduje u Evropi oko 100 tzv. Point of Presence - samo u Njemačkoj oko 15. Global Crossing kontroliše važan transatlantskog telefonskog kabla "Atlantic Crossing 1", koje se nalazi na njemačkom ostrvu Sylt i povezuje sve njemačke mobilne mreže.[73] Verizon je vlasnik oba podvodna kabla Ulysses 1 i 2 za unutrašnju Evropu.[71]

Viatel je demantovao navode štampe o saradnji sa GHCQ, pozivajući se istovremeno na postojeće zakone, koje prisiljavaju preduzeća da nezvanično izručivaju podatke.[77] Sva ostala spomenuta preduzeća su potvrdila navode štampe.[71]

Iz Snowdenovih dokumenata, koji su dati na uvid NDR i Süddeutsche Zeitung, proizilazi da je GHCQ isključivo prisluškivao za „privredni napredak“ Ujedinjenog kraljevstva. Time je otvorena mogućnost privredne špijunaže finansirane od strane britanske države.[71][73]

Međunarodni nadzor novčanih transakcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Ogranak NSA pod imenom „Follow the Money“ (sh. "Slijedi novac") ima zadatak prikupljanja finansijskih podataka. Dobijene informacije , koje su do 2011. obuhvatale oko 180 miliona fajlova, učitavaju se finansijsku banku podataka „Tracfin“. 84% informacija potječu od korisnika kreditnih kartica. Cilj su evropski, afrički, kao korisnici Visa kartica na Bliskom Istoku. Radi se o tome, "da se prikupe, pohrane i analiziraju novčane transakcije vodećih preduzeća koje nude kreditne kartice". Shodno brazilskom tv kanalu TV Globo NSA ima pristup i podacima međubankovne mreže SWIFT. Američki direktor obavještanje službe James Clapper saopštio je da "nije nikakva tajna, da tajne službe skupljaju sve podatke o privrednim i finansijkim pokretima kao i finansiranja terora"

Američke državne službe imaju pristup SWIFT podacima i bez učešća NSA, jer postoji sporazum između Evropske zajednice i SAD o razmjeni podataka. Komisija EZ-a priznala je 2011. da SAD ima pristup svakoj doznaci zemalja Evropske zajednice, ukoliko se to obavlja putem FIN servisa u SWIFT mreži.Glasnogovornik preduzeća SWIFT potvrdio je tu izjavu. Komesarka Evropske zajednice za unutrašnje poslove Cecilia Malmström je početkom septembra 2013. najavila mogućnost ukidanja SWIFT sporazuma.[78][79][80][81][82]

Nakon što je Evropski parlament 23. oktobra održao plenum i donio rezoluciju o ukidanju sporazuma, Malmström je promijenila stav te izjavila da sporazum pruža efikasnu zaštitu evropskim građanima iako se protivno pokazalo.[83]

Skupljanje podataka iz adresata[uredi - уреди | uredi izvor]

15. oktobra Washington Post je objavio izvještaj, zasnovan na Snowdenovom dokumentima, da NSA skuplja adresate raznih internet usluga. Ovaj postupak nije u SAD-u dozvoljen, te je NSA probejago kooperaciji sa stranim telekomunikacijskim preduzećima. Spojeni su podaci iz adresata s profilima korisnika. Na taj način skupljane su indicije o teroristima, trgovcima ljudima i krijumčarima drogom..[84][85]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. YouTube: NSA-Whistleblower Edward Snowden: I don’t want to live in a society ….
  2. Wolf Wiedmann-Schmidt: Guardian-Reporter Ewen MacAskill „Die Geheimdienste wollen alles“, journalist.de, pristupljeno 28. juli 2013.
  3. New York Times, David E. Sanger und Eric Schmitt: Snowden Used Low-Cost Tool to Best N.S.A., 8.februar 2014
  4. 4,0 4,1 Andreas Wilkens. "PRISM-Whistleblower bekennt sich". Heise Online. http://heise.de/-1885409. 
  5. Glenn Greenwald, Ewen MacAskill and Laura Poitras (2013-06-10). "Edward Snowden: the whistleblower behind the NSA surveillance revelations" (Englisch). The Guardian. http://www.guardian.co.uk/world/2013/jun/09/edward-snowden-nsa-whistleblower-surveillance. pristupljeno 2013-07-11. 
  6. Glenn Greenwald, Ewen MacAskill (2013-06-11). "Boundless Informant: the NSA’s secret tool to track global surveillance data" (Englisch). The Guardian. http://www.guardian.co.uk/world/2013/jun/08/nsa-boundless-informant-global-datamining. pristupljeno 2013-07-11. 
  7. USA verteidigen Prism als „lebensrettend“, Zeit Online, 8. juni 2013.
  8. Florian Rötzer: Snowden: NSA hackt seit 2009 Internet-Backbones in China und Hongkong, Heise online, 13. Juni 2013.
  9. Lana Lam, Stephen Chen: US spies on Chinese mobile phone companies, steals SMS data: Edward Snowden, South China Morning Post, 23. Juni 2013.
  10. Interview mit Edward Snowden: NSA liefert BND Werkzeuge für Lauschangriff, Spiegel Online, 7. Juli 2013.
  11. Steve Fidel (2011-01-06). "Utah’s $1.5 billion cyber-security center under way" (Englisch). Desert News. Arhivirano iz originala 2013-07-22. http://www.webcitation.org/6IIrjJIC3. pristupljeno 2013-07-22. 
  12. Frank Patalong (2013-06-08). "Bluffdale: Das Datensammel-Zentrum der NSA". Der Spiegel. Arhivirano iz originala 2013-08-11. http://www.webcitation.org/6J0ANBjAj. pristupljeno 2013-08-11. 
  13. Howard Berkes,Amid Data Controversy, NSA Builds Its Biggest Data FarmNational Public Radio 10.6.2013
  14. Kashmir Hill (2013-07-24). "Blueprints Of NSA’s Ridiculously Expensive Data Center In Utah Suggest It Holds Less Info Than Thought". http://www.forbes.com/sites/kashmirhill/2013/07/24/blueprints-of-nsa-data-center-in-utah-suggest-its-storage-capacity-is-less-impressive-than-thought/. pristupljeno 2013-07-29. 
  15. Chris Duckett (2013-08-12). "NSA hunger demands 29 petabytes of data a day". zdnet.com. Arhivirano iz originala 2013-09-02. https://web.archive.org/web/20130902044428/http://www.zdnet.com/nsa-hunger-demands-29-petabytes-of-data-a-day-7000019255/. pristupljeno 2013-10-24. 
  16. Missions, Authorities, Oversight and Partnerships (PDF; 117 kB), NSA, 9. august 2013.
  17. Werner Pluta (2013-06-06). "Überwachung: NSA speichert Verkehrsdaten von Verizon". golem.de. Arhivirano iz originala 2013-09-05. https://web.archive.org/web/20130905050053/http://www.golem.de/news/ueberwachung-nsa-speichert-verkehrsdaten-von-verizon-1306-99667.html. pristupljeno 2013-10-24. 
  18. Glenn Greenwald: NSA collecting phone records of millions of Verizon customers daily (Englisch), The Guardian, 6. juni 2013.
  19. Martin Holland: US-Geheimgericht: Verbindungsdaten sind nicht Teil der Privatsphäre, Heise online, 18. september 2013.
  20. Martin Holland: NSA-Affäre: Geheimdienst analysiert umfassend soziale Beziehungen, Heise online, 30. September 2013
  21. NSA soll 50.000 Netzwerke weltweit infiltriert haben, Spiegel Online, 24. novembar 2013
  22. John Goetz, Hans Leyendecker, Frederik Obermaier: Nachrichtendienst GCHQ: Briten schöpfen deutsches Internet ab, Süddeutsche Zeitung, 24. Juni 2013.
  23. James Ball, Luke Harding, Juliette Garside: BT and Vodafone among telecoms companies passing details to GCHQ (Englisch), The Guardian, 2. august 2013.
  24. John Goetz, Hans Leyendecker, Frederik Obermaier: Britischer Geheimdienst zapft Daten aus Deutschland ab, Süddeutsche Zeitung, 28. August 2013.
  25. 25,0 25,1 Philip Dorling: Australian spies in global deal to tap undersea cables (Englisch), The Age, 29. August 2013.
  26. Spionage: Auch Kanada sammelt weltweit Onlinedaten, Zeit Online, 11. juni 2013.
  27. 27,0 27,1 Partnerschaft mit gegenseitigem Nutzen, tagesschau.de, 13. september 2013.
  28. Spähangriff auf Belgacom: Britischer Geheimdienst hackte belgische Telefongesellschaft, Spiegel Online, 20.september 2013, pristupljeno 20.september 2013
  29. US-Geheimdienst: NSA spioniert Datenkabel von Europa nach Asien aus, Spiegel Online, 29. Dezember 2013
  30. NSA zapft Datenkabel von Europa nach Asien an, Deutsche Welle, 29. december 2013
  31. Andreas Wilkens (2013-07-07). "Zeitung: Auch Brasilien im Fadenkreuz des US-Geheimdienstes". Heise Online. Arhivirano iz originala 2013-09-05. https://web.archive.org/web/20130905121856/http://www.heise.de/newsticker/meldung/Zeitung-Auch-Brasilien-im-Fadenkreuz-des-US-Geheimdienstes-1912595.html. pristupljeno 2013-10-25. 
  32. Katharina Peters (2013-07-08). "NSA-Skandal: Brasilien reagiert verärgert auf Spionage". Spiegel Online. Arhivirano iz originala 2013-09-17. https://web.archive.org/web/20130917030810/http://www.spiegel.de/politik/ausland/nsa-skandal-brasilien-reagiert-veraergert-auf-spionage-a-910011.html. pristupljeno 2013-10-25. 
  33. Reuters (2013-10-25). "Brazil tries to Elude NSA with new Cables, Satellite". Voice of America. Arhivirano iz originala 2013-09-22. https://web.archive.org/web/20130922164049/http://www.voanews.com/content/reu-brazil-tries-to-elude-nsa-with-new-cables-satellite/1744244.html. pristupljeno 2013-10-25. 
  34. Martin Holland: Bericht: Frankreich schnüffelt mit eigenem PRISM, Heise online, 4. juli 2013.
  35. 35,0 35,1 35,2 John Goetz, Frederik Obermaier: Codename „Lustre“ – Frankreich liefert Informationen an britische und US-Geheimdienste, Süddeutsche Zeitung, 26. Oktober 2013
  36. 36,0 36,1 36,2 Vorwurf aus den USA: Frankreich und Spanien haben NSA angeblich unterstützt, Spiegel Online, 29. oktobar 2013
  37. Neue Enthüllungen: NSA sammelte Millionen Daten in Spanien, Zeit Online, 28. Oktober 2013
  38. Florian Rötzer: US-Regierung will Ausspähen befreundeter Regierungschefs beenden, Telepolis, Heise Online, 29. oktobar 2013
  39. Matthias Rude: Partnerdienste. US-Geheimdienste in der BRD, Hintergrund-Nachrichtenmagazin, Heft 4, 2013, S. 22–25.
  40. Spiegel Online (1989-02-20). "NSA: Amerikas großes Ohr". Spiegel Online. Arhivirano iz originala 2013-09-28. https://web.archive.org/web/20130928131649/http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13494509.html. pristupljeno 2014-04-07. 
  41. 41,0 41,1 Laura Poitras, Marcel Rosenbach, Holger Stark (2013-06-30). "NSA überwacht 500 Millionen Verbindungen in Deutschland". Spiegel Online. http://www.spiegel.de/netzwelt/netzpolitik/nsa-ueberwacht-500-millionen-verbindungen-in-deutschland-a-908517.html. pristupljeno 2013-07-10. 
  42. 42,0 42,1 42,2 Überwachung: BND leitet massenhaft Metadaten an die NSA weiter, Spiegel Online, 3.8.2013.
  43. Res Strehle (2013-07-12). "Interview: „Russland wird Snowden wohl ausschleusen“". Basler Zeitung. Arhivirano iz originala 2013-07-27. http://www.webcitation.org/6IQfM63YX. pristupljeno 2013-07-27. 
  44. Spiegel Online (2013-07-07). "Interview mit Edward Snowden im SPIEGEL: NSA und BND arbeiten zusammen". Spiegel Online. http://www.spiegel.de/politik/ausland/interview-mit-edward-snowden-im-spiegel-nsa-und-bnd-arbeiten-zusammen-a-909800.html. pristupljeno 2013-07-11. 
  45. Standorte der NSA in Deutschland: Spionagetätigkeit im Schichtbetrieb, Süddeutsche Zeitung, 10. juli 2013.
  46. Wiesbaden: Upgrades, new facilities transforming garrison, stranica američke vojske, 26. septembar 2008 (Archiv).
  47. BND nennt Details über Datentransfer an NSA, Frankfurter Allgemeine Zeitung, 3.8.2013.
  48. Till Schwarze, Angela Gruber (2013-08-05). "NSA-Datenweitergabe: Darf der BND das?". zeit.de. Arhivirano iz originala 2013-10-04. https://web.archive.org/web/20131004161019/http://www.zeit.de/politik/deutschland/2013-08/bnd-nsa-datenweitergabe-gesetz. pristupljeno 2013-10-24. 
  49. "BND-NSA-Kooperation: Streit über Steinmeiers Rolle". tagesschau.de. 2013-08-07. Arhivirano iz originala 2013-10-04. https://web.archive.org/web/20131004220036/http://www.tagesschau.de/inland/bndnsa102.html. pristupljeno 2013-10-24. 
  50. Regierungspressekonferenz, stenogram konferencije za štampu, 7.8.2013.
  51. Christian Fuchs, John Goetz, Niklas Schenck, Alexander Tieg, Jan Lukas Strozyk (2013-11-19). "Geheimdienst macht Druck auf Asylbewerber". Norddeutscher Rundfunk. http://www.ndr.de/geheimer_krieg/geheimerkrieg197.html. pristupljeno 2013-11-22. 
  52. Bastian Brinkmann, Oliver Hollenstein (15. 11. 2013). "Geheimer Krieg: Opposition fordert Aufklärung von Regierung – Geheimer Krieg - "Beteiligung an Mord"". Süddeutsche Zeitung. Pristupljeno 22. 11. 2013. 
  53. John Goetz, Hans Leyendecker (19. 11. 2013). "Hauptstelle für Befragungswesen horcht Asylbewerber aus – Geheimer Krieg: Deutsche Behörde horcht Asylbewerber aus". Süddeutsche Zeitung. Pristupljeno 22. 11. 2013. 
  54. Niklas Schenck, Benedikt Strunz, Christoph Heinzle (20. 11. 2013). "Kritik an Befragung von Asylbewerbern". Norddeutscher Rundfunk. http://www.ndr.de/geheimer_krieg/geheimerkrieg203.html. pristupljeno 2013-11-22. 
  55. thk (15. 6. 2014). "NSA-Filiale Deutschland für viele Überwachungserfolge verantwortlich". Heise Online. Pristupljeno 16. 6. 2014. 
  56. Annett Meiritz (15. 6. 2014). "Massenspionage: NSA-Aufklärer wollen neue BND-Enthüllungen rasch prüfen". Spiegel Online. Pristupljeno 16. 6. 2014. 
  57. BND leitete Internet-Rohdaten an NSA weiter, zeit.de vom 25. 6. 2014
  58. BND und NSA - Ein neues Teil im Überwachungspuzzle, zeit.de vom 26. 6. 2014
  59. Georg Mascolo: Heimliche Amtshilfe unter Freunden, NDR/tagesschau.de 25.06.2014
  60. John Goetz, Jan Lukas Strozyk (2014-06-11). "Mehr Daten aus Deutschland an die USA". tagesschau.de. http://www.tagesschau.de/inland/verfassungsschutz-100.html. 
  61. Christian Fuchs, John Goetz, Frederik Obermaier (2013-09-13). "Spionage in Deutschland – Verfassungsschutz beliefert NSA". Süddeutsche Zeitung. Arhivirano iz originala 2013-10-03. https://web.archive.org/web/20131003031334/http://www.sueddeutsche.de/politik/spionage-in-deutschland-verfassungsschutz-beliefert-nsa-1.1770672. pristupljeno 2013-10-24. 
  62. "Bekanntmachung der deutsch-amerikanischen Vereinbarung über die Gewährung von Befreiungen und Vergünstigungen an die Unternehmen „Lockheed Martin Integrated Systems, Inc.“ und „Booz Allen Hamilton, Inc.“ (Nr. DOCPER-AS-61-02, Nr. DOCPER-AS-39-11)" (PDF; 132 KB). Bundesgesetzblatt. 2009-02-12. str. 110-112. http://www.bgbl.de/Xaver/text.xav?bk=Bundesanzeiger_BGBl&start=%2F%2F*%5b%40attr_id%3D'bgbl209004.pdf'%5d&wc=1&skin=WC#__Bundesanzeiger_BGBl__%2F%2F*%5B%40attr_id%3D'bgbl209004.pdf'%5D__1376216835139. pristupljeno 2013-08-11. 
  63. Antwort der Bundesregierung auf die Kleine Anfrage der Abgeordneten Paul Schäfer (Köln), Inge Höger, Jan van Aken, weiterer Abgeordneter und der Fraktion DIE LINKE. – Drucksache 17/5279 – (PDF; 309 kB), bundestag.de, 14. april 2011.
  64. U Njemačkoj je vođena debata o mogućnosti neprimjetnog instaliranja trojanca na računare osumnjičenih osoba, vidi i Amtliche Spähsoftware: Staatstrojaner-Fiasko verbittert Polizistenspiegel.de objavljeno 5. 3.2013; pristupljeno 1. 8.2014
  65. Christian Fuchs, John Goetz, Frederik Obermaier, Bastian Obermayer (16. 11. 2013). "Geheimer Krieg: Deutschland vergibt Aufträge an CSC". http://www.sueddeutsche.de/politik/deutsche-auftraege-fuer-csc-dubioser-partner-der-regierung-1.1820145. pristupljeno 16. 11. 2013. 
  66. Christian Fuchs, Christoph Heinzle, Arne Meyer (2013-11-15). "Bundesregierung beauftragt US-Spionage-Firma". Norddeutscher Rundfunk. http://www.ndr.de/geheimer_krieg/geheimerkrieg167.html. pristupljeno 2013-11-16. 
  67. "Was Spionagefirmen in Deutschland für die USA machen". Süddeutsche Zeitung. 16. 11. 2013. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  68. Matthias Monroy: Niederlande erklärt NSA-Affäre für beendet, Telepolis, 11. Februar 2014
  69. Christof Moser, Alan Cassidy (2013-09-14). "Geheimdienst-Aufsicht will Kooperation des NDB mit der NSA prüfen". Schweiz am Sonntag. Arhivirano iz originala 2013-09-21. https://web.archive.org/web/20130921105730/http://www.sonntagonline.ch/ressort/aktuell/3210/. pristupljeno 2013-10-24. 
  70. SZ-Autoren: ebri, olkl, lala (2013-09-11). "Snowden-Dokumente – NSA übermittelt Informationen an Israel". Süddeutsche Zeitung. Arhivirano iz originala 2013-09-22. https://web.archive.org/web/20130922000726/http://www.sueddeutsche.de/politik/enthuellung-neuer-snowden-dokumente-nsa-uebermittelt-geheime-informationen-an-israel-1.1768699. pristupljeno 2013-10-24. 
  71. 71,0 71,1 71,2 71,3 71,4 Frederik Obermaier (2013-08-02). "Edward Snowden enthüllt Namen spähender Internet-Firmen". Süddeutsche Zeitung. Arhivirano iz originala 2013-08-30. http://www.webcitation.org/6JFs622aR. pristupljeno 2013-08-30. 
  72. Martin Holland: Überwachungsaffäre: NSA zahlt Hunderte Millionen Dollar an Provider, Heise online, 30. August 2013.
  73. 73,0 73,1 73,2 John Goetz, Jan Lukas Strozyk (2013-08-01). "Internet-Firmen schnüffeln im Auftrag der Geheimdienste". Tagesschau. Norddeutscher Rundfunkt. Arhivirano iz originala 2013-08-30. http://www.webcitation.org/6JFrtUNLz. pristupljeno 2013-08-30. 
  74. James Ball, Luke Harding, Juliette Garside (2013-08-02). "BT and Vodafone among telecoms companies passing details to GCHQ" (Englisch). The Guardian. Arhivirano iz originala 2013-08-30. http://www.webcitation.org/6JFvGniQj. pristupljeno 2013-08-30. 
  75. Jon Paul McLeary, Mark Stoutenberg (2013-08-01). "Level 3 gibt Stellungnahme ab". prnewswire.com. Level 3. Arhivirano iz originala 2013-08-30. http://www.webcitation.org/6JFsTheGR. pristupljeno 2013-08-30. 
  76. Achim Sawall. "NSA-Skandal: Wie der DE-CIX abgehört wird". Golem. Arhivirano iz originala 2013-08-30. http://www.webcitation.org/6JFsbkzQw. pristupljeno 2013-08-30. 
  77. Matthias Kremp (2013-08-02). "NDR und SZ: Telekommunikationsfirmen kooperieren mit Geheimdiensten". Der Spiegel. Arhivirano iz originala 2013-08-11. http://www.webcitation.org/6JFtSfWPq. pristupljeno 2013-08-11. 
  78. Christian Stöcker (2013-09-09). "NSA überwacht Swift-Banktransfers und Ölkonzern Petrobras". Spiegel Online. Arhivirano iz originala 2013-09-22. https://web.archive.org/web/20130922000726/http://www.spiegel.de/netzwelt/netzpolitik/nsa-ueberwacht-swift-banktransfers-und-oelkonzern-petrobras-a-921128.html. pristupljeno 2014-04-06. 
  79. Tim Gerber (2013-09-15). "NSA überwacht internationalen Zahlungsverkehr". Heise Online. Arhivirano iz originala 2013-09-20. https://web.archive.org/web/20130920233335/http://www.heise.de/newsticker/meldung/NSA-ueberwacht-internationalen-Zahlungsverkehr-1956710.html. pristupljeno 2014-04-06. 
  80. Lena Greiner (2014-02-01). "Swift-Abkommen: USA haben Zugriff auf innereuropäische Bankdaten". Spiegel Online. Arhivirano iz originala 2013-10-05. https://web.archive.org/web/20131005053957/http://www.spiegel.de/wirtschaft/soziales/swift-abkommen-usa-haben-zugriff-auf-innereuropaeische-bankdaten-a-742783.html. pristupljeno 2014-04-06. 
  81. Claus Hecking (2013-09-13). "EU-Kommission droht USA mit Ende des Swift-Abkommens". Spiegel Online. Arhivirano iz originala 2013-10-09. https://web.archive.org/web/20131009215303/http://www.spiegel.de/netzwelt/netzpolitik/eu-kommission-droht-usa-mit-ende-des-swift-abkommens-a-922131.html. pristupljeno 2014-04-06. 
  82. Spiegel Online (2013-09-15). "NSA späht internationalen Zahlungsverkehr aus". Spiegel Online. Arhivirano iz originala 2013-09-16. https://web.archive.org/web/20130916022008/http://www.spiegel.de/netzwelt/netzpolitik/nsa-spaeht-internationalen-zahlungsverkehr-aus-a-922283.html. pristupljeno 2014-04-06. 
  83. Kilian Froitzhuber (2013-10-23). "Nach NSA-Skandal: Europaparlament fordert offiziell Aussetzung des SWIFT-Abkommens (Update)". Netzpolitik.org. Arhivirano iz originala 2013-10-26. https://web.archive.org/web/20131026013952/https://netzpolitik.org/2013/nach-nsa-skandal-europaparlament-fordert-offiziell-aussetzung-des-swift-abkommens/. pristupljeno 2014-04-06. 
  84. Barton Gellman, Ashkan Soltani (2013-10-15). "NSA collects millions of e-mail address books globally" (Englisch). The Washington Post. Arhivirano iz originala 2013-10-14. http://archive.is/20131014232603/http://www.washingtonpost.com/world/national-security/nsa-collects-millions-of-e-mail-address-books-globally/2013/10/14/8e58b5be-34f9-11e3-80c6-7e6dd8d22d8f_story.html. pristupljeno 2013-10-15. 
  85. Till Schwarze (2013-10-15). "Snowden-Enthüllungen: NSA soll Hunderte Millionen E-Mail-Kontakte gesammelt haben". Die Zeit. Arhivirano iz originala 2013-10-15. http://archive.is/20131015063537/http://www.zeit.de/digital/datenschutz/2013-10/nsa-ueberwachung-email-kontakte?utm_source=twitter_all. pristupljeno 2013-10-15.