Georges Lemaître

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Žorž Lemetr
Žorž Lemetr 1930-ih
Rođenje
Šarlroa
Smrt 20. jun 1966. (71 godina)
Leven
Državljanstvo Belgijanac
Poznat po Širenje svemira
Teorija velikog praska
Lemetrove koordiante

Žorž Anri Žozef Edvard Lemetr ili kraće Žorž Lemetr (fr. Georges Lemaître) (17. jul 1894. - 20. jun 1966) bio je belgijski katolički sveštenik, astronom i profesor fizike na Katoličkom Univerzitetu u Levenu. Predložio je teoretske osnove Svemira koji se širi, koje je astronomskim posmatranjima potvrdio Edvin Habl. Od Lemetra je potekao zakon danas poznat kao Hablov zakon i dao je prvu pretpostavku konstante sada poznate kao Hablova konstanta. Svoj rad je objavio 1927. godine, dve godine pre Hablovog članka. Lemetr je takođe predložio ono što je kasnije postala teorija Velikog praska o poreklu Svemira, što je on nazvao „hipoteza iskonskog atoma” ili „Kosmičko jaje”.[1]

Mladost[uredi - уреди | uredi izvor]

Žorž je rođen u vrlo religioznoj porodici, što će se kasnije odraziti i na njegov životni put. Njegov otac Žosef Lemetr (fr. Joseph Lemaître), iako je završio studije prava, odlučio je da bude duvač stakla, ali se posle požara u lokalnoj fabrici vratio u Brisel i posvetio svom izvornom zanimanju – pravu. Majka mu je bila Margaret Lenoj Lemetr (fr. Merguerite Lannoy Lemaître). Kako i sam kaže, Lemetr je već sa devet godina odlučio da njegov životni put bude isprepletan i naukom i religijom, tj. da postane i svešteno lice i naučnik. U jednom intervjuu za Njujork tajms, prisećajući se tih vremena rekao je da, kako je bio odličan đak, a naročito pošto su mu jako dobro išli teški predmeti kao matematika, i bio je oduševljen znanjem koje je bio u mogućnosti da stekne u osnovnoj školi, bilo je sasvim logično da, sledeći te stvari, teži ka karijeri jednog naučnika. Sa druge strane, skoro u isto vreme, a sam Lemetr kaže „čini mi se u istom mesecu”, odlučio je da postane katolički sveštenik. „Interesovala me je istina sa stanovišta ljudskog spasenja, a takođe i istina sa stanovišta naučne tačnosti”.

Sa sedamnaest godina, posle školovanja u jezuitskoj školi, počinje da studira na Katoličkom Univerzitetu u Levenu 1914. godine. Po izbijanju Prvog svetskog rata, kao dobrovoljac se prijavljuje u belgijsku vojsku i postaje artiljerijski oficir. Dok je boravio u vojsci, čita rad Anrija Poenkarea „Elektricitet i optika” (fr. Electricite et optique), koji ga je povukao da razmisli o svojoj budućoj profesiji inženjera. Po završetku rata, Žorž Lemetr je odlikovan Vojnim krstom za svoje zasluge za vreme rata. [2]

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Po povratku iz rata vratio se na Univerzitet u Levenu i to na izučavanje matematike i fizike, ali je takođe počeo je i da se priprema za svešteništvo. Godine 1920. radi rad Aproksimacija funkcija više realnih promenljivih (fr. L’Approximation des fonctions de plusieurs variables réelles), pod mentorstvom Šarla Pusena (fr. Charles de la Valée-Poussin). [2]

Lemetr se 1923. godine zaredio (postao sveštenik rimokatoličke crkve). Posle zaređenja dobija nekoliko stipendija koje mu omogućavaju da studira u inostranstvu, tako da 1923. godine postaje svršeni student astronomije na Univerzitetu u Kembridžu, provodeći jednu godinu na Sent Edmund koledžu (engl. St. Edmund’s College). Tamo se prvi put upoznao i radio sa astronomom Arturom Edingtonom, koji ga je uputio u modernu kosmologiju, zvezdanu astronomiju i numeričku analizu. Godine 1925. Lemetr putuje u SAD, gde pohađa Harvard Univerzitet i Tehnički institut u Masačusetsu, na kojem mu se odobrava naučni doktorat. Godine 1925. vraća se u Belgiju gde postaje honorarni predavač na Univerzitetu u Levenu. Tu započinje sa radom koji će mu doneti međunarodnu pažnju i koji će objaviti 1927. godine u Analima naučnog udruženja iz Brisela pod nazivom Homogeni Svemir konstantne mase i rastućeg radijusa računat za radijalne brzine izvangalaktilkih maglina (fr. Un univers homogène de masse constante et de rayon croissant, rendant compte de la vitesse radiale des nébuleuses extra-galactiques). U svom radu on je prezentovao nove ideje o širenju Svemira u skladu sa opštom teorijom relativiteta. Lemetr do zaključka da se Svemir širi dolazi posmatrajući crveni pomak objekata izvan naše galaksije. Tada je crveni pomak interpretiran kao Doplerov efekat, na osnovu čega se zaključuje da se ti objekti udaljavaju od nas.

Iste godine Lemetr se vraća na MIT da predstavi svoju doktorsku tezu Gravitaciono polje u sferi fluida nepromenljive gustine prema teoriji relativnosti (engl. The gravitational field in a fluid sphere of uniform invariant density according to the theory relativity). Dobio je zvanje doktora nauka i bio imenovan za redovnog profesora na Univerzitetu u Levenu.

Tek 1930. godine Edington je objavio engleski prevod Lemetrovog rada iz 1927. godine sa vrlo temeljnim komentarima. Tada je Edington uvideo da je Lemetr ne samo predvideo udaljavanje galaksija, što je Edvin Habl uradio dve godine posle njega, već je svojim rešenjem premostio jaz između posmatranja i teorije. Lemetr je pozvan u London da učestvuje na sastanku Britanskog Udruženja, vezanom za relaciju fizičkog Univerzuma i duhovnosti. Upravo tada je Lemetr iznosi ideju o širenju Svemira, koje počinje iz početnog singulariteta, i ideju o „iskonskom, primordijalnom, atomu” (engl. Primeval Atom), koju je razvio u radu koji je objavio u Mesečniku Kraljevskog astronomskog udruženja (engl. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society). Sam Lemetr je svoju teoriju opisao kao „kosmičko jaje” koje eksplodira u momentu kreacije, i ona je kasnije nazvana teorija Velikog praska.

Lemetr 1933. godine nadograđuje svoju teoriju širenja Svemira i objavljuje detaljniju verziju u Analima naučnog udruženja iz Brisela i time dostiže svoju najveću naučnu slavu, toliku da su ga i američke novine nazvale slavnim Belgijancem i opisale ga kao vođu nove kosmičke fizike.

Priznanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Dana 17. marta 1934, Lemetr je dobio Franki nagradu, najprestižniju naučnu nagradu Belgije, od kralja Leopolda -{III}-. Za dobitnika nagrade predložili su ga Albert Ajštajn, Šarl de la Vale-Pusan i Aleksandar de Hemptan. Članovi međunarodnog žirija bili su Edington, Pol Lanževen, Teofil de Donder i Marsel Dehalu. Još jedno odličje, koje belgijska vlada daje za izuzetne naučnike, mu je dodeljeno 1950. godine, i to kao decenijska nagrada za period između 1933. i 1942. godine. [2]

Godine 1936, Lemetr dobija nagradu Žil Žansen, najvišu nagradu astronomskog društva Francuske.

Izabran je za člana Papske akademije nauka 1936. godine. Tu je preuzeo vrlo aktivnu ulogu, a i sam postao njen predsednik 1960. godine i na toj funkciji ostao do svoje smrti 1966. godine.

Lemetr je 1941. godine izabran za člana Belgijske kraljevske akademije nauka i umetnosti. Godine 1946. je objavio knjigu Hipoteza „iskonskog” atoma (fr. L'Hypothèse de l'Atome Primitif). Takođe, 1953. godine mu je dodeljena i prva Edingtonova medalja – nagrada koju dodeljuje Kraljevsko astronomsko društvo iz Londona.

Takođe, bio je nominovan za biskupa 1960. godine i to od strane Pape Jovana -{XXIII}-.

Nazvano po Lemetru[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Krater na Mesecu
  • Lemetrove koordinate
  • Asteroid 1565 Lemetr
  • Automatizovana kosmička teretna letilica - Žorž Lemetr -{ATV}-
  • Norveška muzička grupa Lemetr

Kraj života[uredi - уреди | uredi izvor]

Pred kraj svog života, Lemetr se posvetio algebri i numeričkoj matematici i pokazivao je sve više interesovanja za tadašnje „mašine za računanje”, da bi ga razvoj računara i programski jezici vremenom potpuno obuzeli. Žorž Anri Lemetr umro je 20. juna 1966. godine, nakon što je saznao da je otkriveno mikrotalasno pozadinsko zračenje, kao dokaz njegove teorije nastanka sveta. [2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]