Geografija Butana

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Geografija Bhutana
BhutanOMC.png
Kontinent Azija
Regija Južna Azija
Koordinate 20°30′N, 90°30′E
Površina 47.000 (128 po veličini)
 - voda 0
Obalna crta 0
Granice Kopnene granice: Indija: 605 km
Kina: 470 km
Najniža točka Manas, 97 m [1]
Najduža rijeka ?
Najveće jezero ?

Butan se nalazi na južnim padinama istočnih Himalaja, između Kineske Autonomne regije Tibet na severu i Indije na istoku, zapadu i jugu. Nema izlaz na more. Zemljište se sastoji uglavnom od strmih i visokih planina ispresecanih mrežom brzih reka. Nadmorska visina raste od 200 m na južnim obroncima na više od 7.000 metara na severu. Ova velika geografska raznolikost u kombinaciji sa jednako različitim klimatskim uslovima doprinose da Butan ima veoma razvijen ekosistem. Većina vrhova na severu zemlje prelazi 7.000 metara. Najveći vrh u Butanu je Kangkar Punsum koji je visok 7.570 metara.[1] Najniža tačka od 98 metara se nalazi na jugu, gde reka Manas predstavlja granicu sa Indijom.[1]

Klima u Butan varira od suptropske na jugu, do skoro polarne u severnim planinskim oblastima, sa veoma hladnim i snežnim danima. U Butanu pored četiri godišnjih doba, ima period kada državu zahvataju Monsuni. U Zapadnom Butanu ima najviše monsunskih kiša, južni Butan ima topla vlažna leta i hladne zime, a centralni i istočni Butan je suvlji nego zapadni, sa toplim letima i hladnim zimama.

Administrativna podela[uredi - уреди | uredi izvor]

Dzongkhazi Butana

Butan je podeljen na četiri dsongdeya, administrativo-teritorijalne jedinice Butana. Oni obuhvataju 20 dzongkhaga a svaki dzongkhag je dalje podeljen na gewoge.

Godine 1988 dzongkhagi su gupisani u četiri dsongdeya radi lakšeg upravljanja državom.[2] Dzongkhag je upravni i sudski okrug Butana. Dvadeset dzongkhaga su dalje podeljeni u 205 gewoga. Neki veći dzongkhazi imaju jednu ili više srednjih sudskih jedinica poznate kao Dungkhag, koji sami sadrže dva ili više gewoga. Dungkhag je administrativno-teritorijalna jedinica Butana. Oni zajedno sa većim dzongkhazima sadrže nekoliko gewoga. Ukupno ima 15 dungkhaga.[3]

Gewog je administrativno-teritorijalna jedinica koja se odnosi na sela u Butanu. Dvadeset dzongkhaga obuhvata 206 gewoga. Na čelu svakog sela stoji čovek koji se zove Gup . Od 1991. Gewozi su postale zvanične administrativne jedinice.[3].

Lokacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Mapa Butana

Butan se nalazi između Indije i Kine. Trenutno veći politički uticaj u narodu imaju Indijci. Jedan od razloga je činjenica da nakon osamostaljenja Indije od Britanije, Butan nikada nije bio stavljen pod upravom Indije, osim spoljne politike što je definisano ugovorom iz 1949. godine. Indija je odigrala važnu ulogu u razvoju infrastrukture, a pored toga vlada Indije nastavlja da obezbeđuje oko 60% vladinih finansija Butana. Butan i Indija potpisale su 2007. novi sporazum koji je dozvolio Butanu da ima kontrolu nad svojim spošljšnjim odnosima. On je zamenio sporazum potpisan 1949. godine. Vlada Butana odlučuje o svim spoljašnjim pitanjima.[4][5]

Jedan od razloga za slabije veza sa Kinom je agresije Kine na Tibet od 1949. do 1959. godine. Tibetanci imaju jake kulturne, istorijske i verske veze sa Butanom. Butan kontroliše nekoliko strateških himalajskih prevoja, uključujući puteve između kineske autonomne oblasti Tibeta i indijske države Asama. Ovi putevi, koji su jedini put do kraljevstva, zajedno sa vekovnom politikom izolacije, doveli su do toga da Butan dobije nadimak Planinska tvrđava bogova. Iako su Britanci uspostavili protektorat nad Butanom i zauzeli njegove doline, nikada nisu izvršili uspešnu invaziju na planinsku unutrašnjost.[6]

Planine[uredi - уреди | uredi izvor]

Najviši vrh Gangkhar Puensum

Planinski venac Himalaji dominiraju severom zemlje, gde vrhovi dostižu visinu 7.000 metara. Najviša tačka Butana je Gangkhar Puensum i jedna od najviših planina u svetu sa visinom od 7.570 metara.[1] Vreme na planinama je ekstremno, visoki vrhovi su pod večnim snegom i ledom, dok su niže planine pod uticajem stalnih vetrova, tako da su one leti neplodne i gole, a zimi zamrznuta pustoš.

Crne planine u centralnom delu Butana se nalaze između dva glavna rečna sistema:Mo Chhua i Manasa. Vrhovi na Crnim planinama se kreću od 1.500 do 4.925 metara. U višim predelima istočnih Himalaja uglavnom se nalaze četinarske šume, dok u nižim predelima istočnih Himalaja preovlađuju tropske listopadne šume. Najvažnije reke su Torsa, Raidak, Sankosh i Manas. Većina stanovništva živi u centralnim visoravnima.

Na jugu, planine Siwalik su prekrivene gustim tropskim listopadnim šumama, ravničarskim aluvijalnim dolinama i vrhovima od oko 1.500 metara. Tu se nalazi i nizija Duars koja se veći delom nalazi u Indiji, dok se manji deo od 10 do 15 kilometara nalazi u Butanu. Butanski Duars je podeljen na dva dela:severni i južni Duars. Severni Duars koji se naslanja na podnožje Himalaja ima neravan teren, porozno zemljište sa gustom vegetacijom i velikim brojem divljači. Južni ima umereno plodno tlo, gustu šumu i slatkovodne izvore. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede iz 2005. godine 64 posto teritorije Butana se nalazi pod šumom.

Klima[uredi - уреди | uredi izvor]

Sneg na planini Jomolhari

Butan je kao i većina Azije pod utičcajem monsuna. Zapadni Butan je posebno pogođen monsunima koji donose između 60 i 90 posto padavina u regionu. Na jugu, u ravnicama klima je vlažna i suptropska, dok je na severu hladno, a na Himalajima je tokom cele godine sneg.[7]

Temperature variraju u zavisnosti od nadmorske visine. Temperatura u Thimphuu u zapadnom Butanu koji se nalazi na 2.200 metara nadmorske visine, tokom sezone monsuna od juna do septembra kreću se u rasponu od 15 do 26 °C, ali u januaru mogu pasti između -4 i 16 °C. Većina centralnog dela zemlje doživljava umerenu klimu tokom cele godine. Na jugu je vruće sa temperaturom u rasponu između 15 i 30 °C, a temperature mogu dostići i 40 °C tokom leta.[7]

Godišnja količina padavina je različita. Na severu ima samo oko 40 mm godišnjih padavina, pre svega snega. U umerenim centralnim regionima godišnji prosek je oko 1.000 mm, a na vlažnom trospkom jugu količina padavina iznosi 7.800 mm.[7]

Butan odlikuje suvo proleće koje počinje početkom marta i traje do sredine aprila. Letnje vreme počinje sredinom aprila i traje do kraja juna kada počinje period monsuna sa velikim kišama i traje do septembra. Monsun donosi jake kiše, visoku vlažnost, poplave, klizišta i veliki broj oblačnih dana. Jesen počinje od kraja septembra ili početkom oktobra i traje do kraja novembra. Odlikuje se sunčanim danima, povremenom kišom i ranim snegom na većim nadmorskim visinama. Od početka novembra do marta je zima koju odlikuje mraz i sneg u većem delu zemlje.[7]

Jezera[uredi - уреди | uredi izvor]

U Butanu ima najmanje 59 prirodnih jezera, kao i nekih 2.674 glacijanskih jezera.[8][9] Prirodna jezera koja nisu glacijalana obuhvataju ukupno oko 4.250 hektara. Većina se nalazi na visini preko 3.500 metara. U blizini ovih jezera uglavnom nema stalnih naseobina, ali ima privremenih gde stanovništvo vodi na ispašu jakove.[10][11]

Doline[uredi - уреди | uredi izvor]

Dolina Haa

Doline u Butanu uklesale su reke u Himalajima, koje se hrane vodom topljenjem snega i leda, ali i od monsunskih kiša. Veći deo populacije Butana skoncentrisan je u dolinama i ravnicama, odvojen brdovitim granicama unutrašnjih Himalaja na jugu.[12][13][14][15] Uprkos modernizaciji i razvoju saobraćaja u Butanu, uključujući nacionalni sistem autoputeva, putovanje od jedne doline do druge je i dalje otežan.[16] Zapadne doline su na istoku ograničene Crnim planinama u centralnom Butanu, koje čine prekretnicu između dva velika rečna sistema, Mo Chhu i Drangme Chhu. Centralne doline odvojene su od istočnih planinskim lancem Donga.[17][18] Nekoliko izolovanih, planinskih dolina kriju nekoliko malih, posebnih kulturnih i jezičkih grupa.[19]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 "Bhutan". World Factbook. CIA. 22. 3. 2011.. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bt.html. pristupljeno 12. 10. 2015.. 
  2. Districts of Bhutan
  3. 3,0 3,1 Official codes of Bhutan administrative structure
  4. Bhutan PM: India is closest ally, NDTV, 16.7.2008
  5. PM stresses on importance of foreign relations, The Bhutanese, 12.7.2012
  6. Chandra Bisht, Ramesh (2008). International Encyclopaedia of Himalayas. Mittal Publications. str. 28. ISBN 978-81-8324-265-3. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Šablon:Country study
  8. Tirwa, Badan (19. 1. 2008). "Managing health disaster". Thimphu: Bhutan Observer online. http://www.bhutanobserver.bt/managing-health-disaster/. pristupljeno 17. 110. 2015. 
  9. Pelden, Sonam (3. 9. 2010). "Thorthormi water level brought down 43 cm". Bhutan Observer online. http://www.bhutanobserver.bt/thorthormi-water-level-brought-down-43-cm/. pristupljeno 17. 10. 2015. 
  10. Bisht, Ramesh Chandra. International Encyclopaedia Of Himalayas. Mittal Publications. str. 34–5. ISBN 81-8324-265-0. https://books.google.com/books?id=XWblUfYqGK4C. 
  11. "Survey of the Waters of Bhutan – Physiography and Fisheries Potential". United Nations Food and Agriculture Organization. Decembar 1978. http://www.fao.org/docrep/field/003/L8853E/L8853E02.htm. pristupljeno 17. 10. 2015. 
  12. Šablon:Country study
  13. White, John Claude (1909). Sikhim & Bhutan: Twenty-One Years on the North-East Frontier, 1887-1908. E. Arnold. str. 3–6. https://books.google.com/books?id=ADxuAAAAMAAJ. pristupljeno 25. 10. 2015. 
  14. Rennie, Frank; Mason, Robin (2008). Bhutan: Ways of Knowing. IAP. str. 58. ISBN 978-1-59311-734-4. https://books.google.com/books?id=sHAnAtNrUQoC. pristupljeno 25. 10. 2015. 
  15. Brown, Lindsay; Armington, Stan (2007). Bhutan (3 izd.). Lonely Planet. str. 62, 105, 108,113. ISBN 978-1-74059-529-2. https://books.google.com/books?id=s-L8NUlW_QgC. pristupljeno 25. 10. 2015. 
  16. Šablon:Country study
  17. Šablon:Country study
  18. Kumar, Bachchan (2004). Encyclopaedia of Women in South Asia: Bhutan. Encyclopaedia of Women in South Asia. 7. Gyan. str. 20. ISBN 978-81-7835-194-0. https://books.google.com/books?id=89gPZeNyFyIC. pristupljeno 25. 10. 2015. 
  19. Brown, Lindsay; Armington, Stan (2007) (PDF). Bhutan. Country Guides (3 izd.). Lonely Planet. str. 182–183. ISBN 978-1-74059-529-2. http://www.lonelyplanet.com/shop_pickandmix/previews/bhutan-3-eastern-bhutan-preview.pdf. pristupljeno 25. 10. 2015.