Fulgencije iz Cartagene

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Sv. Fulgencije iz Cartagene
San Fulgencio.jpg

Kip sv. Fulgencija u jednog cartagenskoj crkvi, Francisco Salzillo, 18. vek
biskup
Rođen/a 6. vek, Cartagena u današnjoj Španiji
Umro/la oko 630., Astigi (Écija), Španija
Štuje se u Rimokatolička crkva
Pravoslavna crkva
Kalendar svetaca 14. januar

Sv. Fulgencije iz Cartagene (latinski: Fulgentius, španski: San Fulgencio de Cartagena, rođen u Cartageni u 6. veku, umro 630) bio je biskup u Esihi (Astigiju) u Hispaniji, tj. na Iberijskom poluostrvu, na teritoriji današnje Španije i Portugala.[1]

Život[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao i njegova braća ― stariji Leandar Seviljski i mlađi Isidor Seviljski, koji su bili biskupi u Sevilji ― i Fulgencije se posvetio crkvenom životu. Njihova sestra bila je sv. Florentina. Njihov otac Severijan živeo je prvo u Cartageni: bio je Rimljanin i, prema poznim i nepouzdanim informacijama, obavljao je dužnost upravnika Cartagene.[1]

Tačnih podataka o Fulgencijevom životu nema, budući da ga savremeni izvori spominju samo sporadično. Leandar, u svojoj knjižici o verskom životu koju je napisao za svoju sestru Florentinu, kaže da je poslao Fulgencija natrag u rodnu Cartagenu, zbog čega se sad kaje jer se plaši da ga ne snađe neko zlo te moli Florentinu da se moli za njega. Nije poznato kakvoj je to opasnosti Fulgencije mogao biti izložen. Fulgencije je, negde između 590. i 600, postao biskup u Astigiju (Écija), verovatno zahvaljujući uticaju Leandra, koji je 584. bio postavljen za seviljskog biskupa i koji je igraa važnu ulogu u unutrašnjim prilikama vizigotskog kraljevsta u Hispaniji. Leandar je unro 600, a na dužnosti seviljskog biskupa nasledio ga je brat Isidor, koji je Fulgenciju posvetio delo O crkvenim dužnostima (De ecclesiasticis officiis); zapravo je Isidor upravo na Fulgencijev podstrek napisao ovaj spis o postanku i utorima liturgije.[1]

Na drugom sinodu u Sevilji (619), na kojem je Isidor okupio biskupe iz provincije Betike, postignut je sporazum u sporu između astigijskog biskupa i biskupa Córdobe oko toga kojem od njih dvojice pripada jedna crkva na granično području dve biskupije; osnovana je komisija i potom odlučeno da trideset godina neometanog poseda predstavlja pravni osnov za zadržavanje. Fulgencije je lično prisustvovao ovom sinodu i to je poslednji zabeleženi događaj u njegovom životu. U svakom slučaju umro je pre 633. godine, budući da se za tu godinu kao biskup u Astigiju navodi neki Marcijan.[1]

Poštovanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Fulgencije, kao i njegova braća i sestra, kanonizovan je kao svetac. U Hispaniji je njegov blagdan obeležavan u različite dane; u bolandističkim Aktima svetih njegov dan pada 14. januara.

U srednjovekovnim se spisima Fulgencije iz Cartagene često meša s Fulgencijem od Ruspe. Pripisivali su mu se i neki spisi, ali od njih nije sačuvano ništa.

Navodi se da je dugo nakon njihove smrti deo posmrtnih ostataka sv. Fulgencija i sv. Florentine prenesen na Sierru de Guadalupe te da su u 14. veku ti ostaci otkriveni u selu Berzocani u tim planinama.[1] Drugi deo njihovim posmrtnih ostataka nalazi se u katedrali u Mursiji, gde se sv. Fulgencije poštuje kao svetac zaštitnik te dijeceze.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Kirsch 1909, s.v. St. Fulgentius.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]