Franjo Mihalić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Franjo Mihalić
Franjo Mihalić.jpg

Datum rođenja: 9. mart 1920. (1920-03-09)
Mesto rođenja: Velika Ludina
Država rođenja:  Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti: 14. februar 2015. (dob: 94)
Mesto smrti: Beograd
Država smrti:  Srbija
Sportske informacije
Discipline: maraton, 10.000 metara
Klub: HŠK Konkordija, Mladost, AK Partizan
Olimpijski zapisi
Atletika
Maraton
Olimpijske igre
Srebro 1956. Melburn 2:26,32
Balkanske igre
Zlato 1956. Beograd 2:16:25
Zlato 1957. Atina 29:37,6
Trka na 10.000 metara
Mediteranske igre
Srebro 1951. Aleksandrija 31:42,8
Balkanske igre
Zlato 1954. Beograd 30:29,4
Zlato 1957. Atina 29:37,6
Kros (14,5 km)
Internacionalno prvenstvo
Zlato 1953. Pariz 47:53
Bronza 1953. Pariz ekipno

Franjo Mihalić (Velika Ludina, 9. marta 1920Beograd, 14. februar 2015) je bio jugoslovenski atletičar i trener, specijalista za duge pruge, a najviše maraton.

Počeci bavljenja sportom[uredi - уреди | uredi izvor]

Sportom se počeo baviti veoma rano. Najpre je igrao fudbal u Zagrebu (Grafičar). Nastavio je kao biciklista u zagrebačkom Olimpu. Na biciklu je polomio ruke i noge[1], ali je sve to prebrodio svojom legendarnom upornošću. Kad je ostavio biciklizam da bi se odao trčanju niko mu nije davao ozbiljne šanse. Njegova sportska figura je odudarala od figura slavnih atleta. Samo su poznavaoci njegovog karaktera, upornosti, marljivosti i snažne volje verovali su njegov uspeh. Sve svoje nedostatke nadoknadio je snagom volje i uspeo je da se godinama održi u vrhu jugoslovenske i svetske atletike.

Atletikom je počeo da se bavi kao član HŠK Konkordija Zagreb 1941. godine. Posle Drugog svetskog rata do 1947. je član zagrebačke Mladosti, kad prelazi u AK Partizan gde je ostao do kraja života trenirajući mlađe kategorije atletičara.

Atletska karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Od početka je počeo da se bori sa štopericom i rekordima, u karijeri je oborio 22 rekorda, ne računajući najbolja vremena u maratonu, koja se nisu vodila kao rekordi. Bio je rekorder tri puta na 5.000 m, 12 puta na 10.000 m, po jedanput na 15.000 m i 25.000 m, dva puta na 20.000 m i u trčanju na jedan sat.

Lični rekordi u olimpijskim disciplinama su mu 14:18,0 na 5.000 i 29:37,6 na 10.000 m i 2:21,23 u maratonu. Pobeđivao je na maratonima u Tokiju, Moskvi, Bostonu i Atini, na Ponoćnoj trci u Sao Paolu, a 1951. pobedio je u Parizu na Krosu nacija, preteči svetskog prvenstva., Krosu Pet mlinova u italijanskom Lenjanu gde je pobeđivao tri puta...

Na evropskim prvenstvima najbolji plasman mu je 5. mesto 1954. na 10.000 m (29:59,6), a na Olimpijskim igrama učestvovao je tri puta. Debitovao je 1952. u Helsinkiju 18. mestom na 10.000 m (30:53,2), u Melburnu 1956. osvojio je srebro u maratonu sa 2:26,32, a 1960. u Rimu u 39. godini bio je 12. u maratonu sa 2:21,52.

Najveći uspeh ostvario je na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine, kada je osvojio srebrnu medalju u maratonu rezultatom 2:26:32.

Godine 1957. je član reprezentacije Balkana u meču sa Skandinavijom. Pobedio je u trci na 10.000 metara i maratonu.

Dobitnik je prve „Zlatne značke“ lista "Sport“ za najboljeg sportistu Jugoslavije 1957. godine a za sportistu godine, takođe je proglašavan i u anketama Sportskih novosti (1952, 1956. i 1957) i Politike (1956).

Završetak karijere[uredi - уреди | uredi izvor]

Franjo Mihalić je radio kao nastavnik fizičke kulture u Vojnoj gimnaziji u Beogradu, a imao je i dugu i uspešnu karijeru i u veteranskoj konkurenciji, aktivan je bio kao trener trkača Partizana, atletski sudija i organizator atletskih takmičenja.

Zanimljivosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Poseban kuriozitet je da najbolji jugoslovenski maratonac svih vremena, srebrna medalja sa Olimpijskih igara u Melburnu, pobednik najvećih svetskih maratona, nikad nije bio prvak Jugoslavije u maratonu
Mihalić je učestvovao na 1075 zvaničnih takmičenja, prešavši na njima 166.250 kilometara.[2]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Bibliografija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Trčanja na duge staze i maraton, Beograd 1968;
  • Ljudi, trčite kros, Beograd 1969;
  • Kakvu nam korist pruža trčanje krosa, Beograd 1970.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Trideset godina 48—78 Atletskog saveza Srbije
  2. Enciklopedija fizičke kulture.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Tekst Radivoja Markovića u Enciklopediji fizičke kuture JLZ Zagreb 1975.
  • Trideset godina 48—78 Atletskog Saveza Srbije, Beograd 1981.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]