Fotina Samaritanka
Neimenovana Samarićanka, u pravoslavnoj tradiciji nazvana Fotina (ili Svetlana[1]), je jedna od osoba koje Isus sreće tokom svog putovanja kroz Samariju. Poduži razgovor Isusa i Samarićanke je zabeležen jedino u Jevanđelju po Jovanu.[2]
Isus i Fotina su, uprkos svim društvenim barijerama, otvoreno razgovarali o verskim pitanjima. Nakon toga je ova Samarićanka, poverovavši u Hrista, preobratila mnoge Samarićane u hristovu veru. Ova žena je prvi evangelista u jevanđelju po Jovanu.[3]
Pravoslavne crkve Fotinu slave kao sveticu i mučenicu 20. marta po julijanskom, a 2. aprila po gregorijanskom kalendaru.
Susret sa Isusom[uredi | uredi kod]
Isusova družina je putujući iz Judeje za Galileju išla kroz Samariju. Jevreji i Samarićani su bili u odnosu neprijateljstva i nisu se međusobno mešali.[4][5] Kod samarijskog grada Sihar se nalazio Jakovljev bunar, gde Isus, umoran od puta, sede da odmori, a učenici odoše u grad da kupe hrane. Tada dođe jedna Samarićanka da zahvati vode i između nje i Isusa započe čuveni dijalog o živoj vodi:
Reče joj Isus: "Daj mi da pijem".
Samarjanka mu reče: "Kako to ti - kao Judejin - tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?"
Odgovori Isus i reče joj: "Kad bi znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti dao vodu živu."
Reče mu žena: "Gospode, nemaš ni čime da zahvatiš, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, živa voda? Zar si ti veći od oca našega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i stoka njegova?"
Odgovori Isus i reče joj: "Svaki ko pije od ove vode - opet će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati - neće ožedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život."
Reče mu žena: "Gospode, daj mi tu vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu."
– Jevanđelje po Jovanu 4:7-15 (prevod Emilijan Čarnić)
Nakon toga, Isus joj zatraži da ode po muža, a ona odgovori da nema muža. Isus tada reče: „dobro si kazala da nemaš muža; jer si imala pet muževa, i koga sad imaš nije ti muž“[6], nakon čega žena uvidi da je prorok, te poče da ga pita o verskim stvarima: „Naši očevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti“.[7] Isus joj reče: „Veruj mi, ženo, da ide čas kada se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu“[8], nakon čega joj razjasni: „Nego ide čas i već je tu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog želi takve bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini.“ [9] Obzirom da je ona bila Samarićanka, žena i grešnica, razgovarajući sa njom, Isus je učinio neke veoma nekonvencionalne stvari za onovremeni kulturno-religijski kontekst:
- On je kao muškarac otvoreno razgovarao o teologiji sa ženom.
- On je kao Jevrejin tražio da pije iz rutialno neočišćenog samarićanskog vedra.
- On nju nije izbegao iako je znao da živi grešno, odnosno da je imala pet bivših muževa i da sada živi sa čovekom koji joj nije muž.
Jevanđelje pominje da učenici izražavaju zapanjenost kada zatiču Isusa kako razgovara sa njom: "I tada dođoše učenici njegovi, i čuđahu se gde govoraše sa ženom."[10] Pred kraj razgovora Isus joj otkri da je on dugo očekivani mesija, čiji dolazak ona očekuje. Onda žena ode u grad i ispriča ljudima o njemu, nakon čega mnogi Samarićani iziđoše na mesto gde je Isus boravio sa učenicima. Samarjani ih pozvaše da ostanu kod njih, i oni ostaše u gradu dva dana. Jevanđelje prenosi da je mnogo ljudi tada poveravolo u Isusove reči, ne samo zbog ženine priče, već zato što su ga sami slušali i uvideli „da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta“.[11] Nakon dva dana provedena kod njih, Isus sa učenicima produži dalje za Galileju.
Propovedanje i smrt[uredi | uredi kod]
Hrišćansko predanje kaže da je Fotina kasnije pošla da propoveda Hristovo jevanđelje, sa svoja dva sina, Viktorom i Josijom, i sa pet sestara koje su se zvale: Anatolija, Fota, Fotida, Paraskeva i Kiriakija. Krenuli su i po drugim zemljama, i stigli do Kartagine u Africi.
Ali, za vreme vladavine cara Nerona, dovedeni su u Rim, osuđeni i bačeni u tamnicu. Ćerka Neronova Domnina došla je u dodir sa Fotinom, koja ju je obratila u Hristovu veru. Posle tamnovanja svi su postradali radi Hrista. Fotina, koja je kraj bunara srela hrista, bačena je u bunar, gde je i skončala.[12]
Danas se u blizini drevnog Jakovljevog bunara nalazi pravoslavna crkva svete Fotine.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ The Holy Martyr Photina (Svetlana) the Samaritan Woman
- ↑ The Gospel of John by Joseph Ponessa, Laurie Watson Manhardt 2005 ISBN 1-931018-25-1 page 39
- ↑ Stagg, Evelyn and Frank. Woman in the World of Jesus. Philadelphia: Westminster Press, 1978
- ↑ Greg W. Forbes, The God of Old: The role of the Lukan parables in the purpose of Luke's Gospel, Continuum, 2000, ISBN 1-84127-131-4, pp. 63-64.
- ↑ Christianity by Sue Penney 1995 ISBN 0-435-30466-6 page 28
- ↑ Jovan 4:17-18
- ↑ Jovan 4:20
- ↑ Jovan 4:21
- ↑ Jovan 4:23-24
- ↑ Jovan 4:27
- ↑ Jovan 4:42
- ↑ Iz Ohridskog Prologa
