Fosforna kiselina

Fosforna kiselina
	trihidroksidooksidofosfor; fosforna kiselina
Drugi nazivi	ortofosforna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj	7664-38-2 , ; 16271-20-8 (hemihydrate)
PubChem	1004
ChemSpider	979
UNII	E4GA8884NN
EINECS broj	231-633-2
UN broj	1805
KEGG	D05467
MeSH	Phosphoric+acid
ChEBI	26078
ChEMBL	CHEMBL1187
RTECS registarski broj toksičnosti	TB6300000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	OP(=O)(O)O
InChI
	InChI=1S/H3O4P/c1-5(2,3)4/h(H3,1,2,3,4) ; Kod: NBIIXXVUZAFLBC-UHFFFAOYSA-N InChI=1/H3O4P/c1-5(2,3)4/h(H3,1,2,3,4); Kod: NBIIXXVUZAFLBC-UHFFFAOYAI
Svojstva
Molekulska formula	H3PO4
Molarna masa	98.0 g/mol
Agregatno stanje	bela čvrsta supstanca ili; bezbojna viskozna tečnost (>42 °C)
Gustina	1.685 g/ml (tečnost)
Tačka topljenja	42.35 °C, 316 K, 108 °F
Tačka ključanja	158 °C, 431 K, 316 °F (razlaže se)
pKa	2.12, 7.21, 12.67
Viskoznost	85% vodeni rastvor; ? cP
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	-1288 kJ·mol−1
Standardna molarna entropija So298	158 J·mol−1·K−1
Opasnost
EU-klasifikacija	Korozivna (C)
R-oznake	R34
S-oznake	(S1/2), S26, S45
Srodna jedinjenja
Srodna fosforne kiseline	hipofosforna kiselina; fosforasta kiselina; pirofosforna kiselina; tripolifosforna kiselina; hipofosforasta kiselina; perfosforna kiselina; permonofosforna kiselina
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Fosfatna kiselina ili ortofosforna kiselina je triprotonska oksikiselina fosfora čija je hemijska formula H₃PO₄.^[7] Njene soli nazivaju se fosfati.

Dobivanje

Fosfatna kiselina se dobija rastvaranjem fosfor (V) oksida u vodi:

P₄O₁₀ (s) + 6 H₂O → 4 H₃PO₄

Osim toga, može se dobiti i djelovanjem sumporne kiseline na kalcijum fosfat:

Ca₃(PO₄)₂ (s) + 3 H⁺ + 3 HSO₄^- → 3 CaSO₄ + 2H₃PO₄hh

Osobine

Fosfatna kiselina je slaba triprotonska kiselina. Konstante ionizacije su:

\mathrm {H_{3}PO_{4(s)}+H_{2}O_{(l)}\rightleftharpoons }

\mathrm {H_{3}O_{(aq)}^{+}+H_{2}PO_{4(aq)}^{-},\ K_{a1}=7,5\cdot 10^{-3}}

\mathrm {H_{2}PO_{4(aq)}^{-}+H_{2}O_{(l)}\rightleftharpoons }

\mathrm {H_{3}O_{(aq)}^{+}+HPO_{4(aq)}^{2-},\ K_{a2}=6,2\cdot 10^{-8}}

\mathrm {HPO_{4(aq)}^{2-}+H_{2}O_{(l)}\rightleftharpoons }

\mathrm {H_{3}O_{(aq)}^{+}+PO_{4(aq)}^{3-},\ K_{a3}=2,14\cdot 10^{-13}}

Upotreba

Najvažnija upotreba soli fosforne kiseline je u proizvodnji vještačkih đubriva.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ ^6,0 ^6,1 Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

Vanjske veze

Portal Hemija

Ovaj članak o hemiji ili kemiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[b1-6] 6,0 ^6,1 Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X.

[CRC-7] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]