Fon jezik
| Fon | |
|---|---|
| fɔ̀ngbè | |
| Udomaćenost | Benin, Nigerija, Togo |
| Etnicitet | Foni |
Izvorni govornici |
2,200,000 (2000–2006)[1] |
| latinica | |
| Službeni status | |
Službeni jezik u |
nema službeni status  Beninu) |
| Jezični kodovi | |
| ISO 639-2 |
fon |
| ISO 639-3 |
fon |
| Glottolog |
fonn1241[2] |
 Govorno područje gbe jezika (fon je označen ljubičastom) | |
Fon jezik (fon: fɔ̀ngbè) je zapadnoafrički jezik iz istočne skupine gbe jezika, koji se govori na području Benina i Nigerije. Fon je dio šire skupine voltaško-kongoanskih jezika, a danas nema službeni status ni u jednoj zemlji, s tim da je u Beninu priznati većinski neslužbeni jezik. Prema podacima za 2006. godinu, fon jezik je imao oko 2,200,000 govornika, većina kojih je pripadala istoimenom narodu.
Klasifikacija i dijalekti[uredi - уреди | uredi kôd]
Standardizirani fon spada u klaster fonskih jezika u podskupini istočnih gbe jezika. Beninski lingvističar Hounkpati Capo grupira jezike agbome, kpase, gun, maxi i weme (ouémé) u fonski dijalektni klaster, mada drugi lingvističari predlažu i druge klasifikacije. Standardni fon jezik primjerna je "meta" jezičnog inženjeringa u Beninu, iako postoje identični, ali zasebni projekti za druge jezike u zemlji, poput guna i gena.[3]
Danas postoje najmanje 53 dijalekta fon jezika diljem Benina.
Gramatika i ortografija[uredi - уреди | uredi kôd]
Prema lingvističkoj tipologiji, fon je analitički jezik, kao svi drugi gbe jezici. Osnovno sintaktički raspored je subjekt-predikat-objekt. Fon koristi latinično pismo, mada u izmijenjenoj formi, uz dodatke određenih grafema (Ɖ/ɖ, Ɛ/ɛ i Ɔ/ɔ) te pet digrafa (gb, hw, kp, ny i xw).[4] Alfabet izgleda ovako:
| A | B | C | D | Ɖ | E | Ɛ | F | G | GB | H | HW | I | J | K | KP | L | M | N | NY | O | Ɔ | P | R | S | T | U | V | W | X | XW | Y | Z |
| a | b | c | d | ɖ | e | ɛ | f | g | gb | h | hw | i | j | k | kp | l | m | n | ny | o | ɔ | p | r | s | t | u | v | w | x | xw | y | z |
| a | b | tʃ | d | ɖ | e | ɛ | f | ɡ | ɡb | ɣ | ɣw | i | dʒ | k | kp | l | m | n | ɲ | o | ɔ | p | r | s | t | u | v | w | x | xw | j | z |
Uz ovo, fonski jezik poznaje i pet dijakritika za naglaske - kratki naglasak ⟨´⟩, dugi naglasak ⟨`⟩, kvačica za silazno-uzlazni naglasak ⟨ˇ⟩, cirkumfleks za uzlazno-silazni naglasak ⟨ˆ⟩ i makron za neutralni ton ⟨¯⟩. Naglasci se mahom koriste u rječnicima i ostalim priručnicima, ali rijetko u drugim oblicima pisanja. Uz to, naglašavanje tonova je fonemsko, tako da su mogući drugačiji izgovori, ovisno o okolini samoga sloga.[5]
Uporaba[uredi - уреди | uredi kôd]
Iako nije službeni jezik, fon se koristi u Beninu, tako da postoje radijski (preko ORTB-a) i televizijski (preko satelita) programi na tom jeziku.[6] Jezik se u ograničenoj mjeri, uz službeni francuski, koristi u javnoj uporabi (dvojezični natpisi), a od drugog desetljeća XXI. vijeka u ograničenoj mjeri se, opet uz službeni francuski, koristi u školama.[1][7][8][9]
Reference[uredi - уреди | uredi kôd]
- ↑ 1,0 1,1 Fon jezik at Ethnologue (18th ed., 2015)
- ↑ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, ur. (2017). „Fon”. Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History. http://glottolog.org/resource/languoid/id/fonn1241.
- ↑ Kluge, Angela (2007). „The Gbe Language Continuum of West Africa: A Synchronic Typological Approach to Prioritizing In-depth Sociolinguistic Research on Literature Extensibility”. Language Documentation & Conservation: 182–215. https://scholarspace.manoa.hawaii.edu/html/10125/1714/kluge.pdf.
- ↑ Hildegard, Höftmann (2003). Dictionnaire fon-français : avec une esquisse grammaticale. Michel Ahohounkpanzon. Köln: Rüdiger Köppe Verlag. str. 19. ISBN 3896454633. OCLC 53005906. https://www.worldcat.org/oclc/53005906.
- ↑ Hildegard, Höftmann (2003). Dictionnaire fon-français : avec une esquisse grammaticale. Michel Ahohounkpanzon. Köln: Rüdiger Köppe Verlag. str. 20. ISBN 3896454633. OCLC 53005906. https://www.worldcat.org/oclc/53005906.
- ↑ „BTV - La Béninoise TV - La Béninoise des Télés | La proximité par les langues” (fr-fr). http://www.labeninoisetv.net/.
- ↑ Akpo, Georges. „Système éducatif béninois : les langues nationales seront enseignées à l’école à la rentrée prochaine” (fr-FR). La Nouvelle Tribune. https://www.lanouvelletribune.info/archives/benin/societe/12386-systeme-educatif-beninois-les-langues-nationales-seront-enseignees-a-l-ecole-a-la-rentree-prochaine.
- ↑ „Reportage Afrique - Bénin : l'apprentissage à l'école dans la langue maternelle” (fr-FR). RFI. 2013-12-26. http://www.rfi.fr/emission/20131226-benin-apprentissage-ecole-langue-maternelle.
- ↑ „Langues nationales dans le système scolaire : La phase expérimentale continue, une initiative à améliorer - Matin Libre” (fr-fr). Arhivirano iz originala 2018-07-03. https://web.archive.org/web/20180703220301/https://matinlibre.com/index.php/societe/item/10477-langues-nationales-dans-le-systeme-scolaire-la-phase-experimentale-continue-une-initiative-a-ameliorer.
Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]
- Hildegard, Höftmann (2003). Dictionnaire fon-français : avec une esquisse grammaticale. Michel Ahohounkpanzon. Köln: Rüdiger Köppe Verlag. ISBN 3896454633. OCLC 53005906. https://www.worldcat.org/oclc/53005906.
Vanjske veze[uredi - уреди | uredi kôd]
- A Facebook application to use and learn the Fon language, developed by Jolome.com
- The first blog totally in Fongbe. An access to a Fongbe forum is given
- Journal of West African Languages: Articles on Fon
- Manuel dahoméen : grammaire, chrestomathie, dictionnaire français-dahoméen et dahoméen-français, 1894 by Maurice Delafosse at the Internet Archive (in French)
|
