Fon jezik

Izvor: Wikipedia
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Fon
fɔ̀ngbè
DržaveBenin, Nigerija, Togo
EtnicitetFoni
Broj govornika2,200,000 (2000–2006)[1]
Jezička porodicanigersko-kongoanski
Pismolatinica
Službeni ili zvanični status
Zvaničannema službeni status
(većinski jezik u  Beninu)
Jezički kodovi
ISO 639-1
ISO 639-2fon
ISO 639-3fon
Glottologfonn1241[2]
Gbe languages.png
Govorno područje gbe jezika
(fon je označen ljubičastom)
Ovaj članak sadrži IPA fonetske simbole. Bez adekvatne softverske podrške, mogli biste vidjeti upitnike, kutijice ili druge simole umjesto Unicode znakova. Za vodič kroz IPA simbole, pogledajte Pomoć:IPA.

Fon jezik (fon: fɔ̀ngbè) je zapadnoafrički jezik iz istočne skupine gbe jezika, koji se govori na području Benina i Nigerije. Fon je dio šire skupine voltaško-kongoanskih jezika, a danas nema službeni status ni u jednoj zemlji, s tim da je u Beninu priznati većinski neslužbeni jezik. Prema podacima za 2006. godinu, fon jezik je imao oko 2,200,000 govornika, većina kojih je pripadala istoimenom narodu.

Klasifikacija i dijalekti[uredi | uredi kod]

Standardizirani fon spada u klaster fonskih jezika u podskupini istočnih gbe jezika. Beninski lingvističar Hounkpati Capo grupira jezike agbome, kpase, gun, maxi i weme (ouémé) u fonski dijalektni klaster, mada drugi lingvističari predlažu i druge klasifikacije. Standardni fon jezik primjerna je "meta" jezičnog inženjeringa u Beninu, iako postoje identični, ali zasebni projekti za druge jezike u zemlji, poput guna i gena.[3]

Danas postoje najmanje 53 dijalekta fon jezika diljem Benina.

Gramatika i ortografija[uredi | uredi kod]

Prema lingvističkoj tipologiji, fon je analitički jezik, kao svi drugi gbe jezici. Osnovno sintaktički raspored je subjekt-predikat-objekt. Fon koristi latinično pismo, mada u izmijenjenoj formi, uz dodatke određenih grafema (Ɖ/ɖ, Ɛ/ɛ i Ɔ/ɔ) te pet digrafa (gb, hw, kp, ny i xw).[4] Alfabet izgleda ovako:

A B C D Ɖ E Ɛ F G GB H HW I J K KP L M N NY O Ɔ P R S T U V W X XW Y Z
a b c d ɖ e ɛ f g gb h hw i j k kp l m n ny o ɔ p r s t u v w x xw y z
a b d ɖ e ɛ f ɡ ɡb ɣ ɣw i k kp l m n ɲ o ɔ p r s t u v w x xw j z

Uz ovo, fonski jezik poznaje i pet dijakritika za naglaske - kratki naglasak ⟨´⟩, dugi naglasak ⟨`⟩, kvačica za silazno-uzlazni naglasak ⟨ˇ⟩, cirkumfleks za uzlazno-silazni naglasak ⟨ˆ⟩ i makron za neutralni ton ⟨¯⟩. Naglasci se mahom koriste u rječnicima i ostalim priručnicima, ali rijetko u drugim oblicima pisanja. Uz to, naglašavanje tonova je fonemsko, tako da su mogući drugačiji izgovori, ovisno o okolini samoga sloga.[5]

Uporaba[uredi | uredi kod]

Iako nije službeni jezik, fon se koristi u Beninu, tako da postoje radijski (preko ORTB-a) i televizijski (preko satelita) programi na tom jeziku.[6] Jezik se u ograničenoj mjeri, uz službeni francuski, koristi u javnoj uporabi (dvojezični natpisi), a od drugog desetljeća XXI. vijeka u ograničenoj mjeri se, opet uz službeni francuski, koristi u školama.[1][7][8][9]

Reference[uredi | uredi kod]

  1. 1,0 1,1 Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu e18
  2. Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, ur. (2017). „Fon”. Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  3. Kluge, Angela (2007). „The Gbe Language Continuum of West Africa: A Synchronic Typological Approach to Prioritizing In-depth Sociolinguistic Research on Literature Extensibility”. Language Documentation & Conservation: 182–215. Arhivirano iz originala na datum 2021-11-11. Pristupljeno 2019-06-21. 
  4. Hildegard, Höftmann (2003). Dictionnaire fon-français : avec une esquisse grammaticale. Michel Ahohounkpanzon. Köln: Rüdiger Köppe Verlag. str. 19. ISBN 3896454633. OCLC 53005906. 
  5. Hildegard, Höftmann (2003). Dictionnaire fon-français : avec une esquisse grammaticale. Michel Ahohounkpanzon. Köln: Rüdiger Köppe Verlag. str. 20. ISBN 3896454633. OCLC 53005906. 
  6. „BTV - La Béninoise TV - La Béninoise des Télés | La proximité par les langues” (fr-fr). www.labeninoisetv.net. Pristupljeno 2018-07-03. 
  7. Akpo, Georges. „Système éducatif béninois : les langues nationales seront enseignées à l’école à la rentrée prochaine” (fr-FR). La Nouvelle Tribune. Arhivirano iz originala na datum 2019-06-21. Pristupljeno 2018-07-03. 
  8. „Reportage Afrique - Bénin : l'apprentissage à l'école dans la langue maternelle” (fr-FR). RFI. 2013-12-26. Pristupljeno 2018-07-03. 
  9. „Langues nationales dans le système scolaire : La phase expérimentale continue, une initiative à améliorer - Matin Libre” (fr-fr). Arhivirano iz originala na datum 2018-07-03. Pristupljeno 2018-07-03. 

Literatura[uredi | uredi kod]

Vanjske veze[uredi | uredi kod]