Prijeđi na sadržaj

Fitan

Izvor: Wikipedija
Fitan
Skeletal formula of phytane
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 638-36-8 DaY
PubChem[2][3] 12523
54081983 6R,10R
42627075 6R,10S,14S
446564 6S,10S,14R
ChemSpider[4] 12006 DaY, 393886 6S,10S,14R DaY
EINECS broj 211-332-2
MeSH phytane
ChEBI 48937
Bajlštajn 1744639
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C20H42
Molarna masa 282.55 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Miris Bez mirisa
Gustina 791 mg mL−1 (na 20 °C)
Tačka ključanja

69-71 °C, 342-344 K, 156-160 °F (na 100 mPa)

Opasnost
S-oznake S24/25
Srodna jedinjenja
Srodna alkani

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fitan je tip diterpenoidnog alkana. U kontrastu sa pristanom, koji se formira dekarboksilacijom fitola, on ima jedan dodatni uljenik.

Fitanil je fiatanski supstituent. Fitanil grupe se često sreću u fosfolipidima u membranama termofilnih arheja[5]. U ovu grupu se ubraja kaldarheol, jedinjenje koje sadrži dva kondenzovana fitanilna lanca.

On se koristi kao biomarker u studijama petroleja[6].

Nezasićeni fitani

[uredi | uredi kod]

Fiten je jednostruko nezasićena verzija fitana. Fiten se takođe nalazi kao funkcionalna grupa fitil u mnogim organskim molekulima biološki važnih jedinjenja, kao što su hlorofil, tokoferol (Vitamin E) i filohinon (Vitamin K1). Fitenski alkohol je fitol.

Geranilgeranen je potpuno nezasićena forma fitana, dok se supstituent naziva geranilgeranil.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. „phytane - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 27. 3. 2005.. Identification and Related Records. Pristupljeno 14. 3. 2012. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Edited by Ricardo Cavicchioli (2007), Archaea, Washington, DC: ASM Press, ISBN 1-55581-391-7, OCLC 172964654 
  6. Hunt, J. (2002). „Early developments in petroleum geochemistry”. Organic Geochemistry 33: 1025–1052. DOI:10.1016/S0146-6380(02)00056-6. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]