Filip iz Opunta

Izvor: Wikipedia

Filip iz Opunta (latinski: Philippus), filozof i član Akademije tokom Platonovog života. Filip je bio urednik Platonovih Zakona. Ovaj Filip je verovatno identičan sa Filipom iz Medme (ili Mende), astronomom koji je takođe opisan kao Platonov učenik.

Platonovi Zakoni i Epinomis[uredi - уреди]

Prema Diogenu Laertiju, Filip iz Opunta je bio Platonov učenik[1], bio je odgovoran za prepisivanje "Zakona" u 12 knjiga, a trinaestu (Epinomis) napisao je sam:

Neki kažu da je Filip Opunćanin prepisao njegovo [Platonovo] delo, Zakone, koji su bili napisani u vosku [tj. na drvenim tablicama presvučenim voskom]. Oni takođe kažu da je Epinomis njegova.[2]

Filip je u leksikonu Suda naveden anonimno pod naslovom philosophos ("filozof"), njegovo ime je izgubljeno sa početka odrednice:

Filozof koji je podelio Platonove zakone u 12 knjiga; za njega samog kažu da je dodao trinaestu. I bio je učenik Sokrata i samog Platona, zauzet proučavanjem neba. Živeo je u vreme Filipa Makedonskog, napisao je sledeće: O udaljenosti Sunca i Meseca; O bogovima; O vremenu; O mitovima; O slobodi; O gnevu; O uzajamnosti; O opuntskim Lokriđanima; O zadovoljstvu; O strasti; O prijateljima i prijateljstvu; O pisanju; O Platonu; O pomračenju Meseca; O veličini Sunca i Meseca i Zemlje; O munji; O planetama; Aritmetika; O plodnim brojevima; Optika; Enoptika; Kykliaka; Srednje vrednosti; itd.[3]

Pošto se odrednica nalazi pod naslovom Philosophos, nedostatak je verovatno postojao u Sudinom izvoru. Tek je u 18. veku Ludolf Kuster, urednik Sude[4], identifikovao ovu anonimnu odrednicu sa Filipom iz Opunta kojeg je pomenuo Diogen Laertije.

Filip astronom[uredi - уреди]

Pošto je u "Sudi" naveden kao astronom, uglavnom se pretpostavlja da je Filip iz Opunta ista osoba kao i Filip iz Medme (poznat i kao Filip iz Mende)[5] koji je bio astronom i matematičar i Platonov učenik. Filipa iz Medme pominje nekoliko antičkih pisaca, poput Vitruvija[6], Plinija Starijeg[7], Plutarha[8] (koji tvrdi da je Filip pokazao oblik Meseca), Prokla[9] i Aleksandra iz Afrodizijasa. Astronomska osmatranja je vršio na Peloponezu i u Lokridi (čiji je Opunt bio glavni grad), koristili su ih drugi astronomi: Hiparh, Gemin i Ptolomej. Stefan Vizantijski kaže da je napisao traktat o vetrovima.

Notes[uredi - уреди]

  1. Diogenes Laërtius, iii. 37, 46
  2. Diogenes Laërtius, iii. 37
  3. Suda, Philosophos
  4. Ludolf Kuster, Suidae Lexicon, Cambridge, 1705
  5. Ovaj drugi naziv izgleda potiče od latinskog Baroćovog prevoda Prokla (lib. ii. c. 4), što je valjda greška štampara ili prevodioca, ili možda rukopisa
  6. Vitruvius, Architect. ix. 7, s. ut alii 4
  7. Pliny, Naturalis Historia, xviii. 31. s. 74
  8. Plutarch, Quod non possit suaviter vivi secund. Epicur. Opera
  9. Proclus, In I. Euclid. Element. Lib. Commentar.

Šablon:SmithDGRBM

Dalje čitanje[uredi - уреди]

(na engleskom:)

  • Tarán, Leonardo. Academica: Plato, Philip of Opus, and the pseudo-Platonic Epinomis. Philadelphia: American Philosophical Society, 1975.