Fernand Léger

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Fernand Léger
tubizam, kubizam, modernizam

Fernand Léger na fotografiji čiji je autor Carl Van Vechten, 1936
Biografske informacije
Rođenje 4. februar 1881. (1881-02-04)
Argentan, Orne, Francuska
Smrt 17. august 1955. (dob: 74)
Gif-sur-Yvette, Francuska
Nacionalnost francuska
Opus
Polje slikanje, grafika i film

Fernan Leže (fr. Fernand Léger), (*4. februar 1881. - †17. avgust 1955.), bio je francuski slikar, koji je pošao od kubizma, grafičar i keramičar.

Mladost i školovanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je u jednoj seljačkoj porodici. Posle mnogo godina rada (studij arhitekture u Kanu (Caenu)) kao arhitektonski crtač on je oko 1900. otišao u Pariz na Monmartr u četvrt gde su obitavali slikari i tu se nastanio. Posle vojske (1902. - 1903.) završio je studije na Ekol de Art Dekoratifs (fr. École des Arts Décoratifs) i Akademiju Julian u Parizu. Pored toga radio je u jednom arhitektonskom birou kao retušer fotografija.

Impresionistički i kubistički uticaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle impresionističkih početaka on se zainteresovao i opredelio za okruženje kubizma i pod uticajem Sezana, Braka i Pikasa. Svoje radove izlaže u Galeriji Kanvajler kod trgovca umetninama takozvanog Daniela- Henri Kanvajlera koji je njega "otkrio" lično 1910. Posle rata 1914.- 1917. i njegovog ranjavanja počinje njegova "mehanička perioda" inspirisana ratnom mašinerijom. 1924. godine zamislio je i režirao "Mehanički balet" jedan nenarativan film sa fotografijom Mana Reja.

Mehanistička faza[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom Drugog svetskog rata emigrirao je i živeo u SAD u Njujorku. Posle 1945. godine član je KP Francuske i bio je inspirisan svetom rada i gradskim životom. Slikao je fabrike, čelične konstrukcije- traverzne, željezničke pruge, figure radnika, sportista i natecatelja, šofera i akrobata a njegov dekorativni način izražavanja obdržava monumentalne forme i ritam modernog života. Tvorac je različitih zidnih dekoracija, mozaika, vitraža, tapiserija, keramika pozorišnih dekoracija za scene, plakata... Predstavlja industrijski pejzaž koji je stabilan i nije statičan zasnovan na čistim geometrijskim formama i predstavlja "mehaničku utopiju". Le Korbizijeove "mašine za stanovanje" odražavaju stavove Korbizjeovoga prisnog prijatelja Fernana Ležea sa kojim je sarađivao.

Značaj umetnika[uredi - уреди | uredi izvor]

Na Bienalu u Sao Paolu dobio je 1955. nagradu za slikarstvo. Ubrzo zatim umro je u svome novouređenom ateljeu u Žif sir Ivet (fr. Gif- sur- Yvette ) pored Pariza gde je i sahranjen na mesnom groblju. Posthumno su njegova dela izlagana na izložbi Dokumenta Kaselu.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Enciklopedija Britanika, Narodna knjiga, Politika Beograd 2005,
  2. Istorija umetnosti H.W. Jonson Beograd 1982.
  3. PSN Československa akademia vied Praha 1962,
  4. Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb 1966. 5 Leksikon JLZ, Zagreb 1974.
  5. Maxers Lexikon online

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]