Felipe González

Felipe Gonsales
Felipe Gonsales
Biografija
Datum rođenja	5. 3. 1942. (1942-03-05)
Mesto rođenja	Sevilja, Španija
Politička partija	Španska socijalistička radnička partija
Supružnik	Mar Garsija Vakero
Potomstvo	Troje dece
Diploma sa	Univerziteta u Sevilji
Profesija	Advokat

Felipe Gonsales Markes (šp. Felipe González Márquez; Sevilja, 5. marta 1942.) je španski političar. Bio je generalni sekretar Španske socijalističke radničke partije (šp. Partido Socialista Obrero Español) i predsednik Vlade Španije od 1982. do 1996. godine.

Biografija

Potiče iz skromne porodice. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sevilji. Godine 1964. je postao član Španske socijalističke radničke partije sa kojom je učestvovao u borbi protiv diktadure Fransiska Franka (šp. Francisco Franco). Nakon smrti generala Franka unutarstranačka razmatranja su bila usmerena ka podmlađivanju partije, a istakao se Felipe Gonsales, koji je postao njen generalni sekretar 1974. godine i bio na toj funkciji sve do 1997. godine[1]. Bio je u braku sa Kermen Romero sa kojom ima troje dece. Od 2012. godine u braku je sa Mar Garsija Vakero[2]. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada i autor pet objavljenih književnih dela.

Politička karijera

Nakon pobede njegove stranke na izborima 1982. godine, na kojima je Španska socijalistička radnička partija osvojila apsolutnu većinu u španskom Kongresu, Felipe Gonsales postaje predsednik Vlade. Ovakvo dostignuće je značilo da će prvi put posle pedeset godina politička partija leve orijentacije vladati zemljom. Pritom, sudeći po mnogim istoričarima, takav sastav Vlade je predstavljao vrhunac perioda poznat pod nazivom španska tranzicija. Felipe Gonsales je takođe pobedio na izborima 1986, 1989. i 1993. godine. Na izborima održanim 1996. godine većinu je osvojila Narodna partija, a razlika je bila nešto više od 1%.

Ekonomija

Gonsales je vodio liberalnu ekonomsku politiku, koja je podrazumevala različite socijalne reforme. To je, međutim, dovelo do brojnih kontroverzi, poput onih koje su se odnosile na zapošljavanje mladih ili sezonske poslove, uglavnom zbog niskih novčanih naknada i loših uslova rada. Posledice ovakve ekonomske politike bile su prvi generalni štrajk posle uspostavljanja demokratije i razdor između Felipea Gonsalesa i Pabla Iglesijasa, predsednika sindikata i osnivača stranke na čijem je čelu bio Gonsales. Sa druge strane, tokom njegove vladavine je došlo do modernizacije školskog, zdravstvenog i sistema socijalne sigurnosti, kao i infrastrukture. U periodu dok je bio predsednik Vlade postignut je značajni ekonomski rast koji je bio potpomognut ulaskom Španije u Evropsku uniju i modernizacijom zemlje.

Spoljna politika

Felipe Gonsales se zalagao za otvaranje zemlje ka Evropi, SAD i Latinoamerici. Podržao je ostanak Španije u okviru NATO-a i organizovao referendum 1985. godine uprkos tome što se protivio ulasku Španije u tu organizaciju za vreme vladavine njegovog prethodnika, Leopolda Kalva-Sotela. Tokom njegove vladavine Španija je postala član Evropske ekonomske zajednice 1. januara 1986. godine.

Kraj vladavine

Za vreme poslednjeg mandata na mestu premijera desili su se brojni korupcijski skandali. Takođe je obelodanjeno da su članovi njegovog kabineta bili uključeni u državni terorizam. Ekonomska kriza i zasićenost stanovništva korupcijom doveli su do poraza Španske socijalističke radničke partije na izborima 1996. godine.

Reference

1. Biografija Felipea Gonsalesa na španskom. Pristupljeno 11. avgusta 2013.
2. Članak iz dnevnih novina El Pais. Pristupljeno 11. avgusta 2013.

Felipe González na Wikimedijinoj ostavi