Фекетић
| Фекетић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Севернобачки |
| Општина | Мали Иђош |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  3980
|
| Густина становништва | 73 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°39′31″N 19°41′34″E / 45.6585°N 19.692833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 96 m |
| Површина | 59,3 km² |
  Фекетић Фекетић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24323 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | SU |
Координате: 45° 39′ 31" СГШ, 19° 41′ 34" ИГД
Фекетић (мађ. Bácsfeketehegy; нем. Feketitsch, Schwarzberg) је село у општини Мали Иђош у Севернобачком округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 3980 становника.
Географија[uredi | uredi kod]
Фекетић се налази на неколико брежуљака између којих протиче кривудава речица Криваја која није пловна, смештен у равничарском крају на Телечкој висоравни, надморска висина 96 m.
Регионалним путем Нови Сад-Суботица спојен је с насељима Ловћенац (0,3 km) и Србобран (12 km), а такође је повезан асфалтним путем са Врбасом (12 km) и земљаним са напуштеним селом Томановићево (6 km). Налази се на 2 km од ауто-пута Е-75 (Београд-Суботица) који припада Коридору 10, као и на 4 km од железничке станице Ловћенац.
Поштански број насеља је 24323, а телефонски позивни број је 024 (спада у Севернобачки округ).
Култура[uredi | uredi kod]
У Фекетићу је одувек био богат културни живот, нарочито на пољу духовности и музике. Данас омладину окупља више културно-уметничких друштава, обновљена библиотека са око 8.000 књига, новоосновани интернет центар „Теледом/Teleház", рукометни и фудбалски клуб, као и бројне невладине организације. Планира се и оснивање Завичајног музеја Фекетића.
Занимљиве програме испуњене традицијом имају манифестације „Дани насеља“, „Дани фекетићке вишње“[1], „Дани бербе грожђа“ и др.
У селу излази и локални месечник "Fecske" (Ласта).
Историја[uredi | uredi kod]
Насеље се први пут спомиње 1465. године под називом Фекетееђхаз (Feketeegyház, Црна Црква), као посед племићке породице Мароти који касније краљ Матија Корвин дарује Милошу Белмошевићу. Године 1580. јавља се у документима под називом Фекетехеђ (Feketehegy, Црно Брдо).
Недавно је поново усвојен мађарски назив села коришћен пре Првог светског рата, Bácsfeketehegy (Бачко Црно Брдо).
Назив Фекетић први пут се помиње у турским изворима 1652. године. Због надирања Турака српске породице су биле приморане да се селе на север, а село је временом опустело и као такво припало властелинству у Кули. Турци после Сенћанске битке (1697.) напуштају Бачку у којој преостало становништво претежно чине Срби који тада постају граничари. Царица Марија Терезија организује у 18. веку досељавање Немаца из околине Рајне у Бачку, а 1818. године први од њих долазе у Фекетић и временом чине трећину становништва села.
Најстарији фекетићки Мађари су потомци Кумана досељених из области Нађкуншаг (Nagykunság), у данашњој Мађарској. За њима су 1785. године дошли колонисти из области Кунхеђеш (Kunhegyes) и Тисабура (Tiszabura) који су одмах саградили реформаторску цркву и организовали рад школе. Матична књига из тог периода је сачувана до данас.
За време Мађарске револуције 1848/49. фекетићки Мађари беже на север бојећи се одмазде Срба из Србобрана и када су се неколико месеци касније вратили, затекли су опљачкане и спаљене куће, које су морали поново да изграде.
После Првог светког рата распала се Аустроугарска монархија, а у новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевина Југославија) се школа одваја од цркве и уводи се српски као државни језик.
Године 1920. породице српских добровољаца из Лике, Далмације и Херцеговине настањују се на оближњем имању Томановићево. Почетком Другог светског рата Мађарске војне власти их интернирају и на њихово место доводе Мађаре из Буковине који беже 1944. године пред налетом Совјетске армије, а интернирани Срби се враћају на своја огњишта. Због недостатка инфраструктуре насеље замире јер се становништво пресељава углавном у Фекетић.
Након Другог светског рата немачко становништво је комплетно исељено, а у њихове куће се 1946. године досељавају колонисти из Црне Горе, Босне и са Косова и Метохије (укупно 1.751), а највише их је из подручја Бококоторског залива.
Село задржава пољопривредни карактер. У почетку је било неколико земљорадничких задруга које се касније удружују у ПД „Фекетић“. Обућарска задруга прераста у фабрику „Антилоп“. Трговина је такође била заснована на задружној основи.
У данашње време у току је процес приватизације трговинских и скоро свих привредних организација.
Демографија[uredi | uredi kod]
Становништво[uredi | uredi kod]
У Фекетићу се говори српски и мађарски језик.
У селу постоји двојезична основна школа, смештена од 1979. године у модерној згради са спортским објектом, као и двојезично забавиште основано још 1894. године. До пре неколико деценија у селу су постојали и породилиште и дом за децу без родитеља.
О комуналним објектима, њиховој изградњи и одржавању се стара Месна заједница Фекетић. У насељу Фекетић живи 3384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,5 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 1527 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 2.672 | 61,62% | ||
| Срби | 726 | 16,74% | ||
| Црногорци | 682 | 15,72% | ||
| Југословени | 46 | 1,06% | ||
| Хрвати | 33 | 0,76% | ||
| Роми | 16 | 0,36% | ||
| Украјинци | 9 | 0,20% | ||
| Русини | 8 | 0,18% | ||
| Немци | 7 | 0,16% | ||
| Албанци | 7 | 0,16% | ||
| Буњевци | 5 | 0,11% | ||
| Муслимани | 4 | 0,09% | ||
| Словенци | 3 | 0,06% | ||
| Румуни | 2 | 0,04% | ||
| Чеси | 1 | 0,02% | ||
| Словаци | 1 | 0,02% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 7 | 0,16% | ||
| м | ж | |||
| ? | 10 | 7 | ||
| 80+ | 30 | 77 | ||
| 75-79 | 58 | 99 | ||
| 70-74 | 85 | 120 | ||
| 65-69 | 81 | 124 | ||
| 60-64 | 113 | 125 | ||
| 55-59 | 122 | 122 | ||
| 50-54 | 157 | 148 | ||
| 45-49 | 184 | 160 | ||
| 40-44 | 172 | 176 | ||
| 35-39 | 128 | 124 | ||
| 30-34 | 119 | 109 | ||
| 25-29 | 156 | 129 | ||
| 20-24 | 159 | 154 | ||
| 15-19 | 161 | 162 | ||
| 10-14 | 159 | 148 | ||
| 5-9 | 135 | 124 | ||
| 0-4 | 103 | 96 | ||
| просек | 37.5 | 41.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1735 | 547 | 1061 | 63 | 60 | 4 |
| Женски | 1836 | 353 | 1060 | 348 | 74 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 853 | 418 | - | 1 | 182 | 3 | 75 | 57 | 19 | 23 |
| Женски | 502 | 155 | - | - | 150 | - | 3 | 46 | 19 | 2 |
| Оба | 1355 | 573 | - | 1 | 332 | 3 | 78 | 103 | 38 | 25 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 12 | 26 | 10 | 5 | 11 | - | - | 10 | |
| Женски | 3 | 6 | 19 | 45 | 38 | 7 | 5 | - | 4 | |
| Оба | 4 | 18 | 45 | 55 | 43 | 18 | 5 | - | 14 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Фекетићка вишња званично призната сорта („Вечерње новости“, 27. јун 2013)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
