Faradayev zakon elektromagnetske indukcije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Faradejev zakon elektromagnetske indukcije daje odnos promene magnetskog fluksa kroz površinu S ograničenom konturom C i električnog polja duž te konture:

gde je E električno polje, d-{l}- je infinitezimalni element konture C i B je gustina magnetskog fluksa. Smer konture -{C}- i određuju se pravilom desne ruke.

Ekvivalentno, diferencijalni oblik Faradejevog zakona je:

što je jedna od Maksvelovih jednačina.

U slučaju kalema gde provodnici sačinjavaju -{N}- navojaka, izraz postaje:

gde je -{V}- indukovana elektromotorna sila a dΦ/dt je brzina promene u vremenu magnetnog fluksa Φ. Smer elektromotorne sile (negativan znak u izrazu) je prvi put data Lencovim zakonom.

Faradejev zakon, zajedno sa ostalim zakonima elektromagnetizma, je kasnije ugrađen u Maksvelove jednačine.

Faradejev zakon je zasnovan na Majkl Faradejevim eksperimentima 1831.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]