Fanokle
Fanokle (starogrčki: Φανοκλῆς) bio je jedan od najboljih helenističkih grčkih elegijskih pesnika. O vremenu kada je živeo nema pouzdanih podataka, ali se na temelju njegovog pesničkog stila može pretpostaviti da je bio savremenik Hermesijanakta, Filete s Kosa i Kalimaha, odnosno da je živeo u doba Aleksandra Velikog,[1] tj. u 3. veku pne.[2] Elegijska poezija tog vremena uglavnom je obrađivala teme iz svakodnevnih grčkih običaja i života, velikim delom u obliku ljubavnih povesti, čiji su glavni likovi preuzeti iz stare mitologije.[1]
Plutarh naziva Fanokla "čovekom ljubavi" (ἐρωτικὸς ἀνήρ),[3] što je izraz koji dosta dobro opisuje njegovo pesništvo.[1] Čini se da je napisao jednu pesmu, pod naslovom Ljubavne pripovesti ili lepi dečaci (Ἔρωτες ἢ Καλοί,[4] odnosno, na latinskom, Cupidines[5]). Drugi naslov, καλοί, opisuje sadržinu pesme: ona je, naime, bila posvećena pederastičnoj ljubavi bogova i heroja prema lepim dečacima.[1] Sačuvan je jedan poveći odlomak s početka pesme, u kome se opisuje Orfejeva ljubav prema Kaleju i osveta koju je Orfej zato pretrpeo od ljubomornih Tračanki.[6] Iz preostalih pet fragmenata[2] i iz navoda drugih antičkih pisaca[1] doznaje se da je pesma opevala Kiknovu ljubav prema Faetontu, Dionisovu ljubav prema Adonisu, Tantalovu ljubav prema Ganimedu te Agamemnonovu ljubav prema mladom Arginu; no u svakom od tih slučajeva ljubavnika je naposletku pogađala kazna. Odlomak koji je sačuvan filolozi smatraju jednim od najsavršenijih i najlepših primeraka elegijske poezije koji je iz antike došao do nas, pa čak boljim od Hermesijanaktove poezije, zbog jednostavne lepote jezika i glatkoće stiha.[1] U nekim se fragmentima zapažaju etiološki elementi, što može ukazivati na vezu s Kalimahovim pesništvom, ali Fanoklov je jezik jednostavniji i neposredniji i ima više zajedničkog s Hermesijanaktom.[2]
Pretpostavlja se da je svaka ljubavna epizoda u pesmi bila uvedena izrazom ē' hōs (ἠ' ὡς = "ili kao što on"), oponašajući tako izraz ē' hoiē (ἢ οἵη = "ili kakva je"), koji se iznova ponavlja u pesmi Katalog žena, koja se u antici pripisivala Hesiodu.[2]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Smith 1867, s.v. Phanocles
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Hornblower & Spawforth 2003, s.v. Phanocles
- ↑ Plutarh, Gozbeni razgovori, 671.
- ↑ Kliment Aleksandrijski, Stromata, VI, str. 485. (en); Protreptik, II, 38, 2 (str. 14).
- ↑ Laktancije, argument uz drugo pevanje Ovidijevih Metamorfoza.
- ↑ Đurić 1990, str. 67
Literatura[uredi | uredi kod]
- Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003). The Oxford Classical Dictionary. New York: Oxford University Press.
- Smith, Philip (1867), „Phanocles”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston