Fair Share

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Fair Share (en. pravičan udio) je prvi projekat slobodne muzike u Srbiji, i zastupnik za Srbiju globalne platforme za slobodnu muziku Jamendo.[1]

Fer Šer je registrovan kao društvo za „individualno ostvarivanje autorskih i srodnih prava“ umesto standardne „zaštite“ koje nude izdavači i kolektivne organizacije.[2] Bavi se demistifikacijom srbijanske muzičke industrije i sistema kolektivnog ostvarivanja prava, kao i pružanjem raznih usluga muzičarima.[1] Sedište je u Beogradu.

Fair Share projekat funkcionira po principu pravične raspodele prihoda od muzike korišćenjem informacionih tehnologija.[1] Zasnovan je na Copyleft modelu.

Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

Republika Srbija jedna je od retkih država u Evropi u kojoj su ugrožena autorska prava muzičara čije se pesme naočigled miliona javno emituju. Apsurd predstavlja činjenica da su ta autorska prava najviše ugrožena upravo od dve organizacije koje treba da štite autore i njihov rad – SOKOJ-a i OFPS.[3] Ove dve organizacije godinama unazad mnogim autorima koji pripadaju mlađoj generaciji i novom talasu na domaćoj sceni ili nisu isplaćivali novac ili su nadoknade bile mizerne.[3]

15. jula 2010. grupa bendova i muzičkih autora uz podršku stručnjaka u oblasti autorskih prava osnovala je Fer Šer, privredno društvo za individualnu zaštitu autorskih i srodnih prava. Fer Šer objedinjuje autore i korisnike njihovih dela (ugostiteljske, trgovinske i zanatske radnje) koji su nezadovoljni dosadašnjom saradnjom sa organizacijama SOKOJ i OFPS.[4]

Naime, u Srbiji sve ugostiteljske, trgovinske i zanatske radnje u kojima se sluša muzika obavezno plaćaju mesečnu taksu (tzv. “muzički dinar”), za koju mnogi smatraju da je previsoka i "da ugrožava likvidnost i opstanak brojnih preduzeća".[5] Nezadovoljna preduzeća su 22. decembra 2010. godine organizovala akciju "Zamrzavanje muzike" u 30-ak gradova Srbije, isključujući muziku na ceo dan u znak protesta protiv visokih tarifa SOKOJ-a i OFPS. Akcija je ponovljena i 25. januara 2011. u još većem obimu.[5] Nakon višemesečnih protesta Unije preduzetnika i pokušaja da se pronađe rešenje za problem visokih taksi za muziku, neki od njih su obustavili plaćanje SOKOJ-u i prešli na alternativni model Fair Share-a. Kao reakcija, iz SOKOJ-a je stiglo upozorenje da “sklapanje ugovora s tom agencijom - FerŠerom - nikoga ne oslobađa obaveze plaćanja naknade kolektivnoj organizaciji”. No, nezadovoljni postojećim stanjem, predstavnici preduzetničkih udruženja i regionalnih privrednih komora pružili su nedvosmislenu podršku nastojanjima Fer Šera i naglasili da je “saradnja između preduzetnika i autora muzike koji su takođe nezadovoljni jedini način da dođe do promena”.[6]

Pored podrške u redovima Unije preduzetnika, koji predstavljaju korisnike muzike, udruženje Feršer ima podršku i među samim muzičarima i autorima. Povodom međunarodnog dana autorskih prava i intelektualne svojine 2011. godine organizovan je prvi u nizu Fair Share festivala, na kojem su učestvovali: Kandžija, S.A.R.S., Negativ, Pero Defformero, Ajs Nigrutin, Damjan od Resnika, Discord, Dub Rebellion, Xanax i mnogi drugi.[7][8]

Obilježja[uredi - уреди | uredi izvor]

Osnovna obilježja FairShare sistema su:[1]

FairShare je zasnovan na principima copyleft-a i kompatibilan sa Creative Commons licencama.
  • Dosledno poštovanje volje muzičkih autora u pogledu načina korišćenja njihovih dela, zasnovano na principima copyleft-a i individualnog ostvarivanja prava.
  • Autori ostaju nosioci svojih prava obzirom da Fair Share ne zahteva prenos ili ustupanje prava.
  • Neisključivost, neekskluzivnost u odnosu na druge slične agencije, izdavače i/ili kolektivne organizacije.
  • Potpuna sloboda definisanja ugovornih odnosa i kompatibilnost sa Creative Commons licencama.

Primenom ovog modela dolazi do naizgled paradoksa: "niže cene muzike – veća zarada muzičara", što se postiže izravnim odnosom autora sa korisnicima njihove muzike[1] po principu da korisnici budu zadovoljni prihvatljivom cenom i izborom muzike, a autori naknadom dobijenom po osnovu korišćenja muzike.[2] Na ovaj način se zaobilazi uključivanje u sistem kolektivne naplate, u kojem visoke procente uzimaju od države ovlaštene agencije koje posluju bez konkurencije.

Veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]