Evropski prostor visokog obrazovanja

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Logo inicijative za zajednički prostor.

Evropski prostor visokog obrazovanja je inicijativa formalno pokrenuta 12. marta 2010. godine na Ministarskoj konferenciji u Budimpešti i Beču u povodu 10 godina od pokretanja Bolonjskog procesa.

Glavni cilj Bolonjskog procesa, formulisan u Bolonjskoj deklaraciji, bio je da se oformi evropski prostor visokog obrazovanja kroz stvaranje uporedivih, kompatibilnih i koherentnih sistema visokog obrazovanja u Evropi. Deklaracijom iz Budimpešte i Beča formalno je i stvoren Evropski prostor visokog obrazovanja.

Evropski prostor visokog obrazovanja je vrlo široka inicijativa otvorena za sve države na kontinentu, a ne samo za države koje su članice Evropska unija. Jedan od ciljeva kreatora inicijative je bio i da se intenzivira saradnja među institucijama visokog obrazovanja širom kontinenta kao i da se omogući akademsku mobilnost za studente i akademske delatnike.[1] Cilje je bio i osnaživanje međunarodne konkurentnosti evropskih univerziteta u odnosu na univerzitete u drugim delovima sveta.[1]

Ukupno 48 zemalja[2] je deo Evropskog prostora visokog obrazovanja, uključujući i države kao što su Rusija, Turska, Azerbejdžan, Armenija, Gruzija, Kazahstan, ostale evropske zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, sve zemlje članice EU, zemlje Zapadnog Balkana, zemlje članice EFTA-e, Andora, Vatikan i Grenland kao deo Danske. San Marino i Monako, iako članice Saveta Evrope, nisu deo Evropskog prostora visokog obrazovanja iako u njemu načelno mogu da učestvuju. Kandidature nečlanica Saveta Evrope za sudelovanje u zajedničkom prostoru, a koje su došle od strane Izraela, Kirgistana, Kosova i Turske Republike Severni Cipar, su odbijene. Nemačka zajednica u Belgiji odlučila je ostati van procesa zbog nepostojanja institucija visokog obrazovanja pod njezinom jurisdikcijom.

Prva inicijativa za stvaranje zajedničkog prostora došla je 1998. godine od strane vlada Nemačke, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva koje su te godine potpisale takozvanu Deklaraciju iz Sorbonne, da bi iduće godine započelo i stvaranje zajedničkog kontinentalnog prostora.

Zemlje učesnice[uredi - уреди | uredi izvor]

Zemlje učesnice (plava) i zemlje koje mogu da učestvuju (narandžasta).
Grupa inostranih studenata čeka na registraciju ispred policijske stanice u Trondheimu u Norveškoj.
Emisija o studijima u inostranstvu u drugim zemljama Evrope.
Studentske demonstracije protiv Bolonjskog procesa.

Ministarske konferencije[uredi - уреди | uredi izvor]

Prva ministarska konferencija u procesu stvaranja zajedničkog prostora bila je Konferencija u Sorboni koja je rezultirala istoimenom deklaracijom iz 1998. godine. 1999. godine potpisana je Bolonjska deklaracija koju je od zemalja bivše Jugoslavije u tome trenutku potpisala jedino Slovenija. Zaključni Communiqué ili Izjava iz Praga iz 2001. povećao je broj članica na 33 među kojima je bila i Hrvatska. Sledeća ministarska konferencija održana je 2003. godine u Berlinu na kojoj je broj članica povećan na 40, među kojima su bile i Bosna i Hercegovina, Republika Makedonija i Srbija i Crna Gora (čije je članstvo nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbija nasledila sukcesijom). Konferencija 2005. godine rezultirala je Izjavom iz Bergena koja je isticala važnost dostupnosti visokog obrazovanja i osnaživanja atraktivnosti evropskog obrazovnog sistema u drugim delovima sveta. Izjava sa Konferencije iz Londona povećala je broj zemalja članica na 46 primanjem Crne Gore. 2009. održana je i konferencija u povodu 10 godina procesa koja je rezultirala Deklaracijom o Bolonjskim politikama kao i Izjavom iz Louvain-la-Neuve-a koje su dale smernice za sledećih deset godina i za dovršetak Bolonjskog procesa. Procedura predsedanja procesom je izmenjena. Dok je do tada proces vodila zemlja koja bi u tome trenutku predsedavala i Evropskom unijom, od 2009. dve su zemlje za to bile zadužene, jedna članica EU i jedna nečlanica idući abecednim redom. 2010. godine Deklaracijom iz Budimpešte i Beča formalno je i stvoren Evropski prostor visokog obrazovanja. Iste godine Kazahstan je postao deo prostora. Nakon ove deklaracije donešena je i strategija razvoja do 2020. godine. 2012. ministarska konferencija organizovana je u Bukureštu.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]