Prijeđi na sadržaj

Eumel iz Korinta

Izvor: Wikipedija
Za ostale upotrebe, v. Eumel (razvrstavanje).

Eumel iz Korinta (starogrčki: Εὔμηλος ὁ Κορίνθιος, 8–7. vek pne.), sin Amfilitov, bio je polulegendarni starogrčki pesnik,[1] pripadnik plemićke porodice Bakhijadâ, koja je vladala Korintom sve do 657. pne.[2]

Prema antičkim vestima, njegovo je glavno delo bila epska Korintska pesma, u kojoj je opevao mitsku prošlost svoga grada.[3] Ta je pesma kasnije prerađena u prozu, pa u 2. veku naše ere Pausanija piše: "Eumel, Amfilitov sin, jedan iz roda takozvanih Bakhidâ, za koga se priča da je sastavljao epove, kaže u Istoriji Korinta, ukoliko je ova istorija doista njegovo delo, da se najpre u ovom kraju nastanila Efira, Okeanova kći".[4]

Eumel je napisao i Europiju, gde je obradio mit o Europi, ćerki feničanskoga kralja Agenora,[3] a možda i razne legende iz tebanskog ciklusa.[5] Pripisivala mu se i epska pesma Bugonija, koja je poznata samo po naslovu;[3] jedni smatraju da se bavila pčelama (starogrčki: βουγόναι, βουγενεῖς),[1] dok drugi drže da se njena tematika ne može odrediti[5], odnosno da se možda radi o alternativnom naslovu za Europiju.

Neki autori pripisivali su Eumelu i Titanomahiju, pesmu čijim se autorom ponekad smatrao i Arktin iz Mileta.[6]

Eumel se smatrao autorom i jedne znamenite prosodije, tj. ophodne pesme, koju se u heksametrima[3] sastavio za Mesenjane kad su slali žrtvu u Apolonovo svetilište na Delosu (προσόδιον ἐς Δῆλον):[1] "Za kraljevanja Finte, Sibotinog sina", piše Pausanija, "Mesenjani su prvi put poslali Apolonu na Delos žrtvu i muški hor; ophodnu pesmu u čast bogu sročio im je Eumel i ona je, kako se veruje, jedina njegova izvorna pesma".[7]

Sholijast uz Pindarovu 13. olimpijsku odu Eumelu pripisuje autorstvo kikličkog epa Povratak (Νόστοι), koja je opevala povratak (νόστος) Grkâ iz Troje, i pri tom pesnikovo ime pogrešno beleži kao Eumolpo.[1]

Eumelovo delovanje obično je smeštano u period između 760. i 740. pne.[5] Prema Martinu Westu, epske pesme koju mu se pripisuju verovatno su nastale krajem sedmog i u šestom veku pne.,[8] dakle kasnije od vremena u koje su Grci obično smeštali Eumela.[9]

U autentičnost i starost navedenih dela i dalje se ozbiljno sumnja.[5]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Eumelus (3).
  2. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Bacchiadae.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd, 1991, str. 142.
  4. Pausanija, Opis Helade, II, 1, 1.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Simon Hornblower & Antony Spawforth, The Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., 2003, s.v. Eumelus.
  6. Atenej, Deipnosophistae, I, 40, VII, 5.
  7. Pausanija, Opis Helade, IV, 1, 1.
  8. M. L. West, "Eumelos: A Corinthian Epic Cycle?", The Journal of Hellenic Studies 122 (2002), str. 109–133. Ispitujući sačuvane fragmente West sugeriše da je on navođen kao autor nekih od drevnih epova jednostavno zato što je njegovo ime Grcima bilo jedno od retkih istorijski osvedočenih imena drevnih pesnika.
  9. Evsevije iz Cezareje smatra Eumela savremenikom Arhije, takođe članaka porodice Bakhijada, koji je oko 734. pne. predvodio osnivanje korintske kolonije Sirakuze (West 2002, str. 109 i napomena 3).