Ernst von Bergmann
Ernst fon Bergman | |
Rođenje | 18.12. 1836 Riga |
---|---|
Smrt | 25.3. 1907. Visbaden |
Prebivalište | Srbija |
Polje | hirurgija |
Institucija | Profesor na katedri za hirurgiju u Berlinu |
Alma mater | Univerzitet u Tartuu |
Poznat po | „Otac asepse“, hirurškim instrumentima |
Jedan od utemeljivača neurohirurgije i sterilizacije |
Ernst Gustav Benjamin fon Bergman (nem. Ernst Gustav Benjamin von Bergmann; 18.12. 1836 — 25.3. 1907) je bio profesor na katedri za hirurgiju u Berlinu, jedan od najvećih hirurga svog vremena i prvi lekar koji je uveo u medicinsku praksu asepsu.[1] Ernst fon Bergman je bio vodeći nemački hirurg ne samo zbog svojih hirurških i naučnih dostignuća u oblasti asepse i ratne hirurgije, već i zbog njegovog, predanog, angažovanja u medicinskim istraživanjima nastavi i mnogobrojnim medicinskim društvima. Kao dostojan naslednik Bernhard-a von Langenbec-a on je istovremeno i veoma uspešno obavljao više dužnosti; profesora hirurgije na Univerzitetskoj bolnici u Berlinu (25 godina), predsednika Nemačkog društva za hirurgiju i profesora na Medicinskoj i hirurškoj vojnoj akademiji (na osnovu ukaza cara Vilhelma I).[2]
Ernst fon Bergman je rođen 18. 12. 1836. u Rigi (danas Letonija), od oca Ričarda fon Bergmana Richard von Bergmann (1805—1878), župnik u Rugi i Berte Kriger Bertha Krueger (1816—1877). Dva puta se ženio, a sa drugom ženom rodio mu se sin poznati nemački internista Gustav fon Bergman (1878—1955).[1] Kako nije uspeo da dobije dozvolu cara da upiše Bogoslovski fakultet Bergman je 1854 upusao studije medicine i iste završio na Univerzitetu u Dorpatu 1860. sa tezom iz farmakologije (nem. De balsami copaivae cuberbarumque in urinam transitu). Po završetku studija Bergman je nastavio je da radi u Dorpatu kao asistent Georga Adelmanna (1811–1888), sa kojim se mnogo bavio eksperimetalnim istraživanjima (embolizama, sklopetarnih i eksplozivnim povreda). Habilitirao se 1863. sa tezom o masnoj emboliji.[3]
Inspirisan delima Pirogova, Bargman 1866 učestvuje kao dobrovoljac u austrijsko-pruskom ratu, u kome je posle bitke kod Kenigsberga radio u pruskom lazaretu. Nakon ovog rata Bergman učestvuje u još dva; nemačko-francuskom (1870—1871) i rusko-turskom 1877, u kojima je stekao bogato iskustvo u hirurškom lečenju ratnih povreda.
Ernst fon Bergman je imenovan za profesora fakulteta. 1871. Kao profesor obavljao je dužnosti; šefa hirurgije na univerzitetima u Dorpatu (1871–1878), Vircburgu (1878–1882) i Berlinu (Charité, 1882–1907).[4][5] Posle penzionisanja Langenbeka, kandidati za njegovo mesto u berlinskom Charitéu, (verovatno najpoznatijem hirurškom centru tog doba), bili su pored Bergmana i Franz King iz Getingena i Vincenz von Czerny iz Hajdelberga, ali za naslednik B. von Langenbecka na katedri hirurgije u Berlinu, imenovan je Ernst fon Bergman (kao jedan od najvećih hirurga svog vremena).
Posle više „napada“ kolitisa (zapaljenja debelog creva), Bergman je umro 25. marta 1907. u Visbadenu od peritonitisa (zapaljenja trbušne maramice). Sahranjen je na groblju u Potsdamu.
„Bergman je bio izuzetan operator, a njegovu hiruršku karijeru obeležilo je shvatanje hirurgije kao nauke.“ Niz eksperimentalnih istraživanja Bergman je primenio u kliničkoj praksi. Nekoliko godina, pre istraživanja i otkrivanja mnogih bakterija, intenzivno se bavio istraživanjima infekcije rane i osteomijelitisa. Posebno su bila značajna Bergmanova istraživanja u neurohirurgiji, ratnoj i opštoj hirurgiji, onkologiji, abdominalnoj hirurgiji i laringologiji. [n 1][6]
„Bergman je u Dorpatu, sa svojim asistentom Kramerom, sproveo niz eksperimenata na psima. Posebno su proučavali odnos intrakranijalnog pritiska, arterijskog i venskog pritiska i utvrdili su, ubrizgavanjem želea, da dolazi do porasta arterijskog pritiska uz usporenje pulsa, a mereći intramoždani venski pritisak, utvrdili su mehanizam kasnije poznat kao Kušingov refleks“.[n 2]
Zahvaljući brojnim eksperimentnim istraživanjima i ratnim iskustavima Bergman je postao jedan od utemeljivača intrakranijalne neurohirgije,[7] 29.[8] ali i jedan od inicijatora primene antisepse (1877) i asepse (sterilizacija, 1886). Zato se u stručnim krugovima naziva „ocem asepse“.
Bergman je obavljao dužnost predsednika nemačkog udruženja hirurga (od 1888 do 1890, 1896 i 1900), a od 1902 je bio njihov počasni član.
- ↑ 1,0 1,1 Gustav von Bergmann Biography: na whonamedit.com
- ↑ Czymek R, Düsel W. On the centennial of Ernst von Bergmann's death. Chirurg. 2007 Mar;78(3):265-8, 270-2.
- ↑ Petković S. Bukurov S. Hirurgija. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb 1987:2-16.
- ↑ Zimmermann M. Life and work of the surgeon Ernst von Bergmann (1836–1907), long-term editor of the "Zentralblatt fur Chirurgie". Zentralbl Chir 2000; 125(6): 552–60. (German)
- ↑ Arnold H. German neurosurgery in the first half of the 20th century. Zentralbl Neurochir 2001; 62(1): 15–8.
- ↑ Ignjatović M. Velikani ratne hirurgije − 3. deo, Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 283–295
- ↑ Hanigan WC, Ragen W, Ludgera M. Neurological surgery in the nineteenth century: the principles and techniques of Ernst von Bergmann. Neurosurgery 1992; 30(5): 750–7.
- ↑ Buchfelder M. From trephination to tailored resection:neurosurgery in Germany before World War II. Neurosurgery 2005; 56(3): 605–13
- „Das putride Gift und die putride Intoxication“, Dorpat, 1868.
- „Die Resultate des Gelenkresectionen“, Giessen, 1874.
- „Die Diagnose der traumatischen Meningitis.“ – Volkmann’s Sammlung, klin. Vortr., 1876, No. 101, 837.
- „Kopfverletzüngen“. – Pitha’s Handbuch, 1873, Bd. iii, Abt. 1.
- „Die Behandlung der Schusswunden der Kniegelenks im Kriege“, Stuttgart, 1878, 274, 1.
- „Die Lehre von den Kopfverletzungen.“ – Billroth und Leuke: Deutsche Chirurgie, 1880, Lief. 30.
- „Die Hirnverletzungen.“ – Volkmann’s Sammlung, 1881, No. 190.
- „Die Erkrankungen der Lymphdrüsen.“ – Gerhardt’s Kinderkrankheiten, 1882, Bd. vi, Abt 1.
- „Die isolerten Unterbindungen der Vena femoralis communis.“ – Würzburg Universität Festschrift, 1882, Bd. i.
- Von Bergmann, E, und O Angerer: „Das Verhältniss des Ferment-intoxication zur Septicæmie.“ – Würzburg Universität Festchrift, 1882.
- „Die Schicksale der Transfusion im letzten Decennium“, Berlin, 1883.
- „Die chirurgische Behandlung von Hirnkrankheiten.“ – v. Langenbeck’s Arch., 1888, 36, 2 Auf., 1889; 3 Auf., 1899.
- „Die chirurgische Behandlung der Hirngeschwülste.“ – Volkmann’s Sammlung, N.F. 200, C 57.
- „Die Behandlung der Lupus mit dem Koch’schen Mittel.“ – Volkmann’s Sammlung, N.F., 22, C 7.
- Anleitung zur aseptischen Wundbehandlung von Dr. C. Schimmelbusch. Mit einem Vorwort des Herrn Geheimrath Professor E. von Bergmann, Berlin, 1892.
- Von Bergmann, Von Bruns, und Von Mikulicz:–Handbuch der praktischen Chirurgie, 1902. Arch. f. klin. Chir., 1906, Bd. lxxxi, Th. I, II.
Greška u referenci: Oznake <ref>
postoje za skupinu imenovanu kao "n", ali nema pripadajuće oznake <references group="n"/>