Elije Dionisije
Ne treba izjednačavati sa Elijem Meridom, grčkim gramatičarem koji se takođe ponekad naziva Aticistom.
Elije Dionisije (grčki: Αἴλιος Διονύσιος) bio je starogrčki retor, gramatičar i muzikolog, koji je živeo u doba cara Hadrijana.[1] Prema Sudi, bio je veoma vešt muzičar i napisao je nekoliko spisa o muzici i njenoj istoriji[2] Uglavnom se pretpostavlja da je bio potomak starijeg Dionisija Halikarnašanina, autora Rimskih starina (istorije Rima od osnivanja do polovine 3. veka pne.), pa se stoga ponekad naziva i Dionizije Halikarnašanin Mlađi.
O njegovom životu ništa se drugo ne zna. U antici su mu se pripisivala ova dela, koja su danas sva izgubljena:
- Atičke reči (Ἀττικὰ ὀνόματα, 5 knjiga), delo posvećeno nekom Skimnu. Fotije pohvalno govori o koristi ovoga dela i kaže da je sam Elije Dionisije priredio dva izdanja, od kojih je drugo predstavljalo značajno poboljšanje u odnosu na prvo.[3] Čini se da su u Fotijevo doba (9. vek) još uvek postojala oba izdanja. Izgleda da je zbog ovoga dela Elije Dionisije ponekad nazivan nadimkom "Aticista".
- Istorija muzike (Μουσικὴ ἱστορία, 36 knjiga), gde "priča o sviračima na aulosu i na kitari te o svim vrstama pesnika".[2]
- Traktati o ritmu (Ῥυθμικὰ ὑπομνήματα, 24 knjige). [2]
- Muzičko obrazovanje (Μουσικῆς παιδεία, 22 knjige.[2]
- Delo u 5 knjiga o tome šta je Platon rekao o muzici u svojoj Državi.[2][4]
- Johannes Meursius je smatrao da je Elije Dionisije autor i dela O nepromenljivim glagolima i enklitičkim rečima (Пερὶ ἀκλίτων ῥημάτων και ἐγκλινομένων λέξεων), koje je Aldo Manuzio tiskao u Veneciji 1496. u zbirci nazvanoj Horti Adonidis, ali za tu pretpostavku nema dokaza.[5][6]
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Aelius Dionysius.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Suda, s.v. Διονύσιος (Adler number: delta,1171).[mrtav link]
- ↑ Fotije, Biblioteka, Cod. 152
- ↑ Evdokija, p. 131
- ↑ Comp. Schol. Venet. ad Iliad. XV, 705
- ↑ Jean-Baptiste Gaspard d'Ansse de Villoison, Prolegom. ad Hom. Il. p. xxix