Elektronistagmografija
Elektronistagmografija | |
---|---|
Intervencija | |
ICD-9-CM | 95.24 |
MeSH | D004584 |
MedlinePlus | 003448 |
Elektronistagmografija (ENG) jedna je od metoda u oftalmologiji i otlogiji koja se zasniva na merenju pokreta očiju i nistagmusa tokom fiksacije pogleda očiju. Kao klinička dijagnostički metoda služi da otkrije nevoljne pokreta očiju koji su uzrokovanih stanjima kao što su; nistagmus, i vrtoglavica, testiranjem vestibularnog sistema.[1]
Elektonistagmografija je pre svega namenjena da meri pokrete očiju kako bi se ustanovilo koliko dobro u mozgu rade ova dva nerva:[2]
- Vestibularni nerv (osmi kranijalni nerv) koji ide od mozga do ušiju
- Okulomotorna nerv, koji ide od mozga do očiju.
Pripremu i neposredno merenje poželjno je izvesti u slabo osvetljenoj prostoriji. Ispitaniku pre početka testa treba omogućiti vreme u trajanju od 15 minuta da se on i njegove oči priviknu na uslove mraka i time postigne stabilan korneo-retinalni potencijal.
- Idealni uslovi
U idealnim uslovima prostorija za ENG trebalo da bude potpuno izolovana od svetlosti, tako da vestibularno indukovani pokreti oka (spontani nistagmus, vestibularni nistagmus) mogu biti izmereni u totalnom mraku sa otvorenim očima. Idealni uslovi su i ako se glava ispitanika imobiliše i time spreči mešanje signala.
- Kalibracija i merenje
Kalibracija i merenje fiksacije, sakada i glatkih pokreta očiju zahtevaju malu vizuelnu metu (najbolja je laserska meta) koja može biti projektovana na raznim pozicijama u horizontalnim i vertikalnim meridijanima vidnog polja.
Neki od faktora koji mogu uticati na kvalitet merenja su:
- Amplituda kornea-retinalnog potencijala raste i do 50% pri adaptaciji na mrak. Takođe pri promeni iluminacije (osvetljenja) potrebno je ponovo kalibrisati uređaj.
- Elektrode mogu registrovati neke neželjene signale, biopotencijale kao što su EKG, EEG iz frontalnog regiona mozga. To se rešava visoko-frekventnim filterima (30 Hz), mada ovi filteri mogu uticati na brzinu sakada.
- Pri horizontalnom merenju EOG-a treptaji mogu imitirati signal sakada ili čak nistagmus.
- ↑ Rudolf Sachsenweger (Hrsg.): Neuroophthalmologie. 3., überarbeitete Auflage. Thieme, Stuttgart, 1982, str. 66. i219, ISBN 978-3-13-531003-9
- ↑ Tilikete C, Pélisson D. Ocular motor syndromes of the brainstem and cerebellum. Curr Opin Neurol. 2008 Feb. 21(1):22-8.
- Stockwell CW. Incidence of ENG Abnormalities. Insights in Practice. 2000 May.
- Ganança MM, Caovilla HH, Ganança FF. Electronystagmography versus videonystagmography. Braz J Otorhinolaryngol. 2010 May-Jun. 76(3):399-403.
- Pietkiewicz P, Pepas R, Sulkowski WJ, Zielinska-Blizniewska H, Olszewski J. Electronystagmography versus videonystagmography in diagnosis of vertigo. Int J Occup Med Environ Health. 2012 Mar. 25(1):59-65.
- Thurtell MJ, Tomsak RL, Leigh RJ. Disorders of saccades. Curr Neurol Neurosci Rep. 2007 Sep. 7(5):407-16.
- Ramat S, Leigh RJ, Zee DS, Optican LM. What clinical disorders tell us about the neural control of saccadic eye movements. Brain. 2007 Jan. 130:10-35.
- Salman MS, Sharpe JA, Lillakas L, Steinbach MJ. Square wave jerks in children and adolescents. Pediatr Neurol. 2008 Jan. 38(1):16-9.
- Epley JM. The canalith repositioning procedure: for treatment of benign paroxysmal positional vertigo. Otolaryngol Head Neck Surg. 1992 Sep. 107(3):399-404.
- Jacobson GP, Newman CW. Background and technique of caloric testing. In: Jacobson GP, Newman CW, Kartush JM, eds. Handbook of Balance Function Testing. Mosby-Year Book. 1993:56-192.
- Jacobson GP, Newman CW, Peterson EL. Interpretation and usefulness of caloric testing. In: Jacobson GP, Newman CW, Kartush JM eds. Handbook of Balance Function Testing. Mosby-Year Book. 1993:193-233.
- Lightfoot GR. The origin of order effects in the results of the bi-thermal caloric test. International Journal of Audiology. 2004. 43:276-282.
- Jacobson GP, Calder JA, Shepherd VA. Reappraisal of the monothermal warm caloric screening test. Ann Otol Rhinol Laryngol. 1995 Dec. 104(12):942-5.
- Daspit CP, Churchill D, Linthicum FH Jr. Diagnosis of perilymph fistula using ENG and impedance. Laryngoscope. 1980 Feb. 90(2):217-23.
- Asawavichiangianda S, Fujimoto M, Mai M, Desroches H, Rutka J. Significance of Head-Shaking Nystagmus in the Evaluation of the Dizzy Patient. Acta Otolaryngol (Stockh). 1999. Suppl 540:27-33.
- Hain TC, Spindler J. Head-Shaking Nystagmus. ENG Report. 1993 Jun. 77-80.
- Perez P, Llorente JL, Gomez JR, Del Campo A, Lopez A, Suarez C. Functional Significance of Peripheral Head-Shaking Nystagmus. Laryngoscope. 2004 Jun. 114:1078-1084.
- Park H, Shin J, Shim J. Mechanisms of Vibration-Induced Nystagmus in Normal Subjects and Patients with Vestibular Neuritis. Audiology and Neurotology. 2007. 12:189-197.
- Ohki M, Murofushi T, Nakahara H, Sugasawa K. Vibration-induced nystagmus in patients with vestibular disorders. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):255-8.