ELF eksperiment

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

ELF eksperiment (od 1999. do 2001.) je bio eksperiment skvotiranja velike zgrade u Amsterdamu i uspostavljanja raznih inicijativa inspirisanih filozofijom novog doba. Skraćenica ima sledeće značenje: E znači istraživanje i evolucija (Exploration i Evolution), L znači ljubav i svetlost (Love i Light), a F znači niti i frekvencije (Filaments i Frequencies).

To se sve dešavalo u vreme kada je holandska država iselila nekoliko poznatih skvotova, među kojima i čuveni Silo. Tri meseca posle otvaranja je vlasnik tužio skvotere sudu i dobio spor, a skvoterima je naloženo da u roku od mesec dana napuste zgradu. Skvoteri su odbili da idu i ostali su u zgradi još 2 i po godine, pre nego su najzad bili izbačeni.

Zgrada je bila potpuno nova, sa čitavim instalacijama (voda, struja, grejanje), ispravnim liftovima, automatskim vratima i prostranim ravnim krovom za žurke. Nalazila se u ulici Vlaardingenlaan br. 11. Čitava zgrada je imala nekoliko spratova sa ukupno 200 prostorija a nalazila se blizu amsterdamskog centra. Par nedelja posle skvotiranja, osnovana je ELF fondacija, čiji je zvanični cilj bio podsticanje i širenje moći Ljubavi i Svetlosti, putem kulturnih, društvenih i umetničkih aktivnosti (najčešće ogromnih žurki).

Unutar zgrade su postojali: magični restoran (gde je svako davao koliko može, a od priloga bi se kupovali sutrašnji obroci), čajdžinica, studio i umetnički prostor, prostor za uzgajanje marihuane i lekovitih biljaka i skajlab (Skylab) gde su se 24 časa dnevno održavale žurke.

Eksperiment je bivao uspešan – sa svih strana sveta su dolazili ljudi da žive neko vreme. Fondacija je ubrzo imala 20-ak volontera, pružala je besplatan smeštaj i dobar provod. Na vrhuncu eksperimenta, zgrada je bila naseljena ljudima iz 27 različitih zemalja.

Sve je bilo na nekomercijalnoj osnovi, ali ipak je bilo dovoljno novca da se odvoji na stranu, kada zgrada jednog dana bude iseljena, da ima sredstava da se projekat nastavi. Postojali su planovi da se jednog dana kupi zgrada iz koje niko ne bi mogao da ih izbaci.

Ali uskoro su problemi počeli da iskrsavaju. Zgrada je privlačila sve više i više ljudi bez ikakvih prihoda i sve više stanara nije bilo u stanju da priloži 100 eura mesečno, koliko je bilo dogovoreno da se daje za troškove vode, struje, grejanja i održavanja zgrade. Tako je jednog dana održan sastanak oko 30-ak stanara na kome je dogovoreno da više niko ne mora da daje mesečni iznos za troškove, jer je fondacija već zaradila dosta novca da se to pokrije (najviše se zarađiavalo organizovanjem žurki). Ubrzo nakon sastanka je zatraženo otvaranje sefa, u kome je bilo oko 7000 zadružnih eura. Ubrzo, žurke koje su se nekad pravile iz čistog zadovoljstva, postale su neophodno sredstvo pokrivanja računa.

Uskoro je kucnuo i čas iseljenja, u kasi nije bilo ni prebijene pare za nastavak projekta, a ljudi na čije ime su glasili računi za struju, vodu i grejanje, ostali su dužni hiljade eura.

Ipak, ELF eksperiment je ostao legenda, a oni koji su učestvovali u njemu i dalje puno pričaju o tome. Ceo eksperiment su obeležili “ljubav, droga i trens muzika”, a iza toga duboke veze i mnoga prijateljstva koja su uspostavljena za ceo život.

Kao što reče Ton “dete svetlosti”, inicijator eksperimenta: “ELF je bila najbolja, najgora, i sigurno najintenzivnija stvar koju sam ikad iskusio.”

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]