Dugi rat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dugi rat
Petnaestogodišnji rat u Mađarskoj
Segment Osmansko-habsburških ratova
Battle of Mezőkeresztes 1596.jpg
Datum 1591 / 1593 – 1606
Lokacija Mađarska, Vlaška, Balkan
Ishod Mir u Zsitvatoroku
Sukobljene strane
Habsburška Monarhija Austrija
 Sveto Rimsko Carstvo
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Habsburška Kraljevina Mađarska[1]
Flag of the Kingdom of Croatia (Habsburg).svg Kraljevina Hrvatska[2]
Flag of Bohemia.svg Kraljevina Češka
Flag of Transylvania before 1918.svg Kneževina Transilvanija
Šablon:Country data Vlaška
 Moldavija
Flag of the Cossack Hetmanat.svg Zaporoški kozaci
 Španija
Serbian Cross.svg Srpski hajduci
 Papinska Država
Šablon:Country data Republika Venecija
Šablon:Country data Elektorat Saksonija
Medici Flag of Tuscany.png Toskana
Flag of Shah Tahmasp I.svg Perzija
Cross Order of Saint Stephanus.jpg Vitezovi sv. Stjepana
Coat of arms of the House of Este (1471).svg Vojvodstvo Ferrara
Coat of arms of the House of Gonzaga (1433).svg Vojvodstvo Mantova
Republic of Dubrovnik Flag.png Dubrovačka Republika
Šablon:Country data Vojvodstvo Savoja
 Osmansko Carstvo
Gerae-tamga.svg Krimski Kanat
Nogajski Kanat
Komandanti i vođe
Rudolf II, svetorimski car
István Bocskai
György Thurzó

Hermann Christof von Russwurm
Giorgio Basta
Mihalj Hrabri
Starina Novak

Murad III
Mehmed III
Ahmed I
Sinan Paša
Hasan Predojević
Tiryaki Hasan Pasha
Damat Ibrahim Pasha
Lala Mehmed Pasha
Snage
95.000[3][4] 160.000–180.000[5][6]
Žrtve i gubici
nepoznati, teški nepoznati, teški

Dugi rat, također poznat kao Dugi turski rat, odnosno Trinaestogodišnji rat ili Petnaestogodišnji rat bio je oružani sukob koji se od 1593. do 1606. vodio na području Balkana, Centralne i Istočne Evrope između Osmanskog Carstva na jednoj, te koalicije kršćanskih država na čelu sa Svetim Rimskim Carstvom i dinastijom Habsburg na drugoj strani. Započeo je 1591. godine kao serija manjih čarki na tadašnjoj granici Habsburškog i Osmanskog Carstva, da bi eskalirao u veći sukob tek nakon neuspjeha osmanskih snaga da zauzmu Sisak 1593. godine. Rat, u kome su obje strane koristile vazalne kršćanske feudalce u današnjoj Mađarskoj i Rumunjskoj se najvećim dijelom vodio oko manjeg broja graničnih uporišta, a značajno je ekonomski iscrpio obje strane. Konačno je dovršen Mirom u Zsitvatoroku koji je granice uredio po načelu status quo ante bello, ali koga su Habsburgovci, zbog prestanka obaveze da plaćaju tadašnji danak Turcima i priznanja Rudolfa II za cara tumačili kao svoju diplomatsku pobjedu. Njime je na granici dva carstva uspostavljen relativan mir koji će potrajati skoro šest decenija.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Csorba, Csaba; János Estók and Konrád Salamon (1998). Magyarország Képes Története. Budapest: Hungarian Book-Club. ISBN 963-548-961-7.  62.-64. p.
  2. Csorba, Csaba; János Estók and Konrád Salamon (1998). Magyarország Képes Története. Budapest: Hungarian Book-Club. ISBN 963-548-961-7.  62.-64. p.
  3. Ervin Liptai: Magyarország hadtörténete I. 1984. ISBN ISBN 963-326-337-9
  4. Zsigmond Pach: Magyarország története 1526–1686, 1985. ISBN 963-05-0929-6
  5. Ervin Liptai: Magyarország hadtörténete I. 1984. ISBN ISBN 963-326-337-9
  6. Zsigmond Pach: Magyarország története 1526–1686, 1985. ISBN 963-05-0929-6

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]