Душан Анђелковић (писац)

Душан Анђелковић (Београд, 28. јул 1910. ‒ Београд, 6. мај 1997) био је српски и југословенски књижевник.

Биографија

Анђелковић је рођен у Београду, 28. јула 1910, од оца Димитрија и мајке Косаре. Одрастао је у Савамали (у "Три кључа", крај изнад некадашње Баре Венеције). У Београду је завршио гимназију, стручну школу Министарства финансија и Економски факултет. Радио је унутрашњости Србије, а после ослобођења 1944. године у синдикату, Издавачком предузећу "Рад" и Савезном извршном већу. У Четвртој београдској гимназији у Београду историју му је предавао Милош Црњански, а српски језик и књижевност Момчило Настасијевић, што је, по његовим речима, утицало да већ у шеснаестој години објави своју прву песму и да се касније посвети писању.

Пре Другог светског рата објављивао је песме по многим листовима и часописима, поред осталих у Летопису Матице српске и у Српском књижевном гласнику. Само мањи део тих песама обухваћен је првом објављеном збирком.

У романима обухвата бурно време од 1900. године до краја века и описује углавном Београд, нарочито део у којем је одрастао - крај око "Три кључа" у Савамали(сада Сарајевска улица), Бару Венецију и такозвану Лудничку башту, коју у својим романима сматра симболом живота.

Био је ожењен Маријом (1910-2005), са којом је имао децу Миливоја (1940) и Владимира (1946).

Дела

Поезија

• Вечно жито, збирка песама (издање аутора, Београд, 1938), COBISS.SR-ID 23753991 у Народној библиотеци Србије
• Зидови од сунца, збирка песама (Рад, Београд, 1958), COBISS.SR-ID 46665479 у Библиотеци Матице српске Србије и
• Брадати анђели, збирка песама (постхумно, Београд, 1997. године.

Романи

• Таван, роман (Отокар Кершовани, Ријека, 1963), COBISS.SR-ID 63399687 у Библиотеци Матице српске Србије;
• Деца и рибе, роман, (Отокар Кершовани, Ријека, 1965), COBISS.SR-ID 94135303 у Библиотеци Матице српске Србије;
• Путовања у Нови Сад, роман ( Матица српска, Нови Сад, 1977);
• Скок, роман (Слово љубве, Београд 1978), COBISS.SR-ID 11820039 у Библиотеци Матице српске Србије;
• Златно средиште света, роман (Матица српска, Нови Сад, 1989), ISBN 86-363-0139-4 (Брош.);
• Лудничка башта, роман (Књижевне новине, Београд, 1990, ISBN 86-391-0093-4 и
• Аписова ружа, роман (Српска књижевна задруга, Београд, 1992), ISBN 86-379-0346-0

Радио драме

• Велики играч, радио-драма (Радио Београд, емитована 14. 12. 1968 и 18. 08. 1969. године);
• Победник, радио-драма (Радио Београд, 1974) и
• Божанство, радио драма (постхумно, Радио Београд, лето 2005. године).

Дела у рукопису

У рукопису је оставио завршене рукописе: романе Мач истрошених корица, Бело доба, Смешећи се као Јапанац и Ноћне птице лепо певају; збирку приповедака Невидљива лица (или Невидљива љубав); радио-драме Камион већи него кућа и Бунтовник.

Награде

• На конкурсу Телеграма, Загреб, 1963. године за роман Таван;
• На конкурсу Телеграма, Загреб, 1965. године за роман Деца и рибе;
• На конкурсу Радио Београда 1974. године за радио-драму Победник;
• Награда „Душан Баранин“ Српске књижевне задруге 1992. године за роман Аписова ружа.

Литература

Милутин Срећковић: Лудничка башта - библиотека Књижевне новине (Књижевна новинеБеоград, 1990);
Љиљана Шоп: Аписова ружа ((Српска реч, 1995. године);
Марко Недић: Аписова ружа (Књижевна новине, бр.892 од 15. септембра 1994. године);
Марко Недић: Ненаметљиви романсијер Београда ((Књижевна новине бр. 954 од 15. јуна 1997. године.

Спољашње везе

Био-библиографија, поезија, изводи из критика, веза за изводе из романа на Амика.рс Душан Анђелковић http://www.amika.rs/Biblioteka/DusanAndjelkovic.htm];