Dragomir Milošević

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dragomir Milošević
Nema slobodne slike
Dragomir Milošević pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju
Rođen/a 4. februar 1942. (1942-02-04) (dob: 77)

Dragomir Milošević (Murgaš kod Uba, 4. 2. 1942) je general u penziji Vojske Republike Srpske. Osuđen je na 29 godine zatvora za kršenje zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti za vreme opsade Sarajeva, po pet tačaka optužnice, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Karijera i opsada Sarajeva[uredi - уреди | uredi izvor]

Milošević je bio oficir Jugoslovenske narodne armije do 1992. godine. Nakon proglašenja nezavisnosti Bosne i Hercegovine i delimičnog povlačenja JNA iz nje, maja 1992, Miloševićeva jedinica postaje Sarajevsko-romanijski korpus koji od tada pripada Vojsci Republike Srpske. Oko 10. 8. 1994, Milošević preuzima komandu nad tim korpusom koji broji 10 brigada sa oko 18.000 vojnika od Stanislava Galića i ostaje na tom položaju do kraja rata, novembra 1995.[1]

Za vreme opsade Sarajeva, Sarajevsko-romanijski korpus bombardovao je grad i dejstvovao snajperima po njemu, usled čega je izginulo više hiljada civila. Pod Miloševićevom komandom, grad je granatiran, civili su ubijani snajperom, a za bombardovanje su korišćene i izmenjene avionske bombe.

Najgorim pojedinačnim zločinom za vreme opsade, počinjenim za vreme Miloševićevog komandovanja, smatra se bombardovanje pijace Markale u Sarajevu 28. avgusta 1995. u kojem su poginula 34 civila, a još 78 ih je ranjeno. Iako su srpske vlasti u početku odbijale da priznaju odgovornost za bombardovanje (što je bio slučaj i sa prvim bombardovanjem iste pijace, 1994. godine), na suđenju Miloševiću je dokazano da je granata kalibra 120 -{mm}- koja je pala na pijacu ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske.[2]

Suđenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Međunarodni krivični sud je podigao optužnicu protiv Dragomira Miloševića 24. 4. 1998. Optužnica je proširena 1999. i 2006. godine[3] i sadržala je sedam tačaka:

  1. terorizam, kršenje zakona i običaja ratovanja;
  2. ubistvo, zločin protiv čovečnosti;
  3. nehumana dela, zločin protiv čovečnosti;
  4. nezakoniti napad na civile, kršenje zakona i običaja ratovanja;
  5. ubistvo, zločin protiv čovečnosti;
  6. nehumana dela, zločin protiv čovečnosti;
  7. nezakoniti napad na civile, kršenje zakona i običaja ratovanja.[2]

Milošević se skrivao do 3. 12. 2004, kada se predao vlastima Srbije koje su ga istog dana predale Međunarodnom sudu. Četiri dana kasnije, u svom prvom pojavljivanju pred sudom, Milošević se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.[4]

Suđenje, kojim je predsedao sudija Petrik Robinson, počelo je 11. 1. 2007, a završne reči su iznesene 9. i 10. oktobra.[3] Presudom izrečenom 12. decembra 2007, odbačene su tačke 4 i 7, a Milošević je za ostalih pet tačaka optužnice osuđen na 33 godine zatvora.[2] Nakon podignute žalbe, kazna mu je smanjena na 29 godina.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Trial Watch: Dragomir Milošević
  2. 2,0 2,1 2,2 Međunarodni krivični sud za SFRJ - Sažetak presude Dragomiru Miloševiću
  3. 3,0 3,1 Međunarodni krivični sud za SFRJ - Informacije o slučaju -{IT-98-29/1}-
  4. B92 - Dragomir Milošević kriv za Sarajevo

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]