Дражевац (Алексинац)
- Za ostale upotrebe, v. Дражевац (razvrstavanje).
Дражевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Општина | Алексинац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1188 |
Положај | |
Координате | 43°26′35″N 21°47′12″E / 43.443166°N 21.786666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 232 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 18223 |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | AL |
Координате: 43° 26′ 35" СГШ, 21° 47′ 12" ИГД
Дражевац је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1188 становника (према попису из 1991. било је 1162 становника).
Географске одлике[uredi | uredi kod]
Дразжевац се налази уз ауто-пут Београд Ниш, на пола пута од Алексинца до Ниша. Геостратешки положај Дражевца је одличан. Налази се између важних европских трансвезала, јужне пруге и Коридора 10.
Удаљеност Дражевца од Алексинца је 13 km, а од Ниша 17 km.
Дражевац има и развијену инфраструктуру која се састоји од: Дома културе, основне школе, спортских терена, амбуланте, ветеринарске станице, млина за млевење пшенице, ресторана, дискотека, кафића.
Простире се у равничарском пределу реке Јужне Мораве која протиче недалеко од села. Окружен је планинама Јастребац и Озрен са највишим врхом Лесковик -1174 метара.
Клима[uredi | uredi kod]
Дражевац припада појасу умерено-континенталне климе. Клима је под утицајем континенталних ваздушних струјења, нарочито оних из правца запада, истока и југа. Температура ваздуха је врло значајан климатски елемент од ког доста зависе остали климатски елементи. Температура ваздуха показује велику устаљеност, разлике у току дана и ноћи, као и разлике прем годишњем добу су умерене. Највише мразних дана има у јануару (просек 24), а тропских дана када је температура већа од 30˚C просечно има највише у јулу и августу.
Привреда[uredi | uredi kod]
Основна привредна делатност села је пољопривреда (повртарство).
Култура[uredi | uredi kod]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Дражевац живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (44,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.150 | 96,80% | ||
Роми | 28 | 2,35% | ||
Хрвати | 1 | 0,08% | ||
Руси | 1 | 0,08% | ||
Бугари | 1 | 0,08% | ||
непознато | 6 | 0,50% |
м | ж | |||
? | 5 | 7 | ||
80+ | 15 | 31 | ||
75-79 | 31 | 36 | ||
70-74 | 44 | 47 | ||
65-69 | 52 | 42 | ||
60-64 | 35 | 34 | ||
55-59 | 32 | 30 | ||
50-54 | 48 | 46 | ||
45-49 | 45 | 42 | ||
40-44 | 39 | 27 | ||
35-39 | 32 | 32 | ||
30-34 | 42 | 46 | ||
25-29 | 34 | 24 | ||
20-24 | 24 | 32 | ||
15-19 | 35 | 26 | ||
10-14 | 30 | 31 | ||
5-9 | 29 | 40 | ||
0-4 | 19 | 24 | ||
просек | 44.2 | 44.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 513 | 120 | 332 | 50 | 11 | - |
Женски | 502 | 61 | 327 | 95 | 15 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 371 | 234 | - | 1 | 29 | 1 | 38 | 12 | - | 21 |
Женски | 233 | 182 | - | - | 11 | - | 3 | 9 | 1 | 1 |
Оба | 604 | 416 | - | 1 | 40 | 1 | 41 | 21 | 1 | 22 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 1 | 9 | 1 | 4 | 5 | - | 1 | 11 | |
Женски | - | - | 2 | 7 | 13 | 2 | - | - | 2 | |
Оба | 3 | 1 | 11 | 8 | 17 | 7 | - | 1 | 13 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9