Doticaj (budizam)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Ticanje ili doticaj (sanskrit: sparśa, pali: phassa) je budistički pojam koji označava susret čula, predmeta i svesti o opa­ženom.[1][2] Doticaj nastaje na osnovu čula, i jedan je od niza uslova koji vode nastanku patnje.

Ne označava fizički kontakt, već jedan od sastojaka svesti. Ovako se definiše u pali kanonu: "Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste doticaj. Sa doticajem kao nužnim uslovom nastaje i osećaj." (MN 18). [3]

Budino učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Doticaj kao preduslov oseta[uredi - уреди | uredi izvor]

Buda je podučavao da je ticanje razlog na osnovu kog nastaju osećaji. Tako, dok doticaj postoji, osećamo zadovoljstvo ili bol, a prestankom doticaja njime stvoren osećaj takođe prestaje, stišava se:

Wikiquote „Baš kao što se trljanjem i trenjem dva štapa rađa toplota i pali vatra, a odmicanjem i razdvajanjem ista ta dva štapa ista ta toplota prestaje, stišava se, isto je i sa čulnim kontaktom koji osećamo kao zadovoljstvo... kao bol... kao ni prijatan ni bolan osećaj... I tada uviđamo: ‘Prestankom istog tog čulnog kontakta koji osećam kao ni prijatan ni bolan, i njime stvoreni ni prijatan ni bolan osećaj takođe prestaje, stišava se’.[4]

Obzirom da doticaj nastaje na osnovu šest čula, on je šestovrstan: može biti proizveden putem pet fizičkih čula i uma.[5]

Doticaj kao preduslov svesti[uredi - уреди | uredi izvor]

Buda je tvrdio da svest ne nastaje automatski na osnovu čula, već je neophodno i ticanje sa naše strane:

Wikiquote „Ako oblici ne ulaze u vidno polje, niti postoji ticanje, tada se ne javlja svest o viđenom. Ako oblici ulaze u vidno polje, ali ne postoji ticanje, ni tada se ne javlja svest o viđenom. Ali kada oblici ulaze u vidno polje, i postoji ticanje, onda se javlja odgovarajuća vrsta svesti.[6]

Doticaj kao preduslov patnje[uredi - уреди | uredi izvor]

Buda je takođe tvrdio da je doticaj razlog na osnovu kog nastaje patnja:

Wikiquote „Ja kažem da patnja nastaje iz nekog razloga. Taj razlog jeste doticaj. Stoga, kad neki askete i sveštenici tvrde da je svako tvorac vlastite patnje, drugi da je naša patnja tuđe delo, treći da je patnja i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno - u svakom od tih slučajeva nemoguće je da bude doživljena bez doticaja.[7]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Guenther, Herbert V. & Leslie S. Kawamura (1975). Mind in Buddhist Psychology: A Translation of Ye-shes rgyal-mtshan's "The Necklace of Clear Understanding". Dharma Publishing.  Kindle Edition..
  • Kunsang, Erik Pema (translator) (2004). Gateway to Knowledge, Vol. 1. North Atlantic Books. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Guenther (1975), Kindle Locations 401-405.
  2. Kunsang 2004, str. 23
  3. Rečnik | Srednji put
  4. Kovačević 2014, str. 308.
  5. Suština budističke meditacije
  6. Mađđhima nikāya 28, Maha-hatthipadopama sutta
  7. Govor Upavāni

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]