Dosta je bilo
| Dosta je bilo | |
|---|---|
| |
| Predsednik | Saša Radulović |
| Potpredsednici | Dušan Pavlović Aleksandar Stevanović |
| Generalni sekretar | Jasmina Nikolić |
| Koalicija | Suverenisti |
| Osnovana | 27. januar 2014. |
| Sedište | Nušićeva 27, Beograd |
| Država |  Srbija
|
| Broj članova (mart 2016.) | ▲ >3.400 sa plaćenom članarinom[1] |
| Ideologija | populizam |
| Politička pozicija | desnica do ekstremna desnica |
| Narodna skupština |
16 / 250 |
| Skupština AP Vojvodine |
7 / 120 |
| Lokalne skupštine |
110 / 6612 |
| Boje | narandžasta |
| internet stranica | |
Dosta je bilo (Dosta je bilo – Restart) je političko udruženje osnovano 27. januara 2014. u Srbiji. Udruženje je okupljeno oko bivšeg ministra privrede u Vladi Republike Srbije, Saše Radulovića, i njegovih saradnika iz ministarstva.
Osnivanje udruženja[uredi | uredi kod]
Nakon izlaska iz Vlade, Saša Radulović osniva udruženje „Dosta je bilo – Restart“ i najavljuje da će udruženje kandidovati listu za parlamentarne izbore,[2] raspisane neposredno po njegovoj ostavci. Okosnicu udruženja čine Saša Radulović, i njegovi saradnici iz ministarstva, Dušan Pavlović, profesor FPN-a i ekonomista Aleksandar Stevanović.
Parlamentarni izbori 2014[uredi | uredi kod]
Izborna lista „Dosta je bilo – Saša Radulović“ uspela je da sakupi 10.000 potpisa neophodnih za kandidaturu,[3] ali na izborima ne uspeva da pređe cenzus od 5%, osvojivši 74.973 glasa ili 2,09% od ukupnog broja izašlih glasača.[4] Lista je imala mnogo više uspeha u urbanim sredinama (Beograd 3.84%, Novi Sad 5.33%, Niš 3,26%) nego u ruralnim, što su iz udruženja objašnjavali pritiskom vlasti na medijima sa nacionalnom frekvencijom, koji su najkorišćenije credstvo informisanja u ruralnim krajevima.[5][6]
Parlamentarni izbori 2016[uredi | uredi kod]
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine, Dosta je bilo je osvojio 227.626 glasova, što predstavlja 6,1% glasova, odn. 16 mesta u Skupštini Srbije. Sa 16 poslanika, DJB je četvrta najjača parlamentarna stranka, iza SNS-a, SPS-a i SRS-a.
DJB je takođe ušao u skupštinu Vojvodine (5,54%), te u preko dvadeset opštinskih skupština, među kojima su skoro sve centralne beogradske opštine, te opštine u Nišu i Novom Sadu, Zrenjaninu, Vršcu, itd. Najbolji rezultat DJB je postigao u teritoriji Beograda, gde je osvojio 11,5%, odn. na opštini Savski venac, gde je osvojio preko 18% glasova.)
Akcije[uredi | uredi kod]
Udruženje ostaje aktivno nakon izbora učestvujući u kampanjama protiv delovanja vlasti koje smatraju štetnim. Udruženje je pokrenulo akcije:
- „Ne damo penzije parazitima“ – protiv smanjenja plata i penzija u javnom sektoru koje smatraju protivustavnim.[7]
- „Ne damo zemlju ispod žita“ – protiv prodaje obradivih površina u Bačkoj arapskom investitoru za koju smatraju da je štetna po državu i domaće poljoprivrednike.[8]
- „Кoliko nas koštaju tajni ugovori?“ – protiv netransparentnog potpisivanja ugovora i vršenja javnih poslova uopšte.[9]
- „Poslednji voz. Tvoja zemlja ili njihova država“[10] - protiv prodaje Telekoma strateškom investitoru. Protiv davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini krupnom kapitalu, protiv prodaje infrastrukture i prirodnih resursa, protiv Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu (udruženje veruje da član 6. ovog Zakona omogućuje tajkunima da pravo korišćenja zemljišta pretvore u pravo svojine bez naknade.)[11]
Program[uredi | uredi kod]
Udruženje odbija da se politički svrsta na levicu ili desnicu,[12] smatrajući tu podelu prevaziđenom. Umesto toga ono vidi da se današnja politička podela svodi na pristojne i privilegovane ljude.[13] Udruženje se zalaže za slobodnu tržišnu ekonomiju[14] oslobođenu od suvišnih fiskalnih nameta i regulacija i jaku socijalno odgovornu državu[15] koja omogućava socijalno i zdravstveno osiguranje za sve građane. Udruženje se zalaže za:[16]
- Transparentnost – javno vršenje javnih delatnosti. Objavljivanje svih ugovora koje potpisuje država i državna preduzeća. Budžeti svake javne ustanove da budu dostupni svakom građaninu 24 časa dnevno. Objavljivanje pravnih i fizičkih lica koja su dobila novac za svaku budžetsku stavku, kao i ugovori na osnovu kojih su dobili novac. Javni konkursi za sve državne agencije, sva državna preduzeća i ustanove. Sa javnim planovima rada. Sa javnim izveštavanjem.
- Slobodne medije
- Univerzalnu socijalnu zaštitu – pomoć samo onima kojima je zaista potrebna.
- Univerzalnu zdravstvenu zaštitu – zaštita iz budžeta plaćena za sve kao što predviđa Ustav. Ukidanje overe zdravstvenih knjižica. Privatne i državne zdravstvene ustanove pružaju svoje usluge u okviru istog sistema zdravstvenog osiguranja.
- Zagarantovane socijalne penzije – za sve građane koji navrše 65 godina nezavisno od toga da li su bili u radnom odnosu. Penzije u visini socijalne pomoći. Pored socijalne komponente uvesti i ekonomske penzije za one koji odvajaju od plate (u državne i privatne fondove).
- Manji nameti na rad i progresivno oporezivanje – smanjenje sive ekonomije kroz smanjenje nameta na rad. Porezi koji guše privrednu aktivnost treba da se smanje ili ukinu. Male poreske stope za one koji zarađuju malo, veće za one koji zarađuju više.
- Regulatorna reforma – smanjenje birokratije. Smanjenje procedura i nepotrebnih propisa. Administracija mora da komunicira među sobom i bude zasnovana na elektronskoj upravi.
- Smanjenje javne potrošnje – trošenje samo onog što se zaradi. Obustava zaduživanja. Ukidanje subvencija. Otpuštanje viška radnika u javnom sektoru zaposlenih preko političkih stranaka na nepotrebna administrativna mesta.
- Uvođenje reda u javna preduzeća – popis imovine, procena obaveza, isplata zaostalih plata u nivou minimalne zarade sa konvertovanjem preostalog dela u vlasnički udeo. Sistematizacija radnik mesta, uvođenje kriterijuma za zapošljavanje i kriterijuma za merenje učinka rada. Svako preduzeće da napravi poslovni plan za koji dobija obrtna stredstva, nakon čega prestaje da bude finansirano iz budžeta.
- Promena izbornog sistema – direktni izbori za gradonačelnike i predsednike oština, poslanike i odbornike. Кombinacija većinskog i proporcionalnog sistema za izbor poslanika uz smanjenje njihovog broja.
- Decentralizacija – uvođenje okruga sa jakim gradskim centrom ka kome gravitiraju sve opštine. Vraćanje imovine lokalnim zajednicama. Glavni lokalni izbori na nivou okruga. Okruzi treba da dobiju i značajne izvorne poreske prihode za samostalno vođenje ekonomske politike.
Program DJB bi se verovatno najbolje mogao sažeti terminom socijalni liberalizam, koji podrazumeva tržišnu privredu i jaku socijalnu politiku koju vodi država.[17]
Istaknuti članovi[uredi | uredi kod]
Bivši članovi[uredi | uredi kod]
- Predrag J. Marković — (jul 2014. – septembar 2015.), član Saveta/kluba za kulturu 2014–2015
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ http://dostajebilo.rs/druga-godisnja-skupstina-udruzenja-dosta-je-bilo/
- ↑ http://www.blic.rs/Vesti/Politika/440236/Radulovic-Do-kraja-februara-izlazim-sa-listom-Dosta-je-bilo-Restart
- ↑ http://www.blic.rs/izbori-2014/vesti/2138/Radulovic-skupio-potpise-danas-predaje-izbornu-listu
- ↑ http://www.rik.parlament.gov.rs/latinica/propisi_frames.htm
- ↑ http://www.izbornareforma.rs/radulovic-rezultat-izbora-pokazuje-nemoc-opozicije/
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-23. Pristupljeno 2015-09-07.
- ↑ http://dostajebilo.rs/peticija-penzije/
- ↑ http://dostajebilo.rs/ne-damo-zemlju-ispod-zita/
- ↑ http://dostajebilo.rs/tajni-ugovori-pitanja-i-odgovori/
- ↑ http://dostajebilo.rs/akcije/poslednji-voz/
- ↑ http://dostajebilo.rs/wp-content/uploads/zakon_konverzija_zemljista.pdf
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2015-08-17. Pristupljeno 2015-09-07.
- ↑ http://www.danas.rs/danasrs/politika/sasa_radulovic_partijski_parazit_napao_javni_sektor.56.html?news_id=297840
- ↑ http://dostajebilo.rs/trzisna-privreda/
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-23. Pristupljeno 2015-09-07.
- ↑ http://dostajebilo.rs/program/
- ↑ Vidi: http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2016/4/23_Socijalni_liberalizam.html Arhivirano 2016-08-31 na Wayback Machine-u (pristupljeno 13. septembra 2016. god.