Доња Јајина
Доња Јајина | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1338 |
Положај | |
Координате | 42°58′07″N 21°56′19″E / 42.968666°N 21.938666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 233 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Координате: 42° 58′ 07" СГШ, 21° 56′ 19" ИГД
Доња Јајина је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 1338 становника (према попису из 1991. било је 1333 становника).
Насеље је удаљено 2,5 km од центра Лесковца и сврстава га у ред приградског насеља. У насељу је 2011. године завршена нова четворогодишња школа. Насеље има водоводну мрежу која је урађена 2005. године. Искључиво због близине града постоји и телефонска мрежа и нова централа која је оспособљена за АДСЛ. Због близине града људи су све до почетка рата у СФРЈ и мало касније (до 2000) године масовно радили у фабрикама и предузећима у Лесковцу.
Доња Јајина је позната и по Јајнским барама. Постоји неколико бара. У двема барама још увек долазе пецароши јер има риба али временом је све мање јер се више не порибљује. Две баре су попуњене грађевинским шутом. Иначе није потпуно поуздан ниједан валидан податак о настанку ових бара, по неким турским записима баре и Доња Јајина се први пут помињу наводно у 15. веку, по новијим и вероватно сигурнијим подацима је предузеће „Победа“ из Лесковца одвлачило глину за производњу грађевинског материјала. За време НАТО агресије 1999. на СРЈ насеље је претрпело велика оштећења јер се у непосредној близини налазе два војна објекта-за време задњег бомбардовања на један од објеката бачена су чак 43 пројектила али срећом осим материјалне штете нико није погинуо.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Доња Јајина живи 1052 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (38,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника искључиво захваљујући близини Лесковца а и досељеном становништву из брдско-планинских предела.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.321 | 98,72% | ||
Македонци | 8 | 0,59% | ||
Роми | 4 | 0,29% | ||
Хрвати | 1 | 0,07% | ||
непознато | 4 | 0,29% |
м | ж | |||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 4 | 11 | ||
75-79 | 17 | 18 | ||
70-74 | 28 | 40 | ||
65-69 | 34 | 56 | ||
60-64 | 33 | 48 | ||
55-59 | 33 | 29 | ||
50-54 | 53 | 43 | ||
45-49 | 61 | 46 | ||
40-44 | 58 | 44 | ||
35-39 | 47 | 52 | ||
30-34 | 45 | 42 | ||
25-29 | 44 | 37 | ||
20-24 | 53 | 45 | ||
15-19 | 40 | 35 | ||
10-14 | 39 | 43 | ||
5-9 | 41 | 54 | ||
0-4 | 31 | 33 | ||
просек | 38.2 | 40.0 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 551 | 127 | 384 | 24 | 16 | - |
Женски | 546 | 59 | 391 | 85 | 11 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 283 | 68 | 2 | - | 86 | 4 | 19 | 24 | 13 | 24 |
Женски | 139 | 35 | - | - | 45 | 1 | 1 | 15 | 9 | 1 |
Оба | 422 | 103 | 2 | - | 131 | 5 | 20 | 39 | 22 | 25 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 9 | 10 | 11 | 2 | - | - | 10 | |
Женски | - | 1 | 3 | 6 | 14 | 7 | - | - | 1 | |
Оба | - | 2 | 12 | 16 | 25 | 9 | - | - | 11 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9