Dominic Thiem

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dominik Tim

Dominik Tim na Rolan Garosu 2016.
Dominik Tim na Rolan Garosu 2016.

Profesionalna karijera:
2011–
Osobni podaci
Država  Austrija
Rođenje 1993. septembar 3. (3-09-1993) (2016 god.)
Viner Nojštat
Nadimak/ci Dominator[1]
Visina 1,85 m
Stil igre Desnom rukom; jednoručni bekhend
Zarada 15.634.595 $
Trener(i) Ginter Breznik
Pojedinačno
Omjer karijere 233–133 (63,66%)
Osvojeni turniri 12 (2 čelendžera, 5 fjučersa)
Izgubljena finala 7
Najbolji plasman Br. 4 (6. novembar 2017)
Trenutni plasman Br. 4 (18. mart 2019)
Uspjeh na Grand Slam turnirima
Flag of Australija Australian Open 4K (2017, 2018)
Flag of Francuska Roland Garros F (2018)
Zastava Ujedinjenog Kraljevstva Wimbledon 4K (2017)
Sjedinjene Američke Države US Open ČF (2018)
Parovi
Omjer karijere 33–64 (34,02%)
Osvojeni turniri 0 (2 fjučersa)
Izgubljena finala 2
Najbolji plasman Br. 86 (3. oktobar 2016)
Trenutni plasman Br. 169 (18. mart 2019)
Uspjeh na Grand Slam turnirima
Flag of Australija Australian Open 2K (2016)
Flag of Francuska Roland Garros 1K (2014, 2015, 2016)
Zastava Ujedinjenog Kraljevstva Wimbledon 2K (2014)
Sjedinjene Američke Države US Open 2K (2014)

Podaci od ponedeljka, 22. mart 2019.

ATP profil

Dominik Tim (nem. Dominic Thiem; rođen 3. septembra, 1993. godine u Viner Nojštatu) je profesionalni teniser iz Austrije, koji je svoj najbolji plasman u singlu dostigao 6. novembara 2017. kada je zauzimao 4. mesto na ATP listi. Tim je tada bio najmlađi među deset najbolje plasiranih tenisera.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Tenis je počeo da igra sa 6 godina. Idoli tokom odrastanja su mu bili sunarodnici Štefan Koubek i Jirgen Melcer. Omiljeni udarac mu je forhend, a omiljena podloga šljaka. Najviše voli da nastupa na turnirima u Beču i Kicbilu.[1] Profesionalnu karijeru je započeo 2011. godine. Najveći uspeh na grend slem turnirima ostvario je 2016. plasmanom u polufinale Rolan Garosa. Na turnirima ATP Masters 1000 serije najbolji rezultat zabeležio je 2019. u Indijan Velsu gde je stigao do svoje prve i za sada jedine titule u toj kategoriji. Ostaće upamćeno i da je posle preokreta uspeo da eliminiše iz daljeg takmičenja trećeg tenisera sveta Stena Vavrinku u drugom kolu Mastersa u Madridu 2014.[2]

Igrao je finala 19 ATP turnira u pojedinačnoj konkurenciji od kojih je trijumfovao na 12. Prvo finale je izgubio, na turniru u Kicbilu 2014. Bolji od njega bio je David Gofen u tri seta a to je bilo jedno od najmlađih ATP finala u poslednjih nekoliko sezona.[3]

2015. Tri ATP titule[uredi - уреди | uredi izvor]

Do prvog trofeja stiže u maju 2015. na turniru u Nici. U finalu je savladao Argentinca Majera. Na putu do titule pobedio je Ernestsa Gulbisa, bivšeg šampiona i Džona Iznera u polufinalu.[4]

Dva meseca kasnije trijumfuje na turniru u Umagu, savladavši Portugalca Souzu u finalu. Interesantno je da su mu do finala čak dva tenisera predala mečeve u toku igre, a jedino je sa Monfisom u polufinalu odigrao čitav meč.[5]

Već naredne nedelje došao je do titule u švajcarskom Gštadu. Protivnik u finalu je bio Belgijanac Gofen kome se revanširao za poraz u Kicbilu godinu dana ranije. Na taj način Tim je postao tek četvrti teniser, rođen u devedesetim, a koji je osvojio bar tri titule na ATP takmičenjima.[6]

2016. Četiri ATP titule, polufinale Rolan Garosa i proboj u top 10 tenisera[uredi - уреди | uredi izvor]

I u 2016. je nastavio sa dobrim rezultatima. Posle trećeg kola Otvorenog prvenstva Australije uspeo je da osvoji novi trofej, na turniru u Buenos Ajresu. Za protivnika je imao Nikolasa Almagra kojeg je pobedio u tri seta. To je prvi put od 2002. i Nikolasa Masua da titulu u Buenos Ajresu nije osvojio domaći ili španski teniser.[7] Na ovom turniru je zabeležio jednu od najznačajnijih pobeda u karijeri savladavši u polufinalu Rafaela Nadala. U trećem setu je čak spasio jednu meč loptu.[8]

Kraj februara je obeležila nova titula, ovog puta na turniru u Akapulku. U finalu je bio bolji od Bernarda Tomića posle tri seta igre. To je ujedno prvi trijumf Austrijanca na nekom turniru serije 500 i prvi na tvrdoj podlozi.[9]

U finale turnira u Minhenu ušao je kao igrač sa najviše pobeda u sezoni (29) ali gubi od Nemca Filipa Kolšrajbera u tri seta. To je njegov prvi poraz posle pet uzastopnih pobeda u ATP finalima.[10]

Posle rane eliminacije na mastersu u Madridu gde je zaustavljen već u prvom kolu od Argentinca Huana Martina del Potra[11], u Rimu je stigao do četvrtfinala a bolji od njega je bio Japanac Kej Nišikori.[12] Pre susreta sa Nišikorijem, Tim je u 3. kolu napravio iznenađenje pobedivši Rodžera Federera u dva seta. To je bila njegova četvrta pobeda nad top 10 igračima i prva protiv 17-strukog grend slem šampiona.[13]

Već na narednom turniru, u Nici, ponovo podiže pobednički pehar, i tako postaje deseti igrač u tekućoj sezoni koji je zadržao titulu i drugi koji je to uradio u sedmogodišnjoj istoriji ovog turnira (pored Nikolasa Almagra 2011/12). U finalu je savladao 19-godišnjeg Aleksandra Zvereva posle tri seta igre, a u toku meča je imao povremenih problema sa povredom desnog ramena. Ovo je ujedno bila i njegova 36. pobeda od početka godine koliko je imao tokom cele 2015.[14]

Na drugom grend slem turniru sezone, Rolan Garosu, ostvario je najbolji uspeh u karijeri plasiravši se u polufinale gde je ubedljivo poražen u tri seta od kasnijeg šampiona Novaka Đokovića.[15] Na putu do polufinala igrao je protiv tri Španca: Servantesa - 1. kolo, Garsije-Lopeza - 2. kolo i Granoljersa - 4. kolo, sa Aleksandrom Zverevim se sastao u 3. kolu a u četvrtfinalu je pobedio 12. nosioca Davida Gofena. Zahvaljujući postignutom rezultatu, Tim je napredovao na narednoj ATP listi i postao 7. teniser sveta.[16]

Na turniru u Štutgartu, gde je bio postavljen za trećeg nosioca, u polufinalu je savladao Švajcarca Rodžera Federera, drugi put od početka godine. Meč je bio veoma dinamičan. Posle izgubljenog prvog seta 3–6, Tim je u drugom setu vodio sa čak 5–0. Međutim, Federer je uspeo da potpuno preokrene rezultat i da čak dođe do dve meč lopte koje nije iskoristio. Na kraju, drugi set je rešen u taj-brejku u korist Austrijanca. Zatim je nastupila pauza zbog kiše, a u trećem setu Tim dolazi do brejka u sedmom gemu i stvara prednost od 4–3. Tada je ponovo prekinuta igra zbog padavina, a po povratku na teren uspešno je odservirao još dva puta i na taj način plasirao se u svoje prvo finale na travi.[17] U finalu je igrao protiv Filipa Kolšrajbera, a i ovaj meč je imao prekide zbog kiše (pri rezultatu 6–6, 3–2 za Nemca). Sutradan je nastavljena igra, Kolšrajber je dobio prvi set ali izgubio naredna dva rezultatom 6–4. Prvom titulom na travi, Dominik Tim je postao tek deveti aktivni igrač i dvadesetdeveti u istoriji open ere koji je uspeo da osvoji tri titule na tri različite podloge u jednoj godini. Takođe, zabeležio je i rekordnu 45. pobedu u sezoni.[18]

Privatni život[uredi - уреди | uredi izvor]

Roditelji Volfgang i Karin su profesionalni teniski treneri. Njegov mlađi brat Moric ide u školu i igra na međunarodnim juniorskim turnirima i sanja o profesionalnoj karijeri. Tim je veliki ljubitelj fudbala i navijač Čelsija. Takođe, uživa da prati takmičenja u ski-skokovima. Omiljena hrana mu je suši. Od novembra 2014. do aprila 2015. služio je u austrijskoj vojsci ali nije propustio nijedan turnir.[1]

ATP finala[uredi - уреди | uredi izvor]

Pojedinačno: 9 (7–2)[uredi - уреди | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (0–0)
Završno prvenstvo sezone (0–0)
ATP masters 1000 (0–0)
ATP 500 (1–0)
ATP 250 (6–2)
Finala po podlozi
Tvrda (1–0)
Šljaka (5–2)
Trava (1–0)
Finala po lokaciji
Otvoreno (7–2)
Dvorana (0–0)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 2. avgust 2014. Kicbil, Austrija Šljaka Belgija David Gofen 6–4, 1–6, 3–6
Pobednik 1. 23. maj 2015. Nica, Francuska Šljaka Argentina Leonardo Majer 6–7(8–10), 7–5, 7–6(7–2)
Pobednik 2. 26. jul 2015. Umag, Hrvatska Šljaka Portugal Žoao Souza 6–4, 6–1
Pobednik 3. 2. avgust 2015. Gštad, Švajcarska Šljaka Belgija David Gofen 7–5, 6–2
Pobednik 4. 14. februar 2016. Buenos Ajres, Argentina Šljaka Španija Nikolas Almagro 7–6(7–2), 3–6, 7–6(7–4)
Pobednik 5. 28. februar 2016. Akapulko, Meksiko Tvrda Australija Bernard Tomić 7–6(8–6), 4–6, 6–3
Finalista 2. 1. maj 2016. Minhen, Nemačka Šljaka Njemačka Filip Kolšrajber 6–7(7–9), 6–4, 6–7(4–7)
Pobednik 6. 21. maj 2016. Nica, Francuska (2) Šljaka Njemačka Aleksandar Zverev 6–4, 3–6, 6–0
Pobednik 7. 12–13. jun 2016. Štutgart, Nemačka Trava Njemačka Filip Kolšrajber 6–7(2–7), 6–4, 6–4

Parovi: 1 (0–1)[uredi - уреди | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (0–0)
Tenis masters kup (0–0)
ATP masters 1000 (0–0)
ATP 500 (0–0)
ATP 250 (0–1)
Finala po podlozi
Tvrda (0–0)
Šljaka (0–1)
Trava (0–0)
Finala po lokaciji
Otvoreno (0–1)
Dvorana (0–0)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partner Protivnici Rezultat
Finalista 1. 23. jul 2016. Kicbil, Austrija Šljaka Flag of Austrija Denis Novak Flag of the Netherlands Vesli Kolhof
Flag of the Netherlands Matve Midelkop
6–2, 3–6, [9–11]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 "Dominic Thiem – bio". ATP World Tour. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  2. "Vavrinka: Moj tenis je još tu". B92. 7. 5. 2014. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  3. "ATP Kicbiel: Gofanov prvenac za nastavak serije". Nettennis. 2. 8. 2014. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  4. "Prva ATP titula za Dominika Tima". Nettennis. 23. 5. 2015. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  5. "ATP Umag: Najbolji je Dominik Tim!". Tenis Uživo. 27. 7. 2015. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  6. "Tim preko Gofana do druge uzastopne titule! (ATP Gštad)". Tenis Uživo. 3. 8. 2015. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  7. "BUENOS AJRES: Tim taj brejkovima do titule". Sport Magazin. 14. 2. 2016. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  8. "Tim pobedio Nadala u Buenos Ajresu!". B92. 13. 2. 2016. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  9. "Austrian wins first ATP World Tour 500 title". ATP World Tour. 28. 2. 2016. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  10. "Kohlschreiber Holds Off Thiem, Wins Third Munich Title". ATP World Tour. 1. 5. 2016. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  11. "Del Potro Downs Thiem in Madrid Return". Tennis Now. 3. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  12. "ATP Rome: Kei Nishikori gets past Dominic Thiem in straight sets". Vavel. 14. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  13. "Thiem Upsets Federer To Reach Rome QFs". ATP World Tour. 12. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  14. "Thiem Retains Nice Title". ATP World Tour. 21. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  15. "Djokovic through to French Open final after handling Thiem in straight sets". The Score. 3. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  16. "Thiem Reaches First Grand Slam Semi-Final". ATP World Tour. 2. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  17. "Thiem Shocks Federer In Stuttgart 2016". ATP World Tour. 11. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  18. "Thiem Wins Fourth Title Of Year In Stuttgart". ATP World Tour. 13. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Commons-logo.svgU Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Dominic Thiem