Dokolica

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ljudi uživaju u dokolici

Dokolica se često definiše kao kvalitet iskustva ili kao slobodno vreme.[1][2] Slobodno vreme je vreme provedeno van posla, lova na posao, kućnih poslova i obrazovanja, kao i neophodnih aktivnosti kao što su jelo i san.

Često slobodne aktivnosti nisu potpuno slobodan izbor i mogu ih ograničiti socijalni pritisci, npr. ljudi mogu biti prisiljeni da bave baštovanstvom potrebom da se drže standarda susednih bašta ili odlaze na zabave zbog društvenih pritisaka.

Dokolica je izvor mnogih plemenitih veština i umetnosti. Aristotel je smatrao da su matematičke veštine nastale prvo u Egiptu, jer tu svešteničkom staležu beše dopuštena dokolica.[3]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Kelly, John (1996). Leisure, 3rd edition. Boston and London: Allyn and Bacon. str. 17–27. ISBN 978-0-13-110561-4. 
  2. Neulinger, John (1981). To Leisure: An Introduction. Ann Arbor, MI: Allyn and Bacon. str. 10–26. ISBN 978-0-20-506936-1. https://archive.org/details/toleisureintrodu0000neul/page/10. 
  3. Aristotel, Metafizika (str. 5), Zagreb, 2001.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]