Дивчибаре
| Дивчибаре | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Колубарски |
| Град | Ваљево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  141
|
| Положај | |
| Координате | 44°06′13″N 19°59′19″E / 44.103666°N 19.9885°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 975 m |
  Дивчибаре Дивчибаре (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 14204 |
| Позивни број | 014 |
| Регистарска ознака | VA |
Координате: 44° 06′ 13" СГШ, 19° 59′ 19" ИГД
Дивчибаре су градско насеље и познато туристичко место града Ваљева у Колубарском округу на планини Маљен. Према попису из 2011. било је 141 стално насељених становника.
Налази се 38 километара јужно од Ваљева, а 107 километара од Београда. Пружа се од Црног врха, Паљбе, Голупца до Великог брда. Налази се на висини од 980 метара надморске висине, највиши врх – 1095m.
Туризам[uredi | uredi kod]
Висораван је добила назив Дивчибаре илити „девојачке баре“ у спомен на трагичну смрт једне младе девојке. Према народном предању, млада чобаница се несрећним случајем удавила, у набујалој Црној каменици.
Дивчибаре имају дугу историју бањског туризма. Сам назив помиње се још давне 1476. године у турском попису Смедеревског санџака. Значајан податак за историју бање је тај да је књаз Милош Обреновић после Другог српског устанка од свог турског побратима Дели-аге откупио читаву висораван, са све торовима и другим зиданим објектима. Познато је да је књаз Милош често посећивао овај крај, обилазио чобане и контролисао њихов рад. У близини “Господарских колиба” био је извор хладне планинске воде, касније од народа прозван књаз Милошева чесма.
Хидрографија[uredi | uredi kod]
Кроз Дивчибаре теку углавном реке које припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве:
На Дивчибарама постоји мноштво извора:
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Дивчибаре живи 205 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,6 код мушкараца и 49,5 код жена). У насељу има 102 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 227 | 96,59% | ||
| Црногорци | 2 | 0,85% | ||
| Словенци | 1 | 0,42% | ||
| Југословени | 1 | 0,42% | ||
| непознато | 3 | 1,27% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 2 | ||
| 75-79 | 5 | 3 | ||
| 70-74 | 8 | 8 | ||
| 65-69 | 9 | 17 | ||
| 60-64 | 14 | 18 | ||
| 55-59 | 14 | 19 | ||
| 50-54 | 7 | 10 | ||
| 45-49 | 7 | 10 | ||
| 40-44 | 2 | 3 | ||
| 35-39 | 6 | 4 | ||
| 30-34 | 6 | 5 | ||
| 25-29 | 2 | 11 | ||
| 20-24 | 6 | 6 | ||
| 15-19 | 6 | 2 | ||
| 10-14 | 3 | 2 | ||
| 5-9 | 9 | 3 | ||
| 0-4 | 2 | 4 | ||
| просек | 46.6 | 49.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 94 | 17 | 73 | 1 | 3 | - |
| Женски | 118 | 20 | 73 | 17 | 6 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 30 | 5 | - | 1 | 4 | - | 1 | 2 | 8 | 4 |
| Женски | 26 | 2 | - | - | 3 | - | - | 5 | 7 | - |
| Оба | 56 | 7 | - | 1 | 7 | - | 1 | 7 | 15 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 1 | - | - | - | - | 2 | |
| Женски | - | 2 | - | 1 | - | - | - | - | 6 | |
| Оба | - | 2 | 2 | 2 | - | - | - | - | 8 |
Галерија слика[uredi | uredi kod]
-
Поглед на Дивчибаре са ски стазе -
Православна црква на Дивчибарама -
Дрвена колиба на Дивчибарама -
Црни Врх висина 1096 метара
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Званичан сајт
- ВАЉЕВО ЗА ВАС - културно-туристичка понуда Града Ваљева Arhivirano 2010-04-11 na Wayback Machine-u
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- „Дивље баре, дивна клима“ Arhivirano 2020-11-25 na Wayback Machine-u, Есад Билаловић, Пресс магазин, 4. јануар 2009.
- Црква светог Пантелејмона Arhivirano 2017-04-18 na Wayback Machine-u Виртуелна шетнја кроз цркву светог Пантелејмона