Diogen iz Apolonije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Diogen iz Apolonije (grč. Διογένης Ἀπολλωνιάτης, oko 499–oko 428. god. st. e.) bio je antički grčki filozof, rođen najverovatnije u gradu Apoloniji na Kritu, premda postoji mogućnost i da potiče iz Apolonije u Frigiji.

Prema doksografskim zapisima Diogena Laertija, Diogen je bio "filozof prirode i vrlo poznat Anaksimenov učenik" te, navodeći Demetrija Faleranina, tvrdi da je zbog velike zavisti umalo izgubio život u Atini. To da je bio poznat potvrđuje i činjenica da se njegov lik pojavljuje u Aristofanovoj komediji Oblaci, koja je u Atini prikazana 423. god. st. e.

Premda je poreklom bio Doranin, Diogen je pisao jonskim dijalektom, kao i svi presokratski filozofi prirode. Nema sumnje da je neko vreme živeo u Atini, gde je u jednom trenutku zapao u veliku opasnost zbog svojih navodnih ateističkih stavova.

Diogen je, kao i Anaksimen, smatrao da je vazduh ono pranačelo iz koga proističu svi drugi elementi i ceo kosmos, i to putem zgušnjavanja i razređivanja. Glavni napredak u odnosu na Anaksimenovo učenje jeste Diogenova tvrdnja da vazduh, kao glavna sila, poseduje inteligenciju: "Vazduh koji se uskomešao u njemu nije samo naterao, nego je i upućivao. Vazduh kao počelo svih stvari nužno je večan i nepropadljiv element, ali kao duša on je takođe nužno obdaren svešću".

Prema tome, Diogen je zapravo pripadao staroj jonskoj školi, čije je učenje modifikovao u skladu s novim teorijama njegovog savremenika Anaksagore, premda je nastojao izbeći Anaksagorin dualizam. Njegovo najznačajnije delo nosi tradicionalni naslov O prirodi (Περὶ φύσεως); od toga spisa sačuvani su znatni fragmenti, najviše kod Simplikija. Moguće je da je napisao i dela Protiv sofista i O prirodi čoveka, ali su ti spisi možda i samo izvaci iz njegovog dela o prirodi.

Vidi također[uredi - уреди | uredi izvor]