Dikarion
Dikarion (kariogamija) je karakteristika ćelijske jezgre koja je jedinstvena za određene gljive. Zelena alga Derbesia dugo se smatrala izuzetkom,[1] sve dok heterokarionska hipoteza nije osporena kasnijim istraživanjima.[2] Kompatibilni tipovi ćelija mogu spojiti citoplazme (plazmogamija). Kada se to dogodi, dvije jezgre dviju ćelija se uparuju i koegzistiraju bez spajanja (kariogamija). To se može održati za sve ćelije hifa sinhronim dijeljenjem tako da se parovi prenose na novije ćelije. Kod Ascomycota se ova osobina najčešće nalazi u askogenim hifama i askokarpu, dok većina micelija ostaje monokariotska. Kod Basidiomycota to je dominantna faza, pri čemu većina monokariona pripadnika Basidiomycota slabo raste i kratko traje.
Formiranje dikariona je pleziomorfna osobina podcarstva Dikarya, koje se sastoji od Basidiomycota i Ascomycota. Formiranje kukica kod Ascomycota i kopčastih veza kod Basidiomycota olakšava održavanje dikariona. Međutim, neke gljive iz svakog od tih koljena razvile su druge metode za održavanje dikariona, te stoga ni kukice ni kopčaste veze nisu sveprisutne ni u jednom od ta dva koljena.
Naziv dikarion potiče od grčkih riječi δι- (di-) što znači "dva" i κάρυον (karion) što znači "orah", a odnosi se na ćelijsku jezgru.
- Dvojedarne ćelije (kao patološko stanje)
- Heterokarion
- Višejedarna ćelija
- Sincicij
- ↑ van den Hoek, C., D.G. Mann, and H.M. Jahns 1995. Algae: an introduction to phycology, p. 430. Cambridge University Press (623 pp).
- ↑ Lee, S. H.; T. A. Motomura; T. Ichimura (1998). „Karyogamy follows plasmogamy in the life cycle of Derbesia tenuissima (Chlorophyta)”. Phycologia 37 (5): 330–333. Bibcode 1998Phyco..37..330L. DOI:10.2216/i0031-8884-37-5-330.1.