Die Wacht am Rhein

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Straža na Rajni (nem. Die Wacht am Rhein) je nemačka rodoljubiva pesma. Pesma vuče korene iz istorijskog sukoba između Nemaca i Francuza, i naročito je bila popularna u Nemačkoj za vreme Francusko-pruskog rata i Prvog svetskog rata.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

1840., francuski premijer Luj Adolf Tjer podržavao je ideju da bi reka Rajna trebala da bude francuska prirodna granica na istoku. Nemci su se plašili da bi Francuzi mogli da anektiraju levu obalu Rajne, kao što su tražili za vreme Luja XIV, i uspeli za vreme Napoleonovih ratova nekoliko decenija ranije. Tokom dva veka koja su rotekla od Tridesetogodišnjeg rata pa sve do konačnog poraza Napoleona, stanovnici nemačke nacionalnosti su bili izloženi stalnim manjim i većim invazijama Francuske.

Nikolaus Beker je svoje viđenje događaja predstavio u svojoj pesmi zvanoj Rheinlied (sh. Rajnska pesma), u kojoj se zaklinje da će braniti Rajnu. Švapski trgovac Maks Šnekenburger, inspirisan situacijom, je napisao poemu Die Wacht am Rhein.

U pesmi, sa pet originalnih strofa, upućen je gromoglasni poziv svim Nemcima da brane Rajnu, kako bi osigurali da neprijateljska noga ne stupi na nemačko tle (4. strofa). Kasnije su dodate još dve strofa, koje su odgovarala vremenu u kojem su napisne.

Za razliku od starije Heil dir im Siegerkranz koja je slavila cara (Kajzera), Die Wacht am Rhein i ostale pesme napisane u ovo doba, kao što su Das Lied der Deutschen (sh. Pesma Nemaca, danas nemačka himna) i Was ist des Deutschen Vaterland? (Šta je nemačka otadžbina?; Autor: Ernest Moric) pozivale su Nemce da ostave svoje razlike i razmirice po strani, i da se ujedine, kako bi zaštitili nemačke zemlje.

Autor, Maks Šnekenburger, je radio u Švajcarskoj, i njegovu pesmu je prvi put izveo u Bernu švajcarski orguljaš J. Mendel, a otpevao ju je tenor Metfesel u čast Pruskog ambasadora, fon Busena. Ova prva verzija nije postala popularna. Šnekenburger je umro 1849. nikad ne čuvši poznatiju verziju ove pesme.

Kada je muzički direktor grada Krefelda, Karl Vilhelm, video tekst pesme 1854, napisao je svoju varijantu, i izveo je sa svojim muškim horom 11. juna, dana srebrne godišnjice pruskog princa Vilhelma. Ova verzija je postalal jako popularna, i izvodila se na festivalima.

Kao odgovor na incident u gradiću bilzu Rajne Bad Emsu, Francuska je objavila rat Pruskoj i time započela Francusko-pruski rat 1870. Francuska je rat izgubila, kao i Alzas i Loren, a Nemačka se ujedinila i tako stvorila Nemačko carstvo. Pesma je postala slavna, a kompozitor i njegova porodica su dobili velike počasti, i redovnu penziju koju im je lično dodelio Bizmark.

Danas, teritorije sa leve obale Rajne između Švajcarske i Holandije su pretežno u sastavu Nemačke. Sarland, Rajna-Palatinat i Severna Rajna-Vestfalija su nemačke savezne države; Alzas i severni Loren su delovi Francuske sa izmešanim francusko-nemačkim stanovništvom.

Tekst[uredi - уреди | uredi izvor]

NEMAČKI
1. Es braust ein Ruf wie Donnerhall,
Wie Schwertgeklirr und Wogenprall:
Zum Rhein, zum Rhein, zum deutschen Rhein,
Wer will des Stromes Hüter sein?
|: Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :|
|: Fest steht und treu die Wacht am Rhein! :|

2. Durch hunderttausend zuckt es schnell,
Und aller Augen blitzen hell;
Der deutsche Jüngling, fromm und stark,
Beschirmt die heil'ge Landesmark.

|: Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :|
|: Fest steht und treu die Wacht am Rhein! :|

3. Er blickt hinauf in Himmels Au'n,
Wo Heldengeister niederschau'n,
Und schwört mit stolzer Kampfeslust:
Du Rhein bleibst deutsch, wie meine Brust!
|: Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :|
|: Fest steht und treu die Wacht am Rhein! :|

4. So lang ein Tropfen Blut noch glüht,
Noch eine Faust den Degen zieht,
Und noch ein Arm die Büchse spannt,
Betritt kein Feind hier deinen Strand!
|: Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :|
|:Fest steht und treu die Wacht am Rhein! :|

5. Und ob mein Herz im Tode bricht,
Wirst du doch drum ein Welscher nicht,
Reich, wie an Wasser deine Flut,
Ist Deutschland ja an Heldenblut!
|:Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :|
|:Fest steht und treu die Wacht am Rhein! :|

6. Der Schwur erschallt, die Woge rinnt,
Die Fahnen flattern hoch im Wind:
Zum Rhein, zum Rhein, zum deutschen Rhein,
Wir alle wollen Hüter sein!
|:Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :|
|:Fest steht und treu die Wacht am Rhein! :|

7. So führe uns, du bist bewährt;
In Gottvertrau'n greif' zu dem Schwert,
Hoch Wilhelm! Nieder mit der Brut!
Und tilg' die Schmach mit Feindesblut!
|:Lieb' Vaterland, magst ruhig sein, :|
|:Fest steht und treu die Wacht am Rhein! :|

SRPSKOHRVATSKI (prepev)

1. Zov se čuje kao grom,
K'o zveket mačeva i sudar talasa:
Na Rajnu, na Rajnu, na nemačku Rajnu!
Ko želi biti čuvar reke?
|:Voljena otadžbino, budi mirna, :|
|:Linija stoji, i snaži stražu, stražu na Rajni. :|

2. Hiljadu godina ona brzo teče,
I sve oči sijaju sjajno,
Nemačka mladost, verna i jaka.

Čuva svetu granicu Domovine.

|:Voljena otadžbino, budi mirna, :|
|:Linija stoji, i snaži stražu, stražu na Rajni. :|

3. On gleda ka nebesima,
Gde heroji davni obitavaju,
I zaklinje se ponosno,
Rajno, ostaćeš nemačka kao što sam i ja.

|:Voljena otadžbino, budi mirna, :|
|:Linija stoji, i snaži stražu, stražu na Rajni. :|

4. I sve dok i jedna kap krvi svetli,
Dokle god pesnica vadi nož,
I jedna ruka drži pušku,
Nijedan neprijatelj neće stati na tvoju obalu.

|:Voljena otadžbino, budi mirna, :|
|:Linija stoji, i snaži stražu, stražu na Rajni. :|

5. I ako mi moje srce pukne,
Nećeš nikada pasti u strane ruke,
I koliko si ti bogata vodom,
Toliko je Nemačka junačkom krvlju.

|:Voljena otadžbino, budi mirna, :|
|:Linija stoji, i snaži stražu, stražu na Rajni. :|

6. Zakletva se pronosi na talasim
Zastave se vijore na vetru
Na rajnu, na rajnu na nemačku Rajnu
Svi želimo biti čuvari.

|:Voljena otadžbino, budi mirna, :|
|:Linija stoji, i snaži stražu, stražu na Rajni. :|

7. Sad vodi nas, imaš naše odobrenje,
Sa verom u Boga, i mačem u ruci,
Živeo Vilhelm. Dole sa tim leglom,
Obrišimo sramotu neprijateljskom krvlju!
|:Voljena otadžbino, budi mirna, :|
|:Linija stoji, i snaži stražu, stražu na Rajni. :|

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]