Devolucioni rat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Devolucioni rat je bio sukob između Francuske i Španije vođen od 1667. do 1668. godine zbog Španske Nizozemske. Rat je izazvam francuskim zahtevima nad delom Nizozemske koja je pripadala Habzburzima. Francuska je kao izgovor koristila takozvano "devoluciono pravo" koje je vladalo u nekim od nizozemskih pokrajina (naročito u Brabantu). Devoluciono pravo je značilo da deca iz prvog braka monarha imaju prednost nad decom iz drugog braka. Rat je izbio 1665. posle smrti španskog kralja Filipa IV, čija je ćerka iz prvog braka, Marija Tereza, bila supruga francuskog kralja Luja XIV, a naslednik španskog trona Karlo II je bio sina iz Filipovog drugog braka. Posle lake pobede protiv španske vojske, Nizozemska republika, Engleska i Švedska su obrazovale Trojnu alijansu da bi sprečili Francusku. Rat se završio Ahenskim mirom, kojim je Francuska steklo određene teritorije, ali je bio primorana da se odrekne svojih glavnih potraživanja.

Sadržaj/Садржај

Pozadina[uredi - уреди | uredi izvor]

Kada je 1665. umro španski kralj Filip IV, kralj Španije je postao njegov sin iz drugog braka, Karlos II. Francuski kralj Luj XIV nije osporavao Karlosov dolazak na španski tron, ali polagao je pravo na bar deo Španske Nizozemske, koji bi trebalo da pripadne Lujevoj ženi Mariji Terezi, koja je bila ćerka španskog kralja Filipa IV iz prvog braka[1]. Marija Tereza se bila odrekla tih prava kada se udavala za Luja XIV. Međutim, Španija je zauzvrat trebalo da plati veliki miraz Mariji Terezi. Pošto joj Španija nije platila miraz[2] Luj XIV je polagao prava na Špansku Nizozemsku.

Ishod[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle lake pobede protiv španske vojske, Holandija, Engleska i Švedska su stvorile Trojnu alijansu da bi sprečili Francusku. Luj XIV je zatražio mir. Mirovnim sporazumom u Ahenu Francuska je dobila manje teritorije, od kojih je najznačajniji bio grad Lil. Razlog lakog prihvatanja mira od strane francuskog kralja bio je tajni sporazum koji je on u januaru 1668. postigao sa austrijskim carem a kojim je predviđena podela Španskog carstva u slučaju smrti Karlosa II. Po tom sporazumu car Leopold I ili njegovi naslednici bi nasledili:

Francuski kralj Luj XIV i njegovi potomci bi nasledili:

  • Navaru
  • Špansku Holandiju
  • Franš-Konte
  • Kraljevinu Dve Sicilije
  • Filipine

Iako taj dogovor nije bio formalno potpisan, sami Španci su se složili s njim da bi sprečili velike aneksije[3].

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Lynn 2002, str. 35.
  2. Carsten 1963, str. 210
  3. McKay & Scott 1983, str. 22.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]