Dejan Stojanović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Dejan Stojanović
Biografske informacije
Rođenje 11. mart 1959. (1959-03-11) (dob: 57)
Peć, Autonomna Kosovsko-metohijska oblast, NR Srbija, FNRJ
Nacionalnost Srbin
Obrazovanje
Zanimanje pjesnik
Opus
1978-
Književne vrste poezija
Jezik srpski, engleski
Web-stranica
www.dejanstojanovic.net

Dejan Stojanović (11. mart 1959.) je srpsko-američki pesnik, publicista, poslovni čovek i bivši novinar. Njegovu poeziju karakteriše naglašeno refleksivni[1] ton.[2] Po mišljenju određenih kritičara, "Stojanović pripada malom i autohtonom krugu pesnika koji u poeslednjih nekoliko decenija predstavljaju osnovnu kreativnu i umetničku snagu srpske poezije.”[3]

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Porodica[uredi - уреди | uredi izvor]

Porodica Stojanović poreklom je iz Crne Gore (Orasi, Lješanska nahija).[4] Neki članovi porodice preselili su se u Metohiju (Kosovo) ranih tridesetih prošloga veka.

Rane godine[uredi - уреди | uredi izvor]

Stojanović je rođen u Peći, administrativnom i kulturnom centru Metohije. Odrastajući u multietničkoj zajednici Kosova i Metohije, već u ranim godinama susreo se sa svim paradoksima i apsurdima komunizma.

Godine 1972. preselio se s porodicom u Sutomore (blizu Bara) i tamo je završio školsku godinu. Ali čak i po povratku u Peć, svake godine provodio je s porodicom duge letnje odmore u njihovoj kući u Sutomoru, s čestim odlascima u susedne gradove Bar, Petrovac, Sveti Stefan, Budva, Kotor, Tivat, i Herceg Novi.

Iznenađujuće veliko prisustvo vode i mora u njegovim pesmama verovatno može biti objašnjeno činjenicom da je živeo na Jadranskoj obali. Čak i po dolasku u Čikago, bio je očaran Mičigenskim jezerom. Pored toga, planine Crne Gore i Peći (Prokletije) takođe su uticale na njegovu poeziju i to je tema koja se često ponavlja u njegovim pesmama.

Njegovi prvi nagoni, što je ostalo prisutno tokom celog njegovog života, bili su usmereni prema filozofiji. U svojoj četrnaestoj godini počeo se interesovati za režiju i glumu. Stidljiv po prirodi, nikome nije govorio o svojim tajnim željama ali je bio ubeđen da će ih jednoga dana ostvariti. Svakoga dana gledao je jedan film, a ponekad dva ili tri.

Pariz je posetio prvi put 1976. i tokom te poesete, srpski politički emigrant, Jovan Brkić, obećao mu je upis na Sorbonu. Nažalost, on nije iskoristio ovu priliku što je kasnije zažalio.

Mladost i zrelo doba[uredi - уреди | uredi izvor]

Saul Bellow i Dejan Stojanović, University of Chicago, 1992.
Dejan Stojanović, Chicago, 1991.

Mada je Stojanović bio pre svega zainteresovan za filozofiju i umetnost, ipak je diplomiaro na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Svoja druga interesovanja planirao je nastaviti kasnije.

Iako su njegovi prvi nagoni za pisanjem bili izraženi čak u desetoj godini, on nije počeo pisati pre osamnaeste. Uvek je znao da će biti pisac, mada je očekivao da će to biti u domenu filozofije, pre nego literature, zato što je već kao vrlo mlad ustanovio i obradio sistem specifičnih filozofskih ideja. Rane 1978. počeo je pisati poeziju gotvo slučajno. Najverovatnije da je bio motivisan intenzivnom zaljubljenošću u devojku iz istog grada. Jednog jutra probudio se s kratkom, ali gotovom pesmom u glavi. Slično iskustvo ponovilo se sledećeg dana, a to isto desilo se i nekoliko dana kasnije. Ovo iskustvo ocenio je kao siguran znak da bi trebalo da nastavi s pisanjem pesama, što je i učinio, ali je nekoliko godina krio svoje radove.

Posle ovog perioda, svoje tajne naklonosti iskazivao je otvorenije i svoje prve radove objavio je u nekim od najznačajniih listova i časopisa u bivšoj Jugoslaviji – zagrebačkom Oku, i Jedinstvu i Stremljenjima u Prištini. Ranih osamdesetih, postao je sekretar, pa zatim predsednik Književnog kluba Karagač u Peći. Ponuđeno mu je bilo i mesto urednika na lokalnom radiu, ali je ovu ponudu odbio; ipak, napravio je nekoliko intervjua s nekoliko značajnih kosovskih umetnika. Njegova prva knjiga pesma, Krugovanje, bila je spremna za štampu 1983., ali nije objavljena pre 1993. Neke starije pesme uklonjene su iz knjige, a njihovo mesto zauzele su pesme napisane između 1983. i 1986., kao i poslednja pesma u knjizi, "Melodija najstarijeg zavičaja", koja je napisana u Americi 1991. Kao mlad pisac, 1986. bio je nagrađen na literarnom festivalu, Oktobarska svitanja, u Boru u konkurenciji od oko 200 pesnika iz bivše Jugoslavije.[5] Kasnih osamdesetih prošloga veka postao je član Upravnog odbora Književne omladine Srbije.

Godine 1990. osnovao je kompaniju Metoh i planirao izdavačku delatnost, među drugim poslovima, a takođe i časopis pod istim imenom. Neki srpski pisci iz Beograda, koji su bili planirani kao članovi redakcije, bili su vatreni pobornici ove ideje.

U poslednjih nekoliko godina, Stojanović je počeo pisati na egleskom i u pripremi su za štampu nekoliko njegovih knjiga napisanih na engleskom.

Spaljeni rukopisi i biblioteka[uredi - уреди | uredi izvor]

U ranoj mladosti, Stojanović je razradio filozofski sistem u okviru njegove generalne ideje o apsolutu kao isključivo metafizičkom fenomenu, i relativitetu kao pojavnosti ili ospoljenju apsolutnog sveta kroz mnoštvo na putu prema prvobitnoj suštini. Napisao je nekoliko stotina stranica na ove teme, kao i eseje o jeziku i literaturi. Nažalost, ovi rukopisi, zajedno s bibliotekom od preko hiljadu knjiga, pažljivo biranih godanama, spalili su militantni Albanci posle završetka rata na Kosovu 1999. Njegove knjige i rukopisi nalazili su se privremeno u poslovnim prostorijama njegovog brata u centru Peći.[6]

Misao i filozofija u Stojanovićevoj poeziji[uredi - уреди | uredi izvor]

Filozofija, iako u novijim vremenima svedena na uži okvir, u antičkim vremenima bila je u bliskoj vezi s poezijom. Ovo potvrđuju monogi stari tekstovi, kao Vede i Upanišade na primer. S druge strane, često se previđa činjenica da su se i pojedini predsokratovski filozofi, kao Parmenid i Empedokle, koristili isključivo stihom za izražavanje svojih filozofskih ideja. I pored donekle čudnih tokova u razvoju filozofije i poezije ipak se može reći da misaonost i filozofija nisu nešto strano poeziji, već, naprotiv, da su imanentni i sastavni deo poezije od samih početaka ljudske civilizacije.

Stojanovićev pesnički koncept upravo ukazuje na jednu misaonu osnovu koja ima filozofske i poetičke reference.... Zato se može reći da pominjanje "atoma", "nečujne melodije", "elemenata" ... u Stojanovićevoj poeziji nesumnjivo upućuje na predsokratovsku misao, ili onu prvu, izvornu filozofiju, u kojoj Biće i mišljenje još uvek nisu bili odvojeni. Atomisti, pitagorejci, filozofija praelemenata, ili Zenonove aporije – to su uporišta Stojanovićeve poezije.[7]
 
— Miloslav Šutić

Novinarstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Momo Kapor i Dejan Stojanović u Beogradu 1990.

Početkom 1990. Stojanović je počeo pisati za prvi opozicioni list u Srbiji, Pogledi.[8] U ovom periodu intervjuisao je neke od najpoznatijih srpskih pisaca u Beogradu, među kojima i Moma Kapora, Aleka Vukadinovića, i Nikolu Miloševića. Tokom svoje druge posete Parizu, u maju i junu 1990., intervjuisao je nekoliko poznatih srpsko-francuskih slikara – Ljubu Popovića, Petra Omčikusa, i Miloša Šobajića, kao i francuskog matematičara i pesnika Žaka Kloda Vilara.[9] U decembru 1990. otišao je u Ameriku kao strani dopisnik planirajući da ostane šest meseci do godinu dana i da se potom vrati u Jugoslaviju.

Za knjigu intervjua Razgovori dobio je nagradu Rastko Petrović Udruženja književnika Srbije i Matice iseljenika Srbije.[10] U knjizi su se našli, pored već pomenutih intervjua, i intervjui s nekoliko velikih američkih pisaca, uključujući Sola Beloua, Čarlsa Simića, i Stiva Tešića.

Izgnanstvo je večna prisutnost naše knjizevnosti, i kao po pravilu njeni predstavnici su naša najbolja pera. Tako su prisilni izgnanici bili Dučić i Rastko Petrović, a dobrovoljni Kiš i Pekić. U tom društvu našao se Dejan Stojanović. Njegovo izgnanstvo je dobrovoljno. Nakon deset godina ispalo je da je dobrovoljno da ne bi bilo prisilno. Posebna simbolika Stojanovićevog izgnanstva jeste u tome da je otadžbinu napustio u godini tri veka Seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem.[7]
 
— Aleksandar I. Popović

Stil[uredi - уреди | uredi izvor]

Dejan Stojanović u Čikagu 1996.

Stojanovićeve knjige sačinjene su od ciklusa sažetih pesama, jednostavnih i u isto vreme kompleksnih u smislu pažljivo organizovane strukture. To je razlog zašto njegove knjige, mada pojedine izrazitije od drugih, ostavljaju utisak dugih poema ili spevova. Ovo se naročito odnosi na knjige Znak i njegova deca,[11]Oblik,[12] i Tvoritelj[13] u kojima je, s relativno malim brojem reči ponavljanim u različitim kontekstima, uspeo da stvori i razradi svoju sopstvenu kosmogoniju. Iz tog razloga jedan kritičar ga je opisao kao kosmosofistu.[14] U svojim pesmama, on pokriva najmanje i najveće teme s podjednakom pažnjom, često ih svodeći na nivo apsurda i paradoksa, postepeno gradeći nove perspektive i značenja koja nisu samo poetska ni po poreklu ni po svrsi. Pojedine teme i preokupacije, bilo da se radi o kamičcima ili galaksijama, prisutne su u svim njegovim knjigama, i može se reći da su njegove pesničke knjige, po sebi, duge poeme koje sve zajedno služe kao sastavni činioci jedne hiper-knjige koju on još uvek dograđuje i dopunjuje. "Ako je odraz elegancije jednostavnost, onda ovi stihovi spadaju u red najelegantnijih", po rečima Branka Mikašinovića."[15]

Osamdesetih godina prošloga veka, Alek Vukadinović, u svom pogovoru, "Pesnički krugovi Dejana Stojanovića" (mada je knjiga Krugovanje objavljena tek 1993.), svoje mišljenje o Stojanoviću i njegovoj poeziji iskazao je ovim rečima:

Specifičan, iznenađujuće originalan, izvan tokova kolektivno negovanih senzibiliteta i pomodnih trendova, Stojanović je izrazit primer stvaralačkog individualizma u generaciji koja je taj individualizam najmanje negovala. Zato je njegova knjiga Krugovanje ne samo primer izrazitog pesničkog dometa, koji predstavlja snažan prilog i podsticaj izuzetno značajnom toku našeg pesništva, nego i objava jednog moralnog i duhovnog projekta. Projekta koji pripada tradiciji srpske duhovnosti u najboljem i najizvornijem smislu te reči … i u kontekstu savremenog pesništva najviše se približava modernom klasicizmu.[7]
 
— Alek Vukadinović

Knjige pesama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Krugovanje: 1978–1987, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1993.
  • Krugovanje: 1978–1987, drugo izdanje, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1998.
  • Sunce sebe gleda, Književna reč, Beograd, 1999.
  • Znak i njegova deca, Prosveta, Beograd, 2000.
  • Oblik, Gramatik, Podgorica, 2000.
  • Tvoritelj, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 2000.
  • Krugovanje, treće izdanje, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 2000.
  • Ples vremena, Konras, Beograd, 2007.

Intervjui[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Razgovori, Književna reč, Beograd, 1999.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Alek Vukadinović, Pesnički krugovi Dejana Stojanovića, Krugovanje, Pogovor, str. 69, 1993., Beograd
  2. Miloslav Šutić, Književna reč, broj 515, jul 2001., Beograd; Odzivi, str. 67, Konras, biblioteka Groš, 2002., Beograd
  3. Petar V. Arbutina, Sunce sebe gleda, Solarni krug istine Pogovor, Književna reč, 1999., Beograd
  4. Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora: etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena, Beograd : Slovo ljubve, 1978.
  5. Zoran Mišić, Pogledi, broj 159, avgust 1994., Kragujevac
  6. D. S., Ples vremena, Napomene u vezi s knjigom prvom, str. 113, Konras, Beograd, 2007.
  7. 7,0 7,1 7,2 (Miloslav Šutić, Značajni dometi kratke lirske forme, Književna reč, broj 515, jul 2001.; Odzivi, str. 67, Konras, biblioteka Groš, 2002., Beograd) Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "nin" definirano više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "nin" definirano više puta s različitim sadržajem
  8. Aleksandar Petrov, Pesnik pred otvorenim vratima, Amerikanski Srbobran, Književni dodatak, decembar 2000.
  9. Aleksandar I. Popović, Razgovori, 1999
  10. Dušan Vidaković, Umetnost intervjuisanja, Zbilja, broj 62/63, novembar/decembar 2000.
  11. Miroslav Mirković Buca, Prkos tamnim silama, Ilustrovana politika, rubrika Čitati ili ne čitati, broj 2177, 7. X 2000.
  12. Draginja Urošević, Borba, 2001,Beograd
  13. Oliver Janković, Belina sveta i papira, Borba, 28, 29, 30. 11. 2000, Beograd
  14. David Kecman Dako, Znakovi smisla, Borba, 15. 3. 2001., Beograd
  15. Branko Mikasinović, Sunce sebe gleda (engl. World Literature Today, A Literary Quarterly of the University of Oklahoma, Norman, Oklahoma, Volume 74, Number 2, Page 442, Spring 2000)

Bibliografija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Branko Mikasinović, Sunce sebe gleda (engl. World Literature Today, A Literary Quarterly of the University of Oklahoma, Norman, Oklahoma, Volume 74, Number 2, Page 442, Spring 2000)
  • Miloslav Šutić, Značajni dometi kratke lirske forme, Književna reč, broj 515, jul 2001.; Odzivi, str. 67, Konras, biblioteka Groš, 2002., Beograd
  • Alek Vukadinović, Pesnički krugovi Dejana Stojanovića, Krugovanje, Pogovor, str. 69, 1993., Beograd
  • Petar V. Arbutina, Sunce sebe gleda, Solarni krug istine, Pogovor, Književna reč, Beograd, 1999.
  • Miroslav Mirković Buca, Prkos tamnim silama, Ilustrovana politika, rubrika Čitati ili ne čitati, broj 2177, 7. X 2000., Beograd
  • Aleksandar Petrov, Pesnik pred otvorenim vratima, Amerikanski Srbobran, Književni dodatak, decembar 2000., Pitsburg
  • Petar Arbutina, Znak i njegova deca, 2000., Beograd
  • David Kecman Dako, Znakovi smisla, Borba, 15. 3. 2001., Beograd
  • Oliver Janković, Belina sveta i papira, Borba, 28, 29, 30. 11. 2000., Beograd
  • Nevena Vitošević, Simfonija znakova ili skladna porodica, Knjizevna reč, broj 513, str. 49, februar 2001., Beograd
  • Zoran Mišić, Pogledi, broj 159, avgust 1994., Kragujevac
  • Dušan Vidaković, Umetnost intervjuisanja, Zbilja, broj 62/63, novembar/decembar 2000.
  • Dušan Vidaković, Slabiji sastav dijaspore, intervju, Blic, rubrika Kultura, str. 15, 16, Broj 947, septembar 1999., Beograd
  • Dušan Vidaković, Tužan svet plutokratije, robota i klovnova, intervju, Nedeljni dnevnik, rubrika Kultura, str. 29, godina IV, broj 153, 14 januar 2000., Novi Sad, Vojvodina
  • Z. R., Četiri naša pisca, Politika, rubrika Kulturni život, 8 decembar 2000., Beograd
  • R. Popović, Novo u knjižarskim izlozima, Pogled sa visine (Razgovori), Politika, 24. januar 2000., Beograd
  • R. Popović, Novo u knjižarskim izlozima, Ovako je bilo (Sunce sebe gleda), Politika, 17. januar 2000., Beograd
  • Dragan Bogutović, Pesme simboli, Sedam knjiga (Kultura, književnost, pozorište, film), Večernje novosti, str. 10, 15. Avgust 1999., Beograd
  • Zorica Novaković, Pitanja i nedoumice, Svet knjige, Borba, 30. Mart 2000., Beograd
  • Dušan Cicvara, Snovi iz dijaspore (Sunce sebe gleda), Beogradske novine, 17. septembar, 1999., Beograd

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]