Дебрц
| Дебрц | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Владимирци |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  809
|
| Положај | |
| Координате | 44°37′14″N 19°54′07″E / 44.6205°N 19.901833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 140 m |
  Дебрц Дебрц (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 15214 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | ŠA |
Координате: 44° 37′ 14" СГШ, 19° 54′ 07" ИГД
Дебрц је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 809 пописаних лица, а према попису из 2002. укупно 875 становника (према попису из 1991. било је 890 становника).
Месна заједница Дебрц је једна од највећих и најзначајнијих у општини Владимирци. У овој заједници постоје многобројни инфраструктурни објекти значајни за живот њених грађана, као што су: Месна канцеларија, Дом здравља са апотеком, Осмогодишња школа са фискултурном салом и савременом библиотеком, предшколска установа, ветеринарска станица, Дом културе и тд.
Географија[uredi | uredi kod]
Насеље Дебрц се налази на територији Шабачке Посавине, приближно 14 km од Владимираца.
Историја[uredi | uredi kod]
|
За више информација видети Стефан Драгутин и Мачва |
За време владавине Стефана Драгутина (крај XIII века) Дебрц је једно време био престоница Сремске краљевине (1276–1283), односно тадашње Србије.
Након повреде у лову Драгутин је био приморан да се одрекне српског престола на сабору у Дежеву, али је задржао власт над северним деловима земље. Пошто је свог сина Стефана Владислава оженио нећаком угарског краља Андрије II, Драгутин је као наследни посед добио данашњу Мачву са Београдом, Усором и Соли и области јужно од Београда. Његова нова држава се називала Сремска краљевина због чега је Драгутин у историји познат као сремски краљ. Управо је Драгутинова прва престоница био у то време град Дебрц.
Убрзо након Драгутинове смрти Дебрц поново постаје део Краљевине Угарске. На овај начин Драгутин је својом Сремском краљевином најпре управљао из Дебрца, а касније је седиште свог поседа пренео у Београд. Први пут у српској историји Београд се нашао у саставу српске државе. Краљ Драгутин је умро у Дебрцу 1316. године, а сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови.
На месту Градужине код данашњег Дебрца 17 км западно од Обреновца налазио се средњовековни дворац Дебрц, као летња резиденција Стефана Драгутина. У XV веку је припадао великом челнику Радичу Поступовићу и деспоту Ђурђу Бранковић. Нажалост, од старог Дебрца данас су остали само једва приметни трагови земљаних радова.
Геотермалне воде[uredi | uredi kod]
Резервоар термалних вода Дебрца чине карстификовани тријаски кречњаци и доломити. Максимална измерена температура је 58°C на дубини од 1000 m. Коришћењем енергије термалних вода Дебрца могућа је интензивна агри и аква културна производња, нарочито органске хране по светским еколошким критеријумима, као и топлификација насеља.
На територији Шабачке Посавине утврђена су значајна налазишта термалних вода на неколико локалитета у Дебрцу. Хидрогеотермалне појаве у Дебрцу представљају део јединственог хидрогеотермалног система Мачве, Семберије, Срема и Посаво-Тамнаве, који се простире на око 2.000 km2.
Еколошки квалитет и стерилност термалних вода омогућава њихову неисцрпну и широку употребу. Непосредно коришћење хидротермалне енергије зависи од температуре, од количине која се може добити као и од потреба корисника. Највећи ефекти коришћења енергије термалних вода постижу се каскадским начином, где се сва енергија сконцентрисана у њима може искористити.
Могућности коришћења геотермалних вода у Дебрцу су:
- балнеотерапија, спорт и рекреација
- агрикултура (стакленици за производњу поврћа, воћа и цвећа)
- аквакултура (топловодни рибњаци са рибљом млађи)
- индустрија и технологија
- флаширање вода за пиће
- топлификација насеља Дебрц[1]
Привреда[uredi | uredi kod]
Привредна активност у насељу се првенствено базира на агрикултури тј. пољопривредној активности, на производњи житарица, сточне хране и складиштења.
У насељу послује Пољопривредни индустријски комбинат „7 JULI“ A.D. Дебрц у оквиру Концерн „Farmakom MB“ Шабац. Комбинат је основан још 1953. године и данас је тренутно једини те врсте у посаво-тамнавском региону.
У Дебрцу се налази и највећи пластеник у Србији. Простире се на површини од 4,3 ha. Грејање пластеника се остварије термалном водом температуре око 56 °C која долази са дубине од 1002 m.
Од значајних инфраструктурних објеката везаних за привреду насеља налазе се силоси капацитета 30000 t, млин за производњу брашна капацитета 12000 t, погони за производњу амбалаже и кутија за производе, као и лабораторија за контролу квалитета производа.
Образовање[uredi | uredi kod]
У насељу се налази осмогодишња Основна школа „Јован Цвијић“ основана још 1892. године, као и предшколска установа „Сунцокрети“.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Дебрц живи 797 становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,7 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 280 домаћинстава, док је укупан број станова 493. Просечан број чланова по домаћинству је 2,84. Према последњем попису број лица у иностранству је 38.[2]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Следећа статистика се односи на 2002. годину.
|
График промене броја становника током 20. века
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 855 | 97,71% | ||
| Роми | 9 | 1,02% | ||
| Хрвати | 4 | 0,45% | ||
| Црногорци | 3 | 0,34% | ||
| Југословени | 2 | 0,22% | ||
| Македонци | 1 | 0,11% | ||
| непознато | 1 | 0,11% | ||
| м | ж | |||
| ? | 9 | 5 | ||
| 80+ | 8 | 8 | ||
| 75-79 | 12 | 22 | ||
| 70-74 | 22 | 24 | ||
| 65-69 | 35 | 38 | ||
| 60-64 | 24 | 25 | ||
| 55-59 | 15 | 26 | ||
| 50-54 | 29 | 30 | ||
| 45-49 | 34 | 28 | ||
| 40-44 | 31 | 31 | ||
| 35-39 | 35 | 32 | ||
| 30-34 | 22 | 23 | ||
| 25-29 | 26 | 24 | ||
| 20-24 | 23 | 30 | ||
| 15-19 | 29 | 27 | ||
| 10-14 | 33 | 27 | ||
| 5-9 | 27 | 23 | ||
| 0-4 | 17 | 21 | ||
| просек | 39.7 | 41.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 354 | 115 | 205 | 18 | 13 | 3 |
| Женски | 373 | 69 | 205 | 77 | 20 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 194 | 43 | - | - | 45 | 6 | 20 | 28 | 3 | 21 |
| Женски | 118 | 51 | - | - | 17 | - | 1 | 21 | 3 | 1 |
| Оба | 312 | 94 | - | - | 62 | 6 | 21 | 49 | 6 | 22 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 9 | 6 | 5 | 4 | - | - | 3 | |
| Женски | - | - | 2 | 9 | 8 | 4 | - | - | 1 | |
| Оба | - | 1 | 11 | 15 | 13 | 8 | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Гласник Српског географског друштва (научни рад)
- ↑ Попис 2011 (први резултати)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
