Danska narodna partija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Danska narodna partija
Dansk Folkeparti
Predsednik Kristijan Tulesen Dal
Osnovana 6. oktobra 1995..
Prethodne stranke Progresivna partija
Država  Danska
Mladi ogranak Omladina Danske narodne partije
Broj članova (2013[1]) 12064
Ideologija Konzervativizam, Nacionalizam, Evroskepticizam
Politička pozicija Ekstremna desnica
Folketing
22 / 179
Evropski parlament
4 / 13
Evropska stranka Pokret za Evropu slobode i demokratije
Grupa u Evropskom parlamentu Evropa slobode i demokratije
internet stranica

Danska narodna partija (dan. Dansk Folkeparti, DF) je nacionalistička politička stranka u Danskoj. Predsednik stranke je Kristijan Tulesen Dal.

O stranci[uredi - уреди | uredi izvor]

DNP je osnovana 6. oktobra 1995. godine od bivših članova Napredne partije. DNP sebe svrstava na politički spektar umerene desnice, iako se njenim postpupcima to opovrgava. DNP je žestoko protiv islama i komunizma. Prema pretpostavkama i analizama DNP uglavnom podržavaju radnici i siromašni, a tek onda danski nacionalisti, monarhisti i klerikalci.

Tokom 2001. godine DNP je podržavao vladu liberala i konzervativaca. DNP je podržala odlazak danskih trupa u Irak i Avganistan. Tokom 2006. godine DNP je štampala strip u kojem je vređala islamskog proroka Muhameda i islam.

Na izborima 2007. godine DNP je osvojila 13,8 % glasova. DNP je članica Alijanse za Evropu nacija. Na evropskim izborima 2009. godine osvojila je 8% glasova.

Glavni programski ciljevi[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Istupanje Danske iz EU;
  • Zadržavanje nacionalne monete Krune a zabrana Evra;
  • Podrška Izraelu i SAD u borbi protiv islamista;
  • Uvođenje sankcija ditatorskim režeimima (posebno komunističkim i islamskim);
  • Sprečavanje nelegalne emigracije i asimilacije istih u dansko društvo;
  • Pooštravanje zatvorskih kazni za prekršitelje zakona;
  • Poštovanje Nacionalne crkve;
  • Zaštita životne sredine i prava životinja;

Izborni rezultati[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1998 -13 - 252,429 - 7.4%
  • 2001 - 22 - 413,987 - 12%
  • 2005 - 24 - 444,205 - 13.2%
  • 2007 - 25 - 478,638 - 13.8%
  • 2011 - 22 - 436, 726 - 12.3%

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]