Credo quia absurdum

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Tertulijan (oko 160 - oko 225)

Credo quia absurdum est je latinska izreka koja znači "verujem jer je besmisleno".

Izreka se najčešće pripisuje Tertulijanu (160-222), hrišćanskom apologeti iz Kartagine, iako kod njega ne postoji u ovom obliku.

Nastanak izreke[uredi - уреди | uredi izvor]

Izreka je nastala kao sinteza Tertulijanovog izlaganja hrišćanskog verovanja,[1] na osnovu njegovog spisa "De came Christi" (Telo Hrista) u kojem kaže:

Crucifixus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est;
et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est;
et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.
— (De Carne Christi V, 4)

U prevodu dr. V. Koraća i Pavlovića ova izreka glasi:

Wikiquote „Sin božji je raspet – ne stidimo se toga jer je to sramota; sin božji je umro – verujemo u to jer je to besmisleno; a sahranjen vaskrsnuo je – to je istinito jer je nemoguće.[2]
(Tertulijan, De carne Christi)

U Tertulijanovoj izreci apsurd se ne pominje, a to je tako svedeno u srednjem veku.[2]

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova izreka se obično tumači kao „Verujem jer ne mogu razumeti“, što bi začilo da je poimanje Boga nedostupno običnom ljudskom razumu. Treba slepo verovati, i ne truditi se da se Bog razume. [1]

Lajbnic je smatrao da je Tertulijanova fraza u celini samo „oštroumni i duhoviti aforizam i ništa više“.[2]

Đorđević smatra da vera nije apsurd i da su Tertulijanovi odgovori jasni kada se pažljivo čita. Prema njemu, Tertulijan kaže da čovek vaskrsava samo rečju i delom koje traje među ljudima – sve drugo je besmislica.[2]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Klajn I. i Šipka M, Veliki rečnik stranih reči i izraza, Prometej, Novi Sad, 2008.g.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Mirko Đorđević, Još jednom o Tertulijanovoj izreci

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]