Cologne Pride

Izvor: Wikipedia
Cologne Pride, 2004

Cologne Pride je naziv parade ponosa (pride) koja se održava u Kölnu (en: Cologne). Prva parada ponosa u Kölnu je održana 1991. Od tada se održava svake godine. Samu paradu, koja se održava prve nedelje jula, prati višenedeljni program sa velikim brojem filmskih projekcija, radionica, predavanja, izložbi i sl. Organizator Cologne Pride-a je organizacija Kölner Lesben- und Schwulentag (KLuST). Cologne Pride je jedna od najvećih manifestacija te vrste u Evropi[1].

Istorija[uredi - уреди]

Svi događaji u svetu koji nose ime Pride, Christopher Street Day, Stonewall Memorial ili slično, organizuju se radi obeležavanja pobune LGBT osoba protiv policijske racije koja se desila u Stonewall Inn-u u Christopher Street-u u New Yorku, 28. juna, 1969. Ovaj događaj je poznat kao Stounvolska revolucija. Obeležavajući godišnjicu ovih nemira, koji su ujedno obeležili i početak savremenog LGBT organizovanja, tokom 1970-ih počinju da se organizuju demonstracije i ulične proslave u većim gradovima SAD-a i Evrope.

Tokom 1980-ih u Severnoj Rajni-Vestfaliji održavaju se demonstracije pod nazivom Gay Freedom Day. Mesto održavanja demonstracija se menja svake godine. Godine 1991. Köln je bio ponovo domaćin Lesbian7Gay Freedom Day-a. Tada je osnova organizacija Kölner Lesben- und Schwulentag, koja je do danas organizator Cologne Pride-a. Od te godine u Kölnu se svake godine organizuje parada ponosa. Pored kulturnih dešavanja koja prate paradu ponosa, svaka parada ima moto, kojim se iskazuje politički zahtev LGBT osoba. U početku je cilj bio da gejevi i lezbejke pokažu svoje postojanje. U kasnijim godinama, od 1998., parade su obeležene pitanjima istopolnih brakova i zabranom diskriminacije.

U početku je Cologne Pride trajao samo jedan vikend, od petka do nedelje; danas se pod ovim imenom održavaju različita dešavanja u trajanju od nekoliko nedelja.

Istorija naziva[uredi - уреди]

U samom početku Cologne Pride je nosio ime Kölner Lesben- und Schwulentag (Kelnski lezbejski i gej dan), po nazivu udruženja koje ga organizuje. U cilju izjednačavanja sa drugim sličnim manifestacijama u Nemačkoj, od 1993. Cologne Pride nosi naziv Christopher Street Day, skraćeno CSD. To ime nosi do 2001.

Inspirisani nazivom Europride i u kontekstu sve veće evropeizacije ovog događaja, organizatori su 2003. godine odlučili da se naziv promeni u Cologne Pride. Pride je najčešći naziv sličnih dešavanja u drugim evropskim gradovima.

Pregled dosadašnjih Pride-ova[uredi - уреди]

Godina Naziv Moto Br. učesnika/ca Br. posetilaca
2009 ColognePride Unsere Freiheit hat Geschichte - 40Jahre CSD 32.000 700.000[2]
2008 ColognePride Null Toleranz - für Null Toleranz 500.000[3]
2007 ColognePride homo europaeicus: geht aufrecht![4] 20.000 600.000[5]
2006 ColognePride 100% NRW NUR MIT UNS [4] 30.000 [6] 600.000
2005 ColognePride lebenslang liebens:würdig [4]
2004 ColognePride Schluss mit den Mogelpackungen [4] 30.000 [7] 800.000 [8]
2003 CSD Köln / ColognePride Liebe deine Nächsten: Antidiskriminierungsgesetz jetzt! [4]
2002 Europride Cologne celebrates diversity
let's make Europe a place for all of us! [4]
750.000 [9]
1,2 Mil [10]
2001 CSD in Köln Im Namen des Volkes: Traut Euch! [4]
2000 CSD in Köln Taten statt Worte [4]
1999 CSD in Köln 30 Jahre Christopher-Street-Day:
Vielfalt in den Lebensformen, Gleichheit in den Rechten, JETZT! [4]
1998 Christopher Street Day in Köln Ob "Freie Fahrt für Homoehe" oder keine entscheiden wir alleine! [4]
1997 Christopher Street Day Köln
i 18. Svetska konferencija ILGA-e
FLAGGE ZEIGEN [4]
1996 Christopher Street Day '96 in Köln FLAGGE ZEIGEN [4]
1995 Christopher Street Day FLAGGE ZEIGEN - Lesben und Schwule stark in Köln! [4]
1994 FLAGGE ZEIGEN - 25 Jahre Christopher-Street-Day [4]
1993 CSD - Christopher-Street-Day Wir in Köln - wir halten zusammen! [4]
1992 Kölner Lesben & Schwulentag '92 Mir fiere uns + Kölle [4]
1991 Cologne Lesbian/Gay Freedom Day And Celebration '91
Kölner Lesben- uns Schwulentag '91
Jot Fründe kumme zosamme [4]

Godine 2002. u Kölnu je održan Europride.

Vidi dalje[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]