Chicano

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Čikano(1) (šp. Chicano) je termin koji se pre svega upotrebljava u SAD za imenovanje Meksikoamerikanaca, osoba povezanih i sa SAD i s Meksikom koje osećaju obe države svojim domovinama. U zavisnosti od konteksta i izvora, termin se može odnositi na Amerikanca meksičkog porekla, na osobu meksičkog porekla rođenu u SAD ili na osobu koja je emigrirala iz Meksika u SAD.

Najveća koncentracija Čikanosa se nalazi na jugozapadu SAD, iako postoje velike koncentracije meksičkih Amerikanaca u okolini Čikaga i ruralnim delovima Floride i Severne Karoline. Na jugoistoku SAD, kao na primer Džordžija, Tenesi i Arkanzas, broj Meksikoamerikanci je u porastu. Isto se dešava u urbanim zonama kao što je grad Njujork.

Konotacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova reč može da bude uvredljiva, i ako se koristi u smislu uvrede, implicira da je onaj na koga se primenjuje ovaj izraz manje Meksikanac od onog koji upotrebljava tu reč. No velika većina se oseća ponosnom na činjenicu da u sebi nosi mešavinu dve kulture, i to izražava sloganima tipa "100 % čikano", izraza koji u originalu glasi: One hundred por ciento chicano, gde se naglašava "spangliš" (mešavina engleskog i španskog, veoma karakterističan za Čikanose, ili "Ni odavde ni odande" (šp. Ni de aquí ni de allá), čime hoće da se naglasi da te osobe nisu ni Amerikanci ni Meksikanci, nego „čistokrvni Čikanosi").

Ista reč postoji i u engleskom jeziku, međutim ne nosi toliko specifično značenje, jednostavno znači američki stanovnik meksičkog porekla. U tom smislu, ovaj termin je postao toliko popularan da je uključen u rasne statistike.

Etimologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Astečki kalendar

Reč Čikano ima isti koren kao i reči Meksiko i Meksikanac, koje su nastale od navatl reči Mešika (-{Mexica}-). Ovu reč su koristili Asteci kako bi imenovali svoje teritorije, čiji je veliki deo današnji Meksiko.

U 22. izdanju Rečnika Španske Kraljevske Akademije (RAE) iz 2001. godine, reč Čikano se definiše na sledeći način:

"čikano, a: 1. pridev: koristi se za stanovnika SAD, pripadnika etničke manjine meksičkog porekla. 2. Onaj koji pripada ili se odnosi na ovu manjinu."

Čikanizmi[uredi - уреди | uredi izvor]

Čikanizmo je reč il skup reči koje zvuče nepravilno svakom drugom hispanofonu, pa čak i samim Meksikancima. Reči koje bi mogle da se podvedu pod čikanizme su većinom jasni primeri "spangliša“, to jest, mogu biti „pošpančene“ engleske reči, ili jednostavno reči koje samo koriste Čikanosi. Na primer:

  • Hyna - devojka.
  • Chale - Nipošto, taman posla, ne dolazi u obzir.
  • Baica - bicikl, od engleskog bike; Španska reč je bicicleta.
  • Parkear- parkirati, od engleskog to park, parking. Španska reč je estacionarse, aparcar.
  • Mopear - prebrisati, od engleskog to mop. Španska reč je fregar, trapear.
  • Brequas/Brekas -, kočnice, od engleskog brakes. Španska reč je frenos.
  • Para atrás - vratiti, bukvalan prevod sa engleskog back koji se koristi u izrazima kao na primer, give back, go back ili come back. Primeri bi bili:
    • Dame pa' tras mis dos dólares que me robaste. umesto "Devuélveme mis dos dólares que me robaste. (Na srpskom: Daj mi nazad ona dva dolara koja si mi ukrao, umesto Vrati mi moja dva dolara koja si mi ukrao.)

Bitno je napomenuti da čikanizmo ne mora obavezno da bude neka izmišljena, ili iskrivljena ili transformirana engleska reč. Postoje mnoge reči kao na primer, "appointment" (pregled, na španskom "cita"), koje su se vremenom odomaćile u standardnom čikano rečniku. U ovom slučaju, španska reč se jednostavno zameni engleskom, pa na kraju, umesto "Tengo una cita con el médico" (Imam zakazan pregled kod lekara), kaže se "Tengo un appointment con el doctor" (Imam zakazan apointment kod lekara). Do ovakvih zamena dolazi iz nepoznavanja odgovarajuće španske reči ili zato što se smatra da je engleska reč ekspresivnija ili lakša za izgovaranje.

Pokret čikano[uredi - уреди | uredi izvor]

MEČA (šp. MEChA) je akronim od Movimiento Estudiantil Chicano de Aztlán (Studentski čikano pokret sa Astlana), organizacije posvećene promovisanju čikano istorije, obrazovanja i političkog aktivizma u SAD.

MEČA je rezultat dve konferencije s kraja šezdesetih godina: Prve narodne konferencije mladih o oslobođenju Čikana (engl. First National Chicano Liberation Youth Conference, održana u Denveru, Kolorado, 1969. godine, na kojoj se izglasao Duhovni plan sa Aztlana (šp. El Plan Espiritual de Aztlán) i simpozijuma održanog na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari sledeće godine, na kom je nastao dokument Duhovni plan iz Santa Barbare (šp. El Plan Espiritual de Santa Barbara. Oba dokumenta skiciraju glavne ciljeve čikano pokreta i predstavljaju osnovu organizacije MEČA.

Pravilnik ove organizacije je zvanično ratifikovan 1995. U njemu se definišu četiri osnovna cilja:

  • Jačanje Čikanosa na socijalnom, političkom, ekonomskom, kulturnom i obrazovnom planu.
  • Održavanje čikano identiteta i proširenje kulturoloških znanja.
  • Rad na omogućavanju lakšeg pristupa Čikanosa višem i visokom obrazovanju.
  • Implementacija planova za pomoć zajednici.

MEČA se sastoji iz 400 klubova ili zajednica koje su članice nacionalne organizacije. Tipične aktivnosti koje se preduzimaju su tutorstvo, društveni događaji, recitali, umetnički klubovi i folklor, promovisanje učenja engleskog jezika za strance i programi časova srodnih tema za čikanose, organizovanje proslava meksičkih praznika (kao na primer, 5. maj ili Dan nezavisnosti), protesti 12. oktobra, demonstracije, štrajkovi glađu i druge poltičke aktivnosti vezane za građanska prava i prava imigranata, itd(2).

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Félix Rodríguez González, ed. Spanish Loanwords in the English Language. A Tendency towards Hegemony Reversal. Berlin: Mouton de Gruyter, 1996.
  • Edward R. Simmen and Richard F. Bauerle. "Chicano: Origin and Meaning." American Speech 44.3 (Autumn 1969): 225-230.
  • Moore, J. W., & Cuéllar, A. B. . Mexican Americans. Ethnic groups in American life series. Englewood, Cliffs, N.J.: Prentice-Hall. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp. 149

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]