Буковче (Јагодина)
Za ostale upotrebe, v. Буковче (razvrstavanje).
| Буковче | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Поморавски |
| Град | Јагодина |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | ▲ 844 |
| Положај | |
| Координате | 44°00′14″N 21°13′32″E / 44.003833°N 21.225666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 122 m |
  Буковче Буковче (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | JA |
Координате: 44° 00′ 14" СГШ, 21° 13′ 32" ИГД
Буковче је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 844 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Буковче је једно од најстаријих насеља овог краја, по постанку старије и од Јагодине. Први трагови који сведоче о овоме пронађени су приликом грађења другог колосека пруге Београд-Ниш. Том приликом су пронађени предмети (посуде од глине) који потичу из доба такозване Старчевачке цивилизације (5000.-3000. године пре наше ере). Пронађени предмети чувају се у Завичајном музеју у Јагодини. Путујући из Беча за Цариград и из Цариграда за западну Европу многи путописци тога доба (од Косовског боја па до ослобођења од турске власти) у својим дневницима и путописима бележе по коју реченицу о Буковчу.
Први писани траг о Буковчу бележимо још пре битке на Косову. Документ у коме се први пут помиње је хрисовуља (повеља) кнеза Лазара Хребељановића из 1381. године. Овом повељом кнез Лазар врши доделу добара манастирима. По тој повељи Буковче и Рибник улазе у посед манастира Раванице. Хрисовуља кнеза Лазара се налази у Врднику.
Турци Буковче први пут бележе у првим својим пописима из 1476/78. године. По том попису у селу је забележена 31 кућа а приход од села је износио 1686 акчи. У попису из 1516. године бележи се 30 кућа, 6 неожењених и 1 удовица а приход је износио 3803 акче. У каснијим документима и писаним траговима које су оставили путописци тога времена (1582.година) поред Буковча стоји реч мезра (напуштено насеље), што иде у прилог тврдњи да је насеље више пута насељавано и расељавано. Ова тврдња је сасвим прихватљива с обзиром да се не налази у пописима до краја XVI века. Године 1717. аустријски капетан Ешлевиц је Буковче на својој карти представио као малу паланку плотом ограђену.
Године 1716. године долази до Аустријско - Турског рата, па су Јагодина и околна села од 1718. па све до 1738. године под Аустријском влашћу. Већи део становништва се повукао заједно са Турцима а потом се са њима и вратио у насеља после 20 година аустријске владавине. Према доступним подацима данашњи становници су потомци породица које су населиле Буковче у периоду између 1780.и 1860. године. За време првог српског устанка 1804. године марта месеца приликом борби око Јагодине на Црвеном Брду (изнад Буковча) налазили су се положаји српске војске.
До Другог српског устанка Буковче се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Буковче улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Буковче живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,5 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 741 | 98,8% | ||
| Бугари | 4 | 0,53% | ||
| Хрвати | 1 | 0,13% | ||
| Украјинци | 1 | 0,13% | ||
| Мађари | 1 | 0,13% | ||
| Југословени | 1 | 0,13% | ||
| непознато | 1 | 0,13% | ||
| Буковче у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 21 | 22 | 22 | 21 | 23 | 23 | 24 | 24 | 23 | 24 | 24 | 24 | |
| Пореске главе* | - | 30 | 22 | 23 | 25 | 26 | 26 | 21 | 21 | 21 | 22 | 23 | |
| Арачке главе** | 41 | 48 | 46 | 48 | 50 | 51 | 55 | 62 | 61 | 61 | 66 | 67 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 10 | 14 | ||
| 75-79 | 12 | 20 | ||
| 70-74 | 18 | 14 | ||
| 65-69 | 18 | 15 | ||
| 60-64 | 15 | 16 | ||
| 55-59 | 24 | 22 | ||
| 50-54 | 28 | 30 | ||
| 45-49 | 38 | 35 | ||
| 40-44 | 26 | 29 | ||
| 35-39 | 22 | 9 | ||
| 30-34 | 33 | 25 | ||
| 25-29 | 24 | 26 | ||
| 20-24 | 28 | 28 | ||
| 15-19 | 26 | 27 | ||
| 10-14 | 19 | 15 | ||
| 5-9 | 20 | 18 | ||
| 0-4 | 21 | 22 | ||
| просек | 39.5 | 40.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 322 | 90 | 201 | 17 | 12 | 2 |
| Женски | 313 | 50 | 207 | 41 | 14 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 156 | 8 | - | - | 67 | 3 | 8 | 29 | - | 10 |
| Женски | 79 | 8 | - | - | 23 | 4 | - | 10 | 12 | 2 |
| Оба | 235 | 16 | - | - | 90 | 7 | 8 | 39 | 12 | 12 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | 1 | 8 | 7 | - | - | 11 | |
| Женски | 1 | 3 | 1 | 7 | 6 | 1 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | 3 | 5 | 8 | 14 | 8 | - | - | 12 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
