Kineski kurziv

Kineski kurziv ili brzopis (tradicionalni kineski: 草書; pinyin: cǎoshū) ponekad prevedeno travnato pismo, je stil kineske kaligrafije. Naziv caošu (cǎoshū) je zapravo skraćenica za 草率书 (cǎoshuài shū), što znači „neuredno pismo“. Brzopis se može brže pisati od drugih stilova, ali je teže čitati. To je često slučaj da osobima koje su sposobne za čitanje štampanih kineski slova i nađu sebe potpuno nepismeni kada su stavljeni prema ovim stilom pisanja.

Istorija

Brzopis u Sun Guotingovoj knjigi Rasprava o kaligrafiji.

Brzopis je nastao u Kini za vreme perioda dinastije Han do dinastije Đin, u dve faze. Prvo, raniji oblik rukopisnog se razvio kao kurzivni način pisanja popularnog ali još nezrelog činovničkog pisma. Brži načini pisanja slova se razvio kroz četiri mehanizma: izuzimanjem deo karaktera, spajanjem poteza zajedno, zamenom delova sa skraćenim oblicima (kao što bi jedna crta zamenila četiri tačkice), i menjanjem stil poteza. Ova evolucija se najbolje može videti na postojećim bambusnim i drvenim cepkima iz perioda, na kojem su se koristili pomešani rani kurzivni i nezreli činovnički likovi. Ovaj rani oblik brzopisa, na osnovi činovničkog pisma, sada je zvan džangcao (章草, zhāngcǎo), za razliku od suvremenog brzopisa (今草, jīncǎo). Suvremen brzopisni oblik evolvirao je iz ovog starijeg brzopisa u Vei Kraljevstvu do dinastije Jin sa uticajem od rukopisnih i standardnih stilova.

8 različitih kurzivnih izgleda slova 龍 (zmaj), iz kompilacije brzopisnih slova (《草字彙》), pisano od Ši Liang (石梁) iz dinastije Ćing. Pisci su: 1 Sun Guoting; 2, 3 Huai Su; 4 Jen Dženćing; 5 Džao Mengfu; 6, 7 Džu Džisan; 8 nepoznat.

Oblici

Osim zhāngcǎo i „suvremenog brzopisa“, tu je „divlji brzopis“ (Šablon:Jez-kin-tp, japanski: kyōsō) koja je čak i više rukopisni i nečitak. Bio je razvijen od strane Džang Sjia i Huai Sua iz Tang dinastije, i bilo se zvalo Dian Džang Zui Su (ludi Džang i pijan Su, 颠张醉素).

Brzopisi mogu se podeliti u nepovezanom stilu (japanski i uprošć. kin. 独草, Šablon:Jez-kin-tp, romađi: dokusō) gde je svako slovo odvojeno, i povezani stil (trad. kin. 連綿, uprošć. kin. 连绵, pinjin: liánmián, japanski: 連綿体, romađi: renmentai) gde je svako slovo povezano jedno za drugo.

Izvedena slova

Mnoga pojednostavljena kineska slova su modelisane na štampani oblik rukopisnih oblika odgovarajućih slova (trad. kin. 草書楷化, uprošć. kin. 草书楷化, pinjin: cǎoshūkǎihuà).

Brzopisni oblici kineskih slova su poreklo japanskog pisma hiragana, koja se razvila iz oblika rukopisnog pisma man'yōgana. U Japanu, brzopis se smatrao pogodnim za žene, te se zvao žensko pismo (女手, onnade^?), a činovnički stil se smatrao pogodnim za muškarce, te se zvao muško pismo (男手, otokode^?).

Izvori

Kineski kurziv na Wikimedijinoj ostavi